Миодраг Томић Стублински, књижевник

Господине Председниче Владе, господо министри,

Свакодневно добијам претње од ваших јуришника, острашћених и добро плаћених трагача, поентера, ловаца на љуске главе, на слободну критичку реч, чак и на књижевну реч.

Моја маленкост, Миодраг Томић Стублински, књижевник овдашњи, је провео као културни посленик 42 године образујући многе генерације као библиотекар, а потом и као књижевни стваралац. Само сам за време комунистичке диктатуре Јосипа Броза Тита бивао забрањиван, проскрибован и гуран у страну од ваших комунистичких очева, стричева, ујака али се нису усуђивали да физички насрћу на породицу. Ово што ви чините је невиђено у Северној Кореји, ни у Кини у време Мао Цедунга, да не помињем Стаљинове чистке и Титов „информбиро“.

Хапсите људе за изговорену реч, за погрешну мисао, прогоните неистомишљенике, политичке противнике, српске патриоте, докторе наука, писце, док вам се слободно шетају, мафијаши, „Жапци“ и „Бухе“ бивши министри лопови, корумпирани директори, „препакивачи шећера“, „Грађевинска мафија“, лажни „виноградари“, власници пашњака на Врачару. Мене можете сутра да ухапсите али са носилима, бар да свет види како се иживљавате над старим и болесним људима само зато што не мисле као Ви и што смеју то да вам кажу у лице. Само зато што неће, по цену живота, да гласају за вас антисрбе, антирусе, антиправославце, и антиљуде. Неће за вас заљубљенике у НАТО и Четврти евроатлански фашистички рај(х) ЕУ, НАТО, САД.

Хапсите Андреја Фајгеља јер је то био једини Андреј кога сте смели да ухапсите, имао човек валидну личну карту и валидну диплому доктора наука. Такви као он нису подобни јер им је све валидно. Изгубили сте компас, своје сенке се плашите па у паничном страху од губитка фотеља и привилегија застрашујете породице, препадате децу, мајке, жене, сестре. Ко не мисли као ви свакако јесте против вас. Први пут у српској историји нико не сме да буде против вас.

Е, кад је већ тако ја вас позивам да ме ухапсите, наравно са носилима, јер тешко болестан не могу да ходам а велико је питање да ли моје болесно срце може да издржи вашу тортуру. На вашу несрећу о свим претњама које ми упућујете одавно сам обавестио и Москву и Вашингтон па све до Аустралије, Женеве, Бона, Париза. У свим тим градовима постоје моја или књижевна или вајарска дела а постоје и интелектуалци светскога гласа попут Ноама Чомског, који ће обавестити слободни свет о мојој даљој судбини и вашој диктатури и неславном крају.

Ви сте господине, председниче Владе Србије, колико до јуче цитирали моје афроризме, моје необуздане опозиционе мисли, моје речи нису тада биле кажњиве и забрањене јер су „крпиле“ Бориса Тадића, Зорана Живковића, аплаудирали сте ми као Радикал што кријем Ратка Младића (заједно са Вама) у Прћиловици (често ме цитирали као најумнијег Србина) а данас шаљете своје јуришне одреде да ме пљују, псују, провоцирају, прете, вређају ми породицу, узнемиравају ме и понижавају и прете хапшењем. Зашто? Зато што нећу са Вама у Четврти евроатлански фашистички рај(х). Трећи ми је убио оца, Четврти би да доврши оно што ми је остало. Недам!

И кад ме ухапсите, можете и да ме убијете иза мене ће остати моје књиге а иза вас пустиња у којој ће ваши „верници“ доживљавати фатаморгане европске уније.

Срдачан поздрав од грешног раба Божјег, вашег непријатеља блиског,

Миодрага Томића Стублинског

————-

26. 2. 2016.