ЗАГРЕБ/МИНХЕН – Некадашњи функционери југословенске и хрватске тајне службе Јосип Перковић и Здравко Мустач осуђени су данас у Високом земаљском суду у Минхену на доживотне робије због помагања у убиству хрватског емигранта Стјепана Ђурековића у Немачкој 1983. Тужилаштво је за обојицу тражило доживотне казне затвора, а одбрана је сматрала да треба да буду ослобођени.
Хрватска је европски налог за изручење Перковића и Мустача добила дан након што је постала чланица ЕУ, а суђење је трајало готово две године.
Суђење су пратили и протести којима припадници хрватске заједнице траже процесуирање убистава хрватских емиграната које су, тврде, извеле југословенске тајне службе.
Иначе, питање изручења Перковића и Мустача Немачкој, што је тадашња влада Зорана Милановића одбијала, постало је „камен спотицања“ у односима Хрватске и Немачке, па иако је претходно било најављено, канцеларка Ангела Меркел је отказала долазак на свечаност поводом пријема Хрватске ЕУ.
Истовремено, Хрватска је у неколико наврата упозорена из Европске комисије да би могла бити санкционисана уколико Перковић и Мустач не буду изручени, а посебно због доношења посебног закона, названог „lex Perković“, који према тумачењу ЕК није био у складу са европском правном стечевином.
На Хрватску је практично извршен притисак да измени управо донети закон што је омогућило изручење двојице некадашњих функционера југословенске тајне службе.
Нобило пре изрицања пресуде најавио жалбу
Загребачки адвокат Анте Нобило, бранилац бившег југословенског и хрватског званичника Јосипа Перковића, који је данас у минхенском суду осуђен на доживотну казну затвора за саучесништво у убиству хрватског емигранта Стјепана Ђурековића 1983, најавио је жалбу и пре него је пресуда изречена.
„Идемо са жалбом. Ово је тек прво полувреме. Уколико буде осуђујућа пресуда, жалба ће ићи на Савезни врховни суд Немачке. Данас ћемо, кад чујемо што је судско веће рекло, одржати састанак на којему ћемо договорити конкретне кораке. Ја сам оптимиста, у судском спису нема доказа за осуду“, казао је Нобило.
Нобило је, међутим, признао да се тим адвоката његовог клијента припремио и на осуђујућу пресуду.
„Он је интелигентан, добар аналитичар и ми смо га припремили на то“, казао је Нобило, пренели су хрватски медији.
Суд је одредио да трошкове суђења морају сносити оптужени.
Државно тужилаштво је, иначе, у својој завршној речи прошле седмице кривично дело помагања у убиству преквалификовао у учествовање у убиству с предомишљајем, за шта је према немачким законима предвиђена доживотна казна.
Тужилаштво, наиме, сматра да је током суђења доказано да је оптужени Јосип Перковић директно деловао у организацији убиства Стјепана Ђурековића.
Оно је у својој завршној речи такође остало при мотиву убиства, а то је, према тумачењу тужилаштва, ликвидација Ђурековића као сведока финансијских малверзација у које је у државној нафтној компанији Ина био уплетен син тадашњег високопозиционираног југославенског политичара Мике Шпиљка, Вања.
Ђурековић је до свог одласка у Немачку био на високој менаџерској функцији у Ини, подсећа портал Index.hr.
Одбрана је током целокупног суђења, па тако и у својој завршној речи, пре свега побијала мотив убиства.
Према обрани, Ђурековић је убијен јер је као агент Немачке обавештајне службе (БНД) Немцима одавао осетљиве војне тајне везане уз залихе нафте бивше Југославенске народне армије (ЈНА) па је убиство извела војна Контраобавјештајна служба (КОС), у сарадњи са савезним СДБ. Према томе, тумачи обрана, Перковић као тадашњи запосленик државне безбедности није могао бити уплетен у спровођење ове акције.
Други степен одбране односи се на дискредитирање важних сведока у овом суђењу попут Винка Синдичића и Боже Вукушића које обрана, због криминалне прошлости, сматра неверодостојним.
Суђење је требало да буде завршено у априлу 2015, али је оно продужено због велике количине докумената који су током суђења пристизали из Хрватског државног архива и били укључивани у доказни материјал.
***

НОВОСТИ: Ђурековића су убили Хрвати, а не УДБА!
ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА –
ВИСОКИ земаљски суд у Минхену након маратонског суђења прогласио је кривима бивше припаднике УДБЕ Јосипа Перковића и Здравка Мустача за убиство политичког емигранта Стјепана Ђурековића и одредио им казну доживотног затвора. Перковић и Мустач остаће у затвору у Минхену док Врховни суд не потврди или поништи ту одлуку, а адвокати су већ најавили да ће се жалити. Поступак до одлуке Врховног суда могао би да траје најмање годину дана.
Немачки суд којем је председавао судија Манфред Даустер у образложењу пресуде утврдио је да су Перковић и Мустач учествовали у припремању убиства Ђурековића, који се пре свега замерио Вањи Шпиљку, сину тада моћног комунистичког политичара Мике Шпиљка. Ђурековић је у ИНИ открио финансијске малверзације у којима је учествовао Вања Шпиљак и то пријавио, након чега је почео његов прогон који је резултирао бегом у Немачку.
– Сматрало се да би елиминацијом Ђурековића био уклоњен и проблем са Ином који је због истрага о проневерама у висини од неколико милиона долара постао велики терет за републичко вођство – рекао је судија.
У пресуди се каже да је Здравко Мустач крајем 1982. године или почетком 1983. године овластио Јосипа Перковића да започне са припремама за ликвидацију Стјепана Ђурековића, који је у међувремену писао књиге против Јосипа Броза Тита. Немачки суд тако је утврдио да савезна УДБА из Београда није била умешана у убиство Ђурековића, што је хрватска страна до сада тврдила. Јосип Перковић у то је време био главни човек оделења II Службе државне безбедности и као такав је био задужен за емиграцију. Ангажовао је Крунослава Пратеса и у Минхену је извршено убиство које је у то време изазвало пажњу јавности, али до сада нико за њега није одговарао.
Хрватска је страна Немцима дала све документе које је поседовала, а одбрана Перковића и Мустача је приговорила да нису били отворени архиви немачке тајне и обавештајне службе. Суд је одговорио да то у овом случају није било пресудно, а немачке власти најављују и нове процесе за убиства политичких емиграната из тог времена.
За убиство Ђурековића већ је на доживотни затвор осуђен Крунослав Пратес, који је такође био умешан у убиство чији детаљи до данас нису разјашњени. Било је много правих и лажних сведока, а Перковић није проговорио до последњег тренутка. Иако је најављивао одбрану, то се на крају није догодило.
—————–
3.8.2016. РТВ, НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, Европа, ИСТОРИЈА, Новости, ОБАВЕШТЕЊЕ, СВЕТ, Тероризам, MAIL - RSS FEED















Ово је једна верзија приче, могуће и истинита.
Осамдесетих година у време нафтне кризе , (познат код нас као период ткзв. ,,стабилизације,,) у кабинет потпредседника Владе СФРЈ Гојка Убипарипа(по опредељењу комуниста по делима србски патриота) долази захтев Реп.Хрватске за одобрење увоза танкера са тада дефицитарним дериватима. Купац би била СФРЈ а извршилац загребачка ИНА чији је Ђурековић ген.дир.
.
У захтеву се тражи да се поред цене нафте плати и велика провизија неком шеику као награда за омогућавање куповине дефицитарних на тржишту деривата.
Очекиван је био само формалан потпис потпредсеника Владе.
Међутим Гојко Убипарип обавештајцима од поверења даје налог да истраже рачун и шеика коме треба да се плати провизија и добија повратну информацију да је прави прималац провизије коју би СФРЈ требало да уплати шеику заправо ХРВАТСКА УСТАШКА ЕМИГРАЦИЈА.
Гојко одбија да потпише и хрватском руководству почиње да прети хапшењима.
Почиње рат између њих. Хрватско руководство му на састанцима подмеће беднике међу Србима попут Душана Драгосавца како би извршили притисак на њега да потпише. Међутим Гојко непоколебљив одбија да потпише и прети им хапшењима.
Они не знају са каквим подацима Гојко располаже а свесни су да то може пореметити њихове планове који су резултирали касније свима познатим догађајима на овим просторима.
Због тога највероватније, посао сторнирају и одлучују да се Ђурековић као најслабија карика удаљи из земље а касније како случајно неби проговорио као сведок покајник одлучују да га дискредитују,огласе непријатељем државе (што је он заиста и био али ништа мање од њих) те да га ликвидирају.
Наводно је ликвидација извршена на званичан захтев тадашњег руководства Хрватске а извршила ју је група под контролом Станета Доланца.
Свиђа ми сеСвиђа ми се