Најпре су ДС, ДСС  и остала праксис-марксистичка камарила, србској јавности почели да продају ЕУ као лепо упакован бренд нејм, сада то практично раде скоро сви. Да код наше политички неписмене јавности пролази све, уверили смо се и када су доскорашње патиоте тзв. `десне` провенијенције, најпре демагошко-популистички наступили против евро-атлантских интеграција а онда када су освојили власт постали једни од најагилнијих продавача те исте евро-атлантске магле. Наравно, пошто сви евро-атлантски играчи сматрају наш народ неписменим, дају себи за право и да нам тумаче ту исту ЕУ. Маркетиншки добро потковани, наоружани медијским алатима, све им полази за руком. Узмимо за пример најновије, управо завршене `изборе`, и да ли ми уопште имамо избора у Србији? (1)

Ако је неко и мислио да су ДСС, Двери и Саша Радуловић, родољуби, грдно се преварио (погледајте само састанак у централи ДС и ко је провео постизборну ноћ у тој истој централи-американски амбасадор). Наравно Вучић као добар ослушкивач светских центара моћи, је одмах уочио опасност и свима им доделио фамозни цензус. Да употребимо ону народну, вукови сити а овце на броју. Онима што не пређоше цензус, остаје утешни савет моћника да се стрпе до следећих избора, има времена. Сточни вагон у возу за ЕУ је спреман за наставак пута. Као и сваки караван на путу за дивљи запад, тако и овај има своју пратњу оличену у НАТО, да се којим случајем уз пут не догоде индијанци. У том изборном водвиљу наступише и остали, као декорација и средство за развејавање гласова(да којим случајем не би неко постао сувише моћан). Наравно, својим учешћем су дали  легитимитет тим `изборима`. Дали су легитимитет споразумима са НАТО. Да ли има потребе набрајати их? Рекао бих, не, већ су набројани у изборним листама. И на овим `изборима` преварише наш јадан и избезумљен народ.  Да ли се још неко сећа споразума са НАТО? Анти-НАТО протеста можда? Убрзање заборава је у Србији, чини се, попримило фантастичне размере.

Разни аналитичари се тобож чуде и не чуде, зашто је Вучић расписао изборе на националном нивоу, када је имао апсолутну и мирну власт до истека мандата. Биће да човек болује од синдрома апсолутне контроле. У жељи да завлада и најмањим засеоком Србије, пожелео је и локал и Војводину. Да ли Вучић уопште разуме зашто је он председник Владе? -И чиме треба да се бави Влада Србије? Ето сада је добио и локал и Војводину, али не!-Он жели и Врачар и Стари Град! Па побогу Србине брате!

АП ВОЈВОДИНА: Срем, Банат и Бачка

СНС је на изборима добила Војводину, да ли треба да се радујемо због тога? Рекао бих, не. Својом демагошко-популистичком политиком, само ће убрзати процес сепаратизма и десрбизације Војводине. Александар Вучић и СНС не разумеју Војводину. Када смо већ код Војводине, да речемо коју о нечему што садашњи београдски и новосадски властодршци не разумеју.

Рекао бих да, еволуција стварања проблема у Војводини лежи у нама, у напуштању национално-родољубивог код Срба. Војводину као ентитет је током историје носила идеја србства и снажног и артикулисаног родољубља. То је био наш светао поглед, спас и визир, кроз који смо понекад знали утећи од примитивизма турског ропства.- Културолошки дискурс од димија и даира турског зулума. Оног момента када смо као друштво, нација и држава почели да правимо дистанцу од родољубивог и националног, Војводина као већ оформљен ентитет својом природном динамиком тражи свој пут. Ми се опет и даље неодговорно понашамо и као слон у радњи стакленој, чинимо штету уместо да застанемо, замислимо се и по хитном поступку зауставимо процес десрбизације Војводине. Техника и механизми постоје, али то сигурно није ригидно заступање тврдих шовинистичких ставова, искључивости и политичког прагматизма београдских кроатизираних властодржаца усмерених ка очувању и одржању голе власти. То је исто тако један вид злоупотреба родољубља. Да ли ће садашњи београдски и будући новосадски властодршци учинити нешто другачије?

НЕГАЦИЈА ДРЖАВЕ У САМОЈ ОСНОВИ

Од либерализма преко комунизма и демократије, до неокомунизма и неолоберализма, …, све варијације на тему ради одржања и очувања система до система, који суштински негира нашу нацију и државу.

Код наших политичара је сада јако популарно цитирати и тумачити мисли, дела и идеје Макса Вебера. Тако су почели не само странке, него и државу да посматрају као предузеће. У нашој Србији је буквално и примена истог,  достигла свој максимум. Наше демократе, комунисти и либерали као директни баштинари те идеологије су буквално схватили и разумели ту паролу и интерпретирали је и применили у својој партиципацији у власти(Ђилас-ДС, Пајтић-ДС, Тома&Вучић-СНС, Чеда-ЛДП, Динкић-Г17, Вук-СПО, Дачић-СПС, … Зато се између осталог и не мењају лидери странака-директори предузећа.

Не могу национално неопредељени лидери да воде државу, они је могу само демонтирати. Тако да либерална теорија и њихова чеда су заправо негација нашег националног. Либерална чеда су и социјалисти и демократе, либерали, напредњаци,… Сам одабир имена као напредњачки на пример,  је дискутабилан, не-народни и не-национални.

Узмимо нпр. Коштуницу као идеолошког творца ДСС и Двери. Тај праксис-марксиста је у бити и даље марксиста, а његова критика титоизма је заправо конструктивна за соц-комунисте. Тако да та врста дисидената који су настали и родили се са титоизмом су заправо и даље соц-комунисти а не Србски родољуби или националисти. Учешћем у лошем систему, систему који није добар и који потире национално, уз истовремену критику истог је заправо рад на његовом усавршавању и побољшању. –усавршавање лошег. Тако да соц-комунисти и њихова деца заправо усавршавају соц-комунизам, продужују му живот у агонији, и као једну пропалу идеју, нам демагошки намећу странпутицу уместо пута. Национализам им само служи као демагогија и заправо су вид злоупотребе правог и исконског родољубља. Двери нпр. које је створио Коштуница и ДСС су у идеолошком смислу заправо семе тог соц-комунизма односно праксис-марксиста. – и представљају обману србског народа. Идеје Кропоткина код  ових праксис-марксиста још живе и долазе до изражаја у потирању националног у овим временима глобализације.

Нажалост, у Србији као специјалитет и друге странке `једу хлеб` Макса Вебера. Овде је само битно имати атрактивно име, маркетиншки прихватљиво (као бренд нејм), а програм је свима исти: распад и нестанак Србије.

Љубиша Марковић, СНП Корак Србије

Љубиша Марковић

—–

(1)Види: http://wp.me/p1Fuk8-OF7

27. 4. 2016. за СРБски ФБРепортер аутор Љубиша Марковић, приредила Биљана Диковић