Остаци једног времена и многих живота, прекривени прашином још увек чекају…

Прва истраживања на локалитету који важи за најбогатије лежиште угља у Србији обављена су крајем XIX века. Од тада је успешно вршена експлоатација мрког угља све до 17. новембра 1989. године, када је немаром изазван пожар у северном ревиру на дубини од 700 метара.

Страдала је цела прва смена – чак 90 рудара изгубило је живот услед тровања угљен-моноксидом. Алексиначка јама је затворена, као и многе куће у Алексиначком Руднику, где се број домова знатно смањио. С рударима је, после 106 година постојања, умро и рудник.

„Иако живим у Нишу, причу о несрећи у Алексиначком руднику сам чула тек недавно. Мало сам истраживала на ту тему и било ми је јако чудно сто нема много информација везаних за рудник и несрећу. Зато сам решила да одем и погледам све изблиза. Волим необичне приче, тако да неприступачан терен није био препрека. Тамо је све остало замрзнуто у 1989. години, никад ништа слично нисам доживела, имала сам осећај да сам у српском Чернобиљу.“

Погледајте остале фотографије:

Фото-причу о овом руднику са порталом Национална географија Србија је поделила читатељка Александра Костић.

фотографије: Александра Костић

Извор: nationalgeographic.rs
——————-

27.8.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић