У оквиру европске писмености постоје три писма која је сачињавају: грчко, латинско или латинично (латиница) и ћирилско или ћирилично (ћирилица).
Илустрација: КМ Новине
____________
Пише: Марија Богичевић, филолог
17. мај 2016. КМ Новине
Ћирилица је по важности прво и основно српско писмо. Нажалост, последњих деценија је запуштена, чак и у јавној и службеној употреби. А не би смело тако бити.
Зна се да је код нас равноправно у употреби и латиница, па тако заправо имамо суживот двају писама. Међутим, треба знати и нагласити и овај редослед: ћирилица, па латиница.
Редослед је потпуно оправдан, не само српском традицијом и историјом, већ је уређен и Уставом Србије, чији члан гласи: У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо.
Подсетимо се, ћирилица је више пута била упрошћавана, а свој коначни вид је добила реформом Вука Стефановића Караџића. Он се држао начела: један глас – једно слово, једно слово – један глас.
Модернизацијом времена, жељом да се уклопимо у „западније“ друштво, свесно сузбијамо наше писмо. Писмо које нас веже са нашом прошлошћу, коренима, нама самима.
Треба рећи да је објашњиво када се латиница користи у случајевима јавног писања када су читаоци они који познају само латинично писмо. А како ми знамо оба, наравно да нам није проблем писати оним које ће бити доступно већем кругу људи.
Међутим, требали бисмо стећи навику да, када год смо у могућности, више користимо ћирилицу. Који је разлог за то? Зато што је она у ишчезавању, хтели ми то да признамо или не. И не требамо стајати равнодушно пред том чињеницом.
Ево једног примера: у сопственој земљи, где је она прво писмо, не можемо тако лако пронаћи натписе у градовима на ћирилици. Углавном су то енглески називи или они написани латиницом. Многи професори српског језика, језички стручњаци указују на ово стање, упозоравају.
Сам Вук Караџић је рекао:
„Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међусобно разумевати и умно сједињавати, не прелива се у други, не пропада.“
Познато је да смо као народ управо на ћирилици створили огромну културну баштину, светски позната дела, свете књиге… Зашто бисмо се тога одрицали? Нема логике.
Чешћим коришћењем ћирилице ми чувамо свој идентитет. Своју културу, свој језик, своје корене. Треба ли нам бољи разлог?
Извор: КМ Новине
Категорије:Дискриминација ћирилице, СТАВ, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
У оквиру европске писмености постоје три писма која је сачињавају: грчко, латинско или латинично (латиница) и ћирилско или ћирилично (ћирилица).
Углавном је тачан горњи цитат. МАда је интересантно да се погледају тренутна стања држава у којима су ова писма. Писмо је као лакмус папир потпуно осликава однос ових држава. Која држава или савез је најјачи и њено писмо је најпопуларније. Не може се оспорити популарност латинице. Али бих желео само на ово да додам нешто из житија Светог Саве по нашем драгуљу и српском равно-апостолу владике Николаја где примећује да је Свети Сава поред источне духовности имао и изузетно марљив , практичан, делатни дух који се данас назива западни практични. (а треба се чувати мана пријатеља и врлина непријатеља)
Свиђа ми сеСвиђа ми се
„Редослед је потпуно оправдан, не само српском традицијом и историјом, већ је уређен и Уставом Србије, чији члан гласи: У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо“ – Тако је званично у републици и тако би требало да буде.
А незванично како је широм „наше“ републике да кажемо србске? Ко то живи званично или не званично у републикама , ГЛЕ, нашим?
Срби. Грађани света ,светски и модерни (част Србима изизецима , вересија никоме) ? Модерни грађани , модерног „светског света “ што за светом полудеше па све своје издаше? Па им увек неко друи ,њима, ученима академским грађанима света крив услед пропасти република њихових као да су турци а не Срби?
А код грађана се то никада и не зна шта су нарочито ако пишу и чак говоре туђим страним језиком? Не зна се то још од југословенске нације и прве Југославије? Ни такви сами не знају,ни шта су ни ко су па им џаба и устав и закони кад су по својој природи безаконици а онда и као Срби пореклом и Богоборци?
А не знају јер не знају оно што треба као Срби да знају у вези свога језика и писма? Не знање је узрок сваке пропасти и свакога зла.
Како је код праведника „што на уму то на писанију ( друму)“ и без икаквих припрема и за коментаре спремања нема, нег онако „какво нам Бог писаније спрам размишљања и расположења Да“ не можемо више бити у нивоу Вука Караџића и модерних грађана, већ морамо прећи на виши србски и духовни ниво.
А како нико не може ништа „из малог прста измогати“ ту су наши Свети оци и оно што нам у аманет у вези свега па и писма и језика а за наше добро и за наук оставише.Тако и Немањино Завештање чеда наша мила Светог Симеона Мироточивога оца србске модерне државе заједно са Светим Савом.
Топло га свима препоручујемо а нарочито модерним грађанима света који исписаше по светој земљи србској страним језицима и писмом имена фирми,рекламе ..и све што год су могли док уче стране језике од којих неки и нису само језици већ светске „језичине“и навалише на њих гајећи лажне наде у вези своје „светске“ будућности.А какве то везе има са земљом а онда и државом укратко ће мо рећи „народу“ који је незадовољан што је окупиран туђином? Може народе? Може.
Основно што смо требали да знамо,запамтимо и тога се држимо, нам Свети Симеон мироточиви у вези ове теме за наше добро и наш опстанак рече:
„Народ који нема своју земљу више се и не може звати народом па ти очински рече „чедо моје“. Народ чини ЗЕМЉА.Земља као и жена припада ономе који у њу семе али СВОЈЕ семе ставља.Ко је оплоди и коме рађа.Ако хоћемо да земља остане наша онда морамо на њој и ОСТАТИ а не знањем светских језика и „језичине“ остављати онима чије смо језике и писма учили научили ,прихватили и усвојили и тако можда и постали туђи својој земљи па земља постаје оних чији су језици и писмо.
Ако народ има мајку онда му је она земља на којој живи ако изгуби земљу онда губи и мајку ( Србију) а како је у питању Света земља србска онда лако изгуби и Оца,Бога Христа па постаје светско сироче и прогањани по свету роб.Кад народ изгуби језик ,изгуби и земљу а онда и душу.
НЕ узимајте туђу реч у своја уста узмеш ли туђу реч у своја уста знај да ништа ниси освојио нег си себе ПОТУЂИО.Јер земље и државе се не освајају само ратовима и оружијем него и језицима.Колико нам је непријатељ наметнуо својих речи и свога језика толико нас је окупирао и ПОКОРИО.Два језика се као два народа никада не могу помирити.народи могу и живети у миру али њихови језици и писмо ће вечито ратовати на живот и смрт.“…читај народе,сине,чедо, Немањино Завештање? Па то као један пренеси „грађанима света“.Јер:
Народ који је из петних жила навалио да научи ,зна и говори туђе језике и писма нема права да се жали ни буни што му странци „седе у власти“ и државу преузимају.Такав народ био у знању или не знању , свесно или не свесно то радио мора да зна да је управо он као такав разлог што је државу а онда и земљу изгубио. И мора да зна да је главни рат изгубио и мора да преда туђину све што му припада.А он принуђен да напусти земљу и оде туђину , како народ каже,“тој истој мечки на рупу“.
Зато одмах и под хитно престани са тиме народе , мењај се и буди свој на своме и имај Оца и Мајку. Имаш свој језик и своје писмо и враћај све у пређашње стање !? Сад и одмах. Да не би узимао име Божије у своја туђа уста залуд и из њих изговарао име Божије узалуд. јер зашто нас туђи светски језици и „свет“ не познају? Једини истинити и прави одговор нам је у амнет оставио опет Свети Николај Србски Златоусти те нам рече:
“ Видите ли Срби какву нам је љубав Отац, да се назовемо
и будемо деца Божија.Зато нас свет ( и светски језици) не познају јер Њега Бога ( и његово ,Божије писмо и језик)
не познаје !“
А како свет с поља тако и „модерни грађани“ изнутра који хрле у свет па уместо да остају овде ,довлаче свет овде.
Они свету нити могу и нити имају шта узети а „свет“ њима овде узима СВЕ !?
Препорука грађанима :
Немањино Завештање,
Остајте овдије – пијесма Алекса Шантић
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Како се будемо опходили према писму,вери,традицији,тако ћемо и проћи,за сада смо у незавидној ситуацији.Дали ћемо се дозвати памети не знам,време не ради за нас.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Како се будемо опходили према писму,вери,традицији,тако ћемо и проћи,за сада смо у незавидној ситуацији.Дали ћемо се дозвати памети незнам,време не ради за нас.
Свиђа ми сеСвиђа ми се