Наталија Пичурина, 3.4.2016.
Превод: Лола Аџић

2. априла 2016. године, у ноћи петак на суботу на древној земљи Арцаха, букнуо је пожар рата. Азербејџан је предузео отворени напад дуж читаве границе са Нагорно- Карабахом, уз примену артиљерије, оклопних возила и авијације, који су били покренути у правцу Југа, Југоистока и Североистока.

Осим борби на првој линији фронта, азербејџанска војска нанела је артиљеријске ударе и по цивилним циљевима и местима сталне дислокације војних јединица. Званични Баку је то објаснио ватром из оруђа великог калибра азербејџанских јединица које се налазе у зони сукоба.

Област Нагорно-Карабах је већ дуги низ година, од 1988. г. предмет спора између Азербејџана и Јерменије.

Иако се територија налази на простору Азербејџана, велики део њеног становништва чине Јермени.

Преговори за мирно решење сукоба се воде од 1992. године у оквиру Минске групе ОЕБС-а. Копредседавајући мировног процеса су САД, Русија и Француска. Преговори иду тешко: Баку инсистира на очувању своје територијалне целовитости, а Јереван штити интересе Карабаха. 2015. године наставак политичког дијалога је отежан услед заоштравања ситуације у зони конфликта, као и услед повећања броја жртава, укључујући и цивиле.

Ово није први рат на тој многострадалној земљи, али од тренутка када је успостављен режим примирја 1994. године, ово су најопсежнија борбена дејства.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Губици у техници и живој сили су присутни на обе стране, само са једном разликом: на списку азербејџанских губитака нема имена убијене деце и стараца.

Дана 2. априла, на иницијативу и уз посредовање Руске Федерације, био је договорен режим обуставе ватре на линији фронта. Азербејџан је потврдио прекид борбених дејстава. Рано ујутру 3. априла, Министарство одбране Републике Нагорно-Карабаха изјавило је да је Азербејџан наставио са „вођењем агресивних борбених акција на јужној линији сукоба“.

Амбасадор Азербејџана у Русији, познати уметник и композитор чије песме су својевремено певане широм Совјетског Савеза, Полад Булбулогли, дао је изјаву о спремности да се проблем Карабаха реши војним путем, пошто је, по његовом мишљењу, то је азербејџанска територија коју је заузела Јерменија. У Бакуу, Председник Азербејџана Илхам Алијев је изјавио о потреби да се „обнови територијални интегритет земље, као предуслов мира“.

Међународна реакција је била предвидива: прес-секретар Организације Уговора о колективној безбедности, Владимир Зајнетдинов је окривио акције азербејџанске стране, као одговорне за погоршање ситуације. Премијер Турске Ахмет Давутоглу изразио је подршку руководству Азербејџана и осудио Јерменију.

За 5. април у Бечу договорене су консултације Минске групе ОЕБС-а по питању Нагорно-Карабаха, са земљама-учесницама са циљем деескалације сукоба. И дај Боже да се тог дана донесе решење о заустављању нове несреће. Јер овај рат је ужасан, као и сваки рат. Доста је било крви…

2. априла азербејџански војници су упали у село Талиш, у коме је у том часу остало само неколико старијих људи, одавно навиклих да живе у близини ратних збивања. Упали су у њега и починили оно што сувопарни језик правних оцена назива „ратним злочином“, а генетско памћење јерменског народа – „масакром“.

Азербејџански војници су пуцали на беспомоћне старце. Мученичком смрћу страдали су старица Марусја Халапјан, Валера Халапјан и његова супруга Размела. Из необјашњиве мржње према Јерменима, над њима су се иживљавали, одсекавши несрећним људима уши…

Deja Vu…. Руси који су преживели рат у Чеченији и Срби на Косову и Босни схватају на шта мислим…