Откад је Европске уније, о њој повремено круже чисте измишљотине – као што је, на пример, она о томе да, кад се уђе у Унију, краставци више не смеју да буду криви, да неће смети да се праве домаћи чварци или пече ракија. У свему томе, није најчудније то што у такве приче људи поверују, већ како оне уопште настају?
Једна од вероватно најбудаластијих измишљотина у вези с Европском унијом појавила се у јануару ове године, али и даље кружи друштвеним мрежама, изазивајући обиље коментара, анализа и расправа. Недостаје, међутим, најважнији податак: као и многе друге сличне сторије, и ова је једноставно – неистинита.
Ради се о „информацији“ да ће „од марта 2016“ на територији ЕУ бити забрањено крштавање деце и да ће се оно, по одлуци Европског суда „третирати као злочин“.
Осим чињенице да је март већ прошао, а још нико није у затвору због тога што је крстио дете, читаву ствар демантује и то што се овде помиње „Европски суд“ (не каже се који), као и то да је потпуно иста измишљотина била лансирана и пре две године.
Све је започело у једном италијанском листу, планувши потом у руској и грузијској штампи. Истраживачи веб сајта који се и иначе бави утвђивањем истинитости онога што се појави у медијима , докопали се се грузијске верзије и детаљно је анализирали. Између осталог, бавили су се цитатом који каже да се, према одлуци фамозног Европског суда „крштавањем крши Члан 16 Европске конвенције о људским правима“.
Међутим, у реалном свету, тај члан уопште се не бави темом која би се на било који начин могла повезати с крштавањем – он се, наиме, директно односи на права миграната на политички ангажман!
Пре две године, када је иста прича покренута с подједнаким успехом, опет један италијански лист објавио је да се Европском суду пожалила жена која је тражила да се поништи крштење њеног детета на којем је инсистирао муж. Након тога, наводно, Европски суд за људска права одлучио је у њену корист, позивајући се да „свако има право на мишљење и вероисповест“, па и дете, што је неодобреним крштавањем прекршено.
Врло брзо, прича је демантована, али су надлежни у Европском суду за људска права ипак били довољно промућурни да се оваквим стварима уопште не баве – иако се у неким медијима наводи да је суд оспорио тачност информације, чак ни то оспоравање нико није могао да докаже.
Ово је, дакле, медијска измишљотина. Лансирана, вероватно, да би се ослабило поверење у Европску унију и доказало како је она конципирана супротно здравом разуму и људским потребама. Остаје, међутим, нејасно зашто се то ради тако како се ради – лажима за које је очигледно да су лажи, и у које може да поверује само неко ко не промишља ништа, па ни свет око себе.
Коначно, ако неко жели да критикује ЕУ ради различитих политичких циљева, може то да ради и далеко ефикасније – бавећи се конкретним проблемима који ту постоје, а које је Унија једноставно немоћна да реши (какав је, рецимо, актуелни проблем с избеглицама).
Што се Србије тиче, овде су најпопуларније биле већ поменуте приче о краставцима и другом поврћу, као и конзумацији и прављењу „домаћих производа“. Причало се такође, да људи у Србији једу више меса него пуноправни грађани ЕУ, као и да се овде живи дуже него на територији Уније. Показало се, међутим, да то нема везе с истином: поврће и домаћи производи једноставно морају да пролазе комплекснији систем контроле квалитета, посебно ако одлазе на тржиште, док Европљани у просеку једу 15,5 кила меса више него ми на годишњем нивоу, док им је живот просечно дужи за пет година.
Све ове приче – колико год идиотске биле – ипак су бенигне. Тешко да ће се комплетно јавно мњење формирати само на основу њих. С друге стране, ту су приче које су такође измишљене и конструисане, али које су дугорочно много опасније.
У нашем случају, то су оне по којима ће Србији – чим уђе у Унију, „процветати хиљаду цветова“, односно оне по којима ће се десити сасвим супротно и по којима ћемо начисто пропасти. Ту су такође оне које слушамо ових дана, у тренуцима док Хрватска блокира отварање преговарачких поглавља у процесу придруживања Унији, о чему је на овом месту већ било речи.
Константим медијским притиском, ствара се утисак да ће Србија астрономском брзином кренути ка Бриселу и лепшој будућности, чим јој то „недобронамерни Хрвати“ допусте. Таква прича многима одговара због избора, али једноставно – није тачна.
Отварање било ког поглавља – укључујући ту и поглавља 23 и 24 која су сада „на чекању“, пре свега значи много посла, дуготрајан труд и системске промене. То нема везе ни с краставцима, ни с чварцима, па ни с Хрватима.
Овај текст је настао у оквиру пројекта „Привредне реформе изнад свега“ Радио-телевизије Војводине.
———————–
15. 4. 2016. РТВ (Tamara Skrozza), за ФБР приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
A какве народ овде, има везе са еу када је оданде речено да нас неће примити до 2035 и да у следећих 10 година неће примати никога? Ни 90 одсто народа овде то не жели.А ево какве везе имамо? За нас је задужена комисија ПРИ еу . То значи да ми у остацима србског царства, по још увек српским државама имамо специјалан третман . Ми нисмо они и не можемо бити они а тако ни имати исте законе као они.
Тако рецимо грађанима.
Доказ томе је и комисија при еу задужена за нас и законе над нама који не могу бити исти као у еу? Јер ми овде смо заиста нешто посебно.
На пример ми још увек учимо народ лажима да смо дошли на нашу земљу тек у седмом веку и да нисмо потомци страоседелаца Илира а на западу су то исправили и то не уче одавно.
Америка која заступа демократију света не може да прими такав народ у еу. Мора имати посебан третман јер је такав народ историјски злочиначки народ и не треба им јер може злочин поново да почини и над народима еу. А они желе светски демократски мир и истину а не као сви грађани овде што не знају где ударају.
Зато са запада морају прво да уђу овде и да направе реда и одузму србским народу и свим грађанима сваку могућност понављања злочина ,(стављајући их под тоталну контролу,посебним ,новим, законима и посебним поретком закона), као некад у историји, над поштеним Илирима и у новије време над њиховим потомцима Шиптарима као и у ратовима деведесетих над југословенским нацијама, које су желеле да се оцепе од комунистичке Југославије, па су их Срби као злочинци и дивље племе из мочвара око Карпата пореклом, оставши једини дивљи комунисти и југословени,иако је пао берлински зид а скривајући се иза имена југословена убијали ,злостављали и геноцид, иако још не доказан, објављен на светским демократским медијима и судом у Хагу ,свим народима света деценијама објављивали и предочили.
Такав народ не треба демократском свету који се и не стиди и сам признаје злочине над Илирима, „Бошњацима“,што сами Срби, тврде Србима друге „вероисповести, над својим Србима значи,својим народом који није желео комунизам и Југославију, (па су на тај начин увредили и наљутили и религију ислам,и кршћане са запада а тако и све остале светске религије које се уједињују у једну и цео свет ).
Такође над потомцима Илира шиптарима а онда се представници србског народа свима ( лицемерно по њима) извињавају али као паметни људи,сматрају да Срби увек могу да понове злочине и та опасност увек постоји што сам србски народ доказује учећи поносан на своје злочине према Илирима, како су шиптари ( Албанци?) староседеоци на овим територијама,потомци Илира и тако се свету инатећи дајући му тако до знања да ће злочине поновити. А демократски свет жели мир.
И инат је лош занат и свет спрам тога мора да суди таквом народу који своју децу учи да буду поносна на своје дивље злочиначко племе и све почињене злочине над Илирима а тако и у свим ратовима од онда на овамо
Такав народ не треба ни Богу а тако ни Русији а не поштеном демократском свету који на жалост мора да изврши светску и Божију правду иако је то незахвалан посао али мора јер НЕМА ДРУГОГ ИЗБОРА јер тај народ му даје за право ништа не мењајући и не одричући се своје историје,свог порекла и спрам тога свих својих историјских испада и злочиначких ратова.
Други народ ни макар и лажући себе свету представио у што бољем светлу а то сви уједињени народи у демократији и раде а не против себе.И све своје снаге као један мобилишу у том циљу.Јер знају да светска демократија то захтева и да ако је супротно биће поражени и кажњени.Против светске политичке демократије не може нико осим далеко војно нај моћније Русије.
Свет је практичан и слуша се и поштује воља сваког народа, јер је то демократија а народ који се не разуме у демократију мора бити кажњен од света и одбачен јер је као такав недотојан света и демократије.
А сам такав народ је крив јер је допустио да не зна ништа,чак ни своје право порекло, као ни да свету то предочи. И власт и опозиција и сам народ и сви грађани, јер се глобално ТИЧЕ СВАКОГ ПОЈЕДИНЦА и евентуална казна се односи на све, јер је демократија поредак закона а закони се односе на све грађане и нико није изузет био на власти или не, подвлачимо на крају свог светског демократског излагања. На потезу су сви демократски грађани,
Хвала
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Веровао сам да лажу да морамо да прихватимо брак истог пола , Опа Ђурђа, Веровао сам да лажу да да прихватимо закон о усвајању детета код педера и лезбејки ,Опа Ђурђа !
Сада у „све“ што долази накарадно и против природно са запада верујем……
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Хм, да видимо… ето случајно живим у ЕУ и могу тврдити да је текст поприлично не тачан или боље речено вешто прикрива многе ствари.
Рецимо зашто новинар-ка не написа да уистину у родном листу убудуће ће да стоје одреднице за радителје уместо мама и тата / родитељ један и родитељ два, за краставаце нисам сигуран шта стоји али кривог купити нећете јер таквог нема на полицама. Парадајза има више врста али је за сваку одређена величина, паприка такође. Чварке, сланину и ракију можете правити али је порез велики а морају се добити и дозволе па ко воли нек изволи. Моторну тестеру (моторку) можете користити али тек кад положите пред комисијом и платите 200 еура плус морате купити кацигу, одговарајуће (скупо) радно одело и радне ципеле са дебелим ђоном и челичним ојачанјем. Пробајте већу ватру запалити а да нисте најавили па ћете добити казну због доласка ватрогасаца а тек у природи, морате отићи у општинску службу и најавити скуп (рецимо славите Први Мај). Фотографисати место пре догађаја и показати а онда кад завршите све распремити, ватру угасити и поново фотографисати и наредни дана поново отићи да покажете фотографије…
Свако добро и не верујте новинарчићима који су се продали…
На крај крајева не морате ни мени, питајте родбину или пријателја којег имате у иностранству а ако знате неки од језика ЕУ можете на интернету пронаћи званичне документе па се сами уверити!
Свиђа ми сеСвиђа ми се