Михаило Меденица

Такозвана политичка коректност налаже да се новој влади да 100 дана пре прве оцене њеног рада, али како се ова порађала управо толико, а суштински у њој баш ништа промењено није- већ данас може да се каже: нека нам је са срећом и што је још важније- нека нам је Бог у помоћ, а нека ми ботови не замере што помињући Бога не мислим експлицитно на Александра Вучића!

Неколико нових имена улива наду, баш као што је својевремено улазак Тасовца у Немањину 11 слутио на нешто светла на крају тунела, док се није испоставило да је светло заправо шумски пожар који гасе бензином и новинама, но…

Лепо је видети да мандатар није одустао од проверених вредности: Лончар, Стефановић, Вујовић, Вулин, Љајић, Михајловић, Антић и наравно Дачић, који је још једанпут показао да Вучић може да полаже темељце и забија мачеве у њих до судњега дана, али биће да је само Ивица крај Артур који може да извуче мач из камена и када му и тај камен и мач висе око врата, односно, над њим…

Побројано весело друштво с трапеза јесте гаранција да Србија неће скренути с пута који су однеле кише, али нарочито радује повратак Славице Ђукић Дејановић и Милана Кркобабића у извршну власт!

Руку на срце психијатар добро дође у кабинету, чисто да кабинет не би морао да трчкара свако мало к психијатру, али просто очарава повратак примерка династије хајлендера- Кркобабић, јер шта је влада без Веље Илића, а кад већ нема Веље дај следеће шта ти на бувљаку политичке бескорисности падне под руку!

Мислим, ако нас уз горепобројане проверене кадрове, који су својим ресорима руководили ко да су за саветника имали Фореста Гампа, Кркобабићи са и без портфеља не одведу у боље сутра заиста не знам ко ће?!

Искрено, ево већ се радујем будућности своје деце за коју ће се, између осталих, борити представник лозе која је дала председника управног одбора водовода Галилеје у данима када је Исус крштаван у реци Јордан, као и човека који је за симболичну новчану надокнаду показао Мојсију пут којим да изведе Јевреје из Египта, уз речи: „Веруј ми, пошао бих и ја с вама, али тежак је то пут за нас пензионере, али ће те с друге стране чекати мој син, неколико унука и снаја који воде туристичку агенцију па ће вам за двестотинак златника показати пут кроз пустињу, чисто да не лутате њом 40 година…“

Без шале, ако се на ово чекало безмало 100 дана вала могао је Вучић слободно да тражи још мало времена, нико му замерио не би само да смо знали у каквом је проблему с кадровима!

Могао је да сачека и улови све оне Покемоне па да их лепо представи као нове министре, ил’ види с Миломиром Марићем да се џорају, што деца кажу, Вучић њему списак министара- Марић њему списак учесника нових „Парова“, код Марића барем понекад оду у ону изолацију кад зајебу ствар, а код Вучића нас изолују кад приметимо да његови Змајеви од Шипова и Маце Дискреције зајебу нешто, или још горе пусти Вулина да објасни суштину ствари, па се догоди да у кадру имамо нешто што не личи на Венди ал звучи истоветно, па и за који фалш грђе!

Вала, мандатару а од сутра јопет премијеру, оно што вам нико не може оспорити јесте да од Вас умешнијег у полагању камења нема!

Све једно дал у земљу ил бубреге, жуч ил бешику народа- ефекат је истоветан…

Све у свему, док Стефановић брине о безбедности, Вулин о радничкој класи и социјалним случајевима, Вујовић о државном шлајпцигу, Лончар о здрављу, а Кркобабићи о правима пензионера- не да ваља спавати обучен и обувен, већ да видим тог ком може сан на очи, а да није Маја Гојковић која иначе претрчава из сна у сан мењајући принчеве али не и ципелицу, јер кад савијеш прстиће свака је твој број…

Још једанпут- нека нам је срећно и берићетно рођење нове владе!

Мало се чекало на добровољца да пресече пупчану врпцу, ал је на крају пристао Златибор Лончар, за само 500 евра.

Ваља се, севап је да се части доктор који је породио оца и мајку нације царским резом, мада је мандатар инсистирао на природном порођају, ал природа је одбила да има било какве везе с тим…

Ајмо сад сви ко један: „Ај весели се Вучићу, домаћине, ај сви ти здрави ко фантоми били…“

Михаило Меденица

——————

8.8.2016. НЕДЕЉНИК, за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић