Повећаћемо плате у јавном сектору и пензионери ће имати веће пензије и то већ за два месеца, поручио је премијер Александар Вучић након полагању камена темељца за фабрику у месту Драганић, у општини Рашка.

„Следе нам веће плате у јавном сектору и веће пензије, јер о томе сада можемо да говоримо кад су јавне финансије у реду“, рекао је Вучић и додао:

„Не подносим лака решења, да сте бирали људе који су за лака решења, пропали бисмо начисто и банкротирали, али ја знам да народ разуме да смо морали да предузмемо тешке мере“.

Да нисмо то учинили, додао је, да нису јавне финансије овакве какве су данас, не бисмо ни размишљали колико ћемо да повећавамо плате у јавном сектору и примања пензионера.

„И то не у некој будућност или не знам када, већ за два месеца“, закључио је премијер.

„Јавни дуг неће прећи 73 одсто“

Вучић је, после сусрета са директором ЕБРД-а Сумом Чакрабартијем, рекао да јавни дуг ове године неће прећи 73 одсто од БДП, иако је било предвиђено 79 процената.

Он је напоменуо да је на данашњи дан у буџету Србије суфицит у висини од 31,8 милијaрди динара.

Вучић је објаснио да је то за чак 115 милијарди динара бољи резултат од оног који је превдиђен са ММФ, и који је усвојен у скупштини.

Он је подсетио да је био предвиђен дефицит у висини од 83 mилијарде динара.

Вучић је истакао да се нисмо задужили за читавих 115 милијарди динара, што је око 950 милиона евра, због чега ће јавни дуг бити далеко испод планираног.

Према његовим речима, јули и август су по питању раста БДП бољи од маја и јуна, а до краја године је могуће да ће привредни раст достићи и 3 одсто, а потом идемо на оно да будемо „шампиони у Европи“.

Вучић је подвукао да Србија нема озбиљних проблема.

Међутим, указао је да ћемо у децембру ући у дефицит јер се тада плаћају разни дугови прошлости, од пре 10 до 15 година.

„Долазе тада на наплату разне Петрохемије и чуда. Морамо да намиримо нека чуда од мртваца који нам искачу од пре 10 до 15 година“, нагласио је он.

Карикатура: Тошо Борковић – ДУГОВАЊА

Сарадња са ЕБРД важна, доприноси расту српске привреде

На састанку са делегацијом ЕБРД пронађени су механизми како да се убрзају пројекти чија је вредност 600 милиона евра, изјавио је Александар Вучић и истакао да је сарадња са ЕБРД веома важна, јер доприноси доласку нових инвестиција и расту српске привреде.

„Како смо договорили 600 милиона евра за различите пројекте, чини се да смо пронашли све механизме да убрзамо и ускоро се покреће ефективан новац од 200 милиона за ЕПС, а очекујемо да још буде ефективан новац од 200 милиона евра за Железнице и возна средства. Имамо још неке од пројеката које треба да гурамо“, рекао је Вучић на конференцији за новинаре.

Он је рекао да су у Влади Србије задовољни сарадњом са ЕБРД и да смо једна од земаља која има најближу и најбољу сарадњу са том банком.

Како је рекао, данас се разговарало о важним пројектима који су покренути, као и о приватном сектору, подршци малим и средњим предузећима, бизнис клими, предузетничком духу и приватизацији.

Вучић је навео да је било речи и о ЕПС-у и зајму за за реструктуирање дуга Србијагаса.

Како је рекао, за нас је то повољан новац и немогуће је добити повољнија средства.

„У многим пројектима смо заједно са ЕБРД, од Комерцијалне банке до других. Град Београд има добру сарадњу,а надам се да ћемо успети да заједно са њима учествујемо у реновирању Немачког моста“, рекао је Вучић.

„Наша сарадња са ЕБРД од изузетног значаја. Мислимо да та сарадња треба да буде значајна за цео регион“, рекао је он.

На почетку конференције Вучић је упутио коментар представницима ЕБРД-а да је код њих очигледно „мања дисциплина и да се службеницима у Србији не може десити да звони телефон за време важних састанака“.

Карикатура: Тошо Борковић – РАЧУНИ

„ММФ задовољан резултатима, зато и мање поскупљење струје“

ММФ је задовољан постигнутим резултатима у Србији, а зато је и пристао да повећање цене струје уместо за 7,7 одсто, буде 3,8 одсто, што је један евро по рачуну, изјавио је данас премијер Александар Вучић.

„Они су тражили повећање од 7,7 одсто, а ми смо то спустили на 3,8 одсто. И даље је струја у Србији јефтинија него у Албанији, БиХ итд. И то смо успели да нам они не замере, да прихвате, и да кажу да је све у реду“, рекао је Вучић у Влади Србије коментаришући потврду добре оцене ММФ-а четврте и пете ревизије која је стигла касно синоћ.

На питање новинара како коментарише упозорења ММФ-а на опасности од раста јавног дуга, одговара:

„Нема опасности од јавног дуга. Нису ни они то баш тако рекли, него су препоручили да наставимо са реформама. То им је и посао. Немамо ми више ту врсту опасности“, рекао је Вучић.

Према његовим речима, све због чега се држава задуживала су такозвани „рол-овери“, и капитални пројекти.

„Кад имате суфицит у буџету, онда немате ни потребу за задуживањем“, појаснио је премијер истичући да је Србија једна од пет земаља која може да се похвали таквим резултатом.

Ми смо међу најбољим земаљама Европе, међу којима су Немачка, Чешка, Естонија, Аустрија, Швајцарска. „Немојте ме држати за реч, мислим да су то те земље. А као што видите, у добром смо клубу“, рекао је он.

Јавни дуг неће достићи ни близу оне суме коју смо планирали, не видим ту врсту опасности, рекао је премијер и истакао да је Србија две из домена „prior action“ са ММФ-ом обавила.

„То говори о нашој одговорности и дисциплини, и то је везано за сарадњу и са ЕБРД, ЕИБ, Светском банку итд. Све је повезано. И политика и економија су блиско повезане“, рекао је Вучић у Влади након састанка са председником ЕБРД-а Сумом Чакрабартијем.

***

УМЕСТО КОМЕНТАРА УРЕДНИКА

ПРОФ. ДР ЈОВАН Б. ДУШАНИЋ: НЕМА ОПОРАВКА ДОК НЕ ОДБАЦИМО НЕОЛИБЕРАЛНУ ЛУДАЧКУ КОШУЉУ

Под утицајем светске олигархије и крупног капитала, чији је главни експонент Међународни монетарни фонд (ММФ), нове српске власти су, после петооктобарског преврата (2000), прихватиле неолиберални програм економских промена (такозвани „Вашингтонски договор“) који је водио брзом урушавању, ионако слабашне, српске привреде. Овим програмом Србију, као, уосталом, и друге постсоцијалистичке земље, требало je лишити власништва над ресурсима којима располаже и довести је у такву дужничку зависност (дужничко ропство) да буде беспоговорни послушник моћних и богатих, а овај простор је третиран, пре свега, као извор јефтине и обесправљене радне снаге, те тржиште за производе и банкарске услуге западних земаља.

Све ове године Србија је без сопствене дугорочне стратегије економског развоја, која би била стручно верификована и политички усвојена у Скупштини. Улогу стратегије имају меморандуми о буџету и економској политици који се пишу у сарадњи (тачније, по диктату) са ММФ-ом, а усвајање и спровођење неолибералне економске политике ММФ је наметнуо као услов за доделу кредита Србији и приступ међународном тржишту капитала. На жалост, без обзира на неколико смена влада у последњих 15-так година, у Србији постоји доследност у спровођењу погрешне економске политике. Тако и пре неколико дана, премијер изјављује: „да ће Србија урадити све што тражи ММФ, јер је то добро за земљу“.

Основни проблем, ипак, није у ММФ („цивилизованом утеривачу дугова“ – како то лепо каже колега Небојша Катић), јер се он одлично стара о интересима оних чији је експонент и које заступа, него у некомпетентности и сервилности српске владајуће номенклатуре и поданичком дискурсу који доминира на домаћој академској и медијској јавној сцени. Све док не одбацимо неолибералну „лудачку кошуљу“ није могуће очекивати било какав опоравак српске привреде.

ПРОФ. ДР ЈОВАН Б. ДУШАНИЋ

2.9.2016. РТВ, за ФБР приредила Биљана Диковић