Пут до олимпјиских игара шиптарских сепаратиста са КиМ / Илустрација: КМ Новине – 2016.

После вишедневних вести о томе ко ће носити српску заставу и ко представљати Србију на следећим олимпијским играма у Рију, и величању наших учесника на њима, морам кратко да реагујем.

Немате право ни разлог да будете поносни на себе, напротив. Непобитна је чињеница да ћете бити насјрамнији представници Србије на икада одржаним олимпијским играма.

Полуошамућена српска јавност то неће моћи да види, у ствари неће ни желети. У ситуацији када доминира вештачки створено сиромаштво и беда, народу је најпотребније да нађе неку утеху и радост и због тога ће прихватити и вашу маскараду као утеху иако ће она значити срамоту за свакога ко на тим играма учествује и, подједнако, за свакога ко их подржава.

Ниједна ваша победа, нити њен значај, макар сви освојили златне медаље, неће моћи да ублажи чињеницу да ви на тим олимпијским играма брукате себе, свој народ, своју државу и историју. Једном речју – све оно што представљате.

Чак ће једини исправан начин, што не прижељкујем али ме ни ваше победе тамо такође не занимају, бити да изгубите сваку утакмицу и такмичење на коме будете учествовали. Само на тај начин моћи ћете да верно, не достојанствено али верно да, прикажете своју државу. Само бивајући поражени приказаћете Србију као губитника који је се нашао у најгорем положају од када његова историја памти али – својим пристанком на то, а не својом немоћи.

Никада до сада, ма колико тешки били наши порази кроз историју и колико тешке последице остављали, Срби нису губили достојанство и образ као што губе у овом тренутку.

Све ово због тога јер заједно са вама, односно ви са њима, учествоваће и представници шиптарских сепаратиста са Косова и Метохије.

Силоване српске девојке од Арнаута 1941. године КЛИК НА ВЕЗУ

Моментом изласка на сцену они ће постати победници над победницима. Оствариће свој сан, оствариће своје снове, оствариће истински историјски успех! А ви, такође изласком на сцену, доживећете све супротно од њих. Они ће бити победници макар ви не доживели ни један спортски пораз а они ни једну победу.

А оно што је од свега тога најстрашније, јесте унапред познати сценарио.

Сваку, али баш сваку спортску победу шиптарски сепаратисти прослављају тако што нападају српске енклаве, пребијају Србе и пале њихове куће и имовину. Вашим допуштењем да учествују на олимпијским играма, можете изазвати и директне нападе на Србе на Косову и њихове животе довести у опасност.

Истина је да је за такво стање крива српска велеиздајничка власт, без премца у историји не само нашег народа, која је између осталог и натерала Дивца да им ово на првом месту допусти. Али пристајањем и прихватањем таквог стања, ви прихватате, мирите се и чините издају своје државе! А док то будете чинили сетите се да су Шиптари учешће на олимпијским играма постигли силовањем српских жена, девојчица, старица, монахиња… поред других бројних злочина.

Сети се и ти Ивана, док се српска застава буде вијорила изнад твоје главе, да су се тако вијориле и поцепане сукње силованих Српкиња и да је са њих капала крв и срамота.

Силована српска девојчица (9 година) на рукама свог оца Стојана Перића. Житиње код Витине.

Њихови вас погледи прате и још једном их сустиже бол и страдање вашим свечаним прихватањем злочина над њима. А да је било случајева да српске девојке (клик)ни по цену живота нису прихватале ништа слично, било је. По цену живота, а каква је ваша рачуница? Шта губите а шта тиме добијате?

Сетите се, српски олимпијци, да идете тамо газећи побијену децу на Бистрици којима баш ових дана обележавамо годишњицу од убиства, преклане вратове, протеране и унесрећене, киднаповане којима се сваки траг губи… Али они имају и имена. Сви ти масакрирани Срби у Радоњићком језеру, сви живи спаљени у кречанама Клечке, сви бачени у јаму Волујак, сви на силу ишчушаних срца, јетри и бубрега… Сви су они убијени да би, између осталог, Шиптари парадирали упоредо са вама, као равноправни. Због тога већ од тренутка вашег избора за олимпијски тим ви немате никакве шансе да освојите било шта осим срамоте, окаљаног образа и проклетства.

И ако коме од вас падне на памет да се помоли Богу, сетите се тог момента да се молите Богу кога верни нису издали, Богу чију верну децу газите, Богу који вас не жели као издајнике.

Српкиња Славка Алексић (стара 57 година), силована и претучена од Шиптара Бајрама Зеке. КЛИК НА ВЕЗУ

Зато је једини начин да освојите и извојујете победу само један – бојкот олимпијских игара. То није немогуће, не би сте били ни први, ни једини. Истина је да би вас много коштало али је истина да би сте тиме много више донели Србији и народу кога као представљате у ствари играјући због себе. То „због себе“ ће и бити разлог због кога ћете учествовати. Једино то и ништа друго. Немојте чекати да вас Бог научи правди и достојанству јер Његови су лекови горки а лекције болне.

Аутор: Иван Максимовић

Извор: КМ Новине

———————–
3.8.2016. за ФБР приредила Биљана Диковић