Масовно убиство: Породице несталих

Мисија Уједињених нација на Косову прекршила је своје основне принципе и начела. Одговорна је за кршење људских и права на живот, одговорна је јер није истражила нестанак и убиство у 233 предмета, случајеве насиља над женама, ускратила је право на приступ правди Србима чија је имовина уништена или узурпирана, одговорна је за дискриминацију, угрожавање економских и социјалних права – наводи су закључног извештаја Саветодавне комисије за људска права УН у који су „Вести“ имале увид.

Комисија је од 2007. до 2016. године размотрила 527 жалби које су против Унмика поднели углавном Срби и завршила је свој рад, а за породице несталих и убијених током „врховне власти Унмика“ то је нови ударац. Оне апсолутно више немају ниједан правни начин да припаднике Унмика или Кфора позову на одговорност, јер ће се Специјални суд који би ускоро требало да буде установљен бавити само гоњењем ратних злочинаца.

Прећутали силовања

Унмик није са дужном пажњом спровео истрагу о насиљу над женама навела је Комисија. Такође је назначила да је Унмиков пропуст да спроведе такве истраге можда допринео општем недостатку документације о сексуалном насиљу на Косову.

Срамота за Унмик

У готово свим случајевима који се односе на убиства и отмице након доласка те мисије на Косово, закључци су идентични: Унмик није спровео ефикасну истрагу, требало би да призна одговорност, а шеф мисије да се јавно извини породицама жртава. Ниједну од тих препорука мисија УН на Косову није испоштовала.

– Унмик није предузео ниједну смислену активност. Зато су жалиоци дупле жртве Унмика: првобитно, када су прекршена њихова људска права и поново, када нису добили никакву надокнаду путем овог поступка. Комисија је спроводила детаљну анализу уложених жалби и подстицала Унмик и УН да предузму активности које ће бити корисне за жалиоце, пре него што се мандат Комисије оконча. Срамота је што се то није догодило – наводи се у документу.

У серији закључака и отворених питања, Комисија истиче и да Унмик није учинио „суштински напор да на систематичан и координисан начин истражи нестанак и убиство великог броја косовских Срба у случајевима где би очигледно истрага довела до починилаца за које се сумња да су припадници ОВК.“ Бележи и да су у неким случајевима прошли месеци и године пре него што је Унмик полиција уписала пријављени нестанак, а било је и примера да Унмик „изгуби“ посмртне остатке жртава.

Пљачка 18.000 имања

Јуна 1999. око 225.000 Срба, Рома, Горанаца протерано је с Косова, остављајући имовину која је у великом броју случајева заузета или уништена. Такозвани Предмет 14.000 обухватио је жалбе Срба који су 2004. године поднели косовским судовима. Реч је о око 18.000 захтева за надокнадом штете против Унмика и Кфора. Међутим, 26. августа 2004. године директор Унмиковог Одељења правде затражио је од свих косовских судова да те спорове одложе. У разматрање су узети тек од 28. септембра 2008. године.

Сведоци нису саслушани

– Било је и значајних одлагања у истражним радњама, као што су увиђаји, „претресање“ околних области, сакупљање и чување материјалних доказа, евидентирање изјаве сведока… Чини се да је у великој мери било одлагања у покушајима да се пронађу сведоци и да се разговара са њима. Због тога се дешавало да сведоци премину или се преселе и изгуби им се траг – стоји још у извештају.

– У већем броју предмета одустајало се од истрага без формалне одлуке и видљивог разлога, упркос траговима које је требало испратити. Неке истраге су обустављање након пријема првих информација, што је Унмик полиција оправдала тиме да „нису сматране приоритетом“. У ситуацијама када су жртве отете пред јединицама Кфора или информације о нестанку прослеђене Кфору, полиција Унмика није предузимала истражне радње – наводи се у документу.

У извештају се каже и да су „српски државни органи Унмику послали велики број информација са подацима о различитим инцидентима, укључујући локације, датуме и имена жртава, осумњичених и сведока:“

– Међутим, у већини тих случајева, није постојала ваљана сарадња између Унмика и институција Србије.

Извештај Унмика за 2000. сведочи да је тој мисији пријављено 675 убистава, 115 силовања и 351 киднаповања у периоду од јуна 1999. до децембра 2000.

Ојађено 400 породица

Комисија подсећа да више од 400 породица очекује да сазна истину о најмилијима који су нестали или убијени по доласку Унмика на Косово.
– Након затварања Саветодавне комисије за људска права не постоји механизам који може да реши њихове жалбе. Европски суд за људска права неће одлучивати у погледу ниједног предмета против УН и Кфора (НАТО) због њиховог статуса. Исто важи и за „специјалне поступке“ УН. Еулексова Комисија за разматрање људских права је у позицији да одлучује само о кршењима који су починиле Еулексове структуре. Специјалне коморе и Специјално тужилаштво бавиће се само истрагама и гоњењем у погледу ратних злочина и злочина против човечности који су почињени у периоду од 1. јануара 1998. и 31. децембра 2000. године – закључује Комисија.

6.8.2016. Ј.Л.Петковић-ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић