АКТУЕЛНО

Саша Мићковић: СВЕВИДА СИМОНИДА

By on • ( 1 коментар )

gracanica i studenica SIMONIDA

фото колаж: СРБски ФБРепортер

 

СВЕВИДА СИМОНИДА

I

Састругаше давно из очију сјајност,
Мислећи да прашак с твоје фреске лечи,
Свевидећи поглед ни сад нема крајност,
Знам да видиш чедо док уз скуте клечи!

Твој еликсир ока мелемно извида,
Краљице побожна, пред којом се клања,
Свемогућим видом спаси Симонида,
Мрвни смо и крхки, без тла и имања!

Погледи су наши наспрам твога слепи,
У срчаној дупљи тамнина се скрила,
Поведи племена, обгрли, окрепи,

Јер се подно веђа сузна капка слила.
Сви смо твоја чеда, несуђена мајко,
У монашкој ризи, Грачанице сјајко!

II

Пред тобом се вију хоризонти ведри,
Монахињо врла, светлогорног плама,
Позлаћеним гласом молитву изнедри,
Јер безвиде српске омрачила скрама!

Још из твоје фреске заискреност блиста,
Скривена је туга кратког девојаштва,
Грачаницом лоза родоносна листа,
Узвишеног, мирног, тиховног монаштва!

Исијавај спокој са чела и главе,
Мозаик – одело принцезо огрни,
Нек` се очне жишке из мрклине јаве,

Кад нам век и живот угаром поцрни.
Симонидо, речи истинске те славе,
Ка нама кроткима ликом се осврни!

 

Рача Крагујевачка, 16.02.2016.
САША МИЋКОВИЋ

Саша Мићковић

Саша Мићковић

*http://sasamickovicpoezija.webnode.com/

*http://sasamickovicpoezija.weebly.com/ljubavni-soneti.html

——————

23. 2. 2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Категорије:АКТУЕЛНО, ДРУШТВО, Други пишу, КУЛТУРА, Медији- генератори јавног мњења, Новости, ПОЕЗИЈА, ПРАВОСЛАВЉЕ, Промоција правих вредности, СРБИЈА, MAIL - RSS FEED

Tagged as: , , , , , , ,

1 reply »

  1. С и м о н и д а

    Свети краљ се небом шета,
    из ока му суза цвета,
    са икона сузе теку,
    на опелу срамном веку.

    На Косову војске журе,
    да погазе све божуре,
    што из српске крви ничу,
    из гробова Бога вичу.

    Са Косова Симонида.
    своје очи ватром вида,
    крстови по небу ходе,
    свуда сузе свете воде.

    Нема штита да заклони,
    мир Србима да поклони,
    на нејач се кане вране
    земаљске им броје дане.

    На Косову војске журе,
    да погазе све божуре,
    што из српске крви ничу ,
    из гробова Бога вичу.

    Са Косова Симонида,
    своје очи ватром вида
    крстови по небу ходе,
    свуда сузе свете воде.

    Миодраг Томић Стублински

    Свиђа ми се