фото са ФБ профила: Миомир Лакићевић
По Вучићу, Србе с Ибра, треба да бране НАТО окупатори, као да с ону страну Ибра нису НАТО окупатори, који свакодневно потпомажу злочине Хашима Тачија над Србима по Косову и Метохији!!!… Под НАТО окупаторима се сва зла (криминална и друга) по Србији, Србима дешавају, а на Косово и Метохији им злочинства царују!
С ову страну – од Београда, Србима су барикаде, којима су се штитили од злих Шиптара и НАТО-а, срушили Дачићеви полицајци, помажући НАТО и Шиптаре, да поробе све Србе, па и ове, с ову страну Ибра! Убили су нам Метохију, убијају нам Косово, е још је преостало да убију и ове наше витезове – Србе с ову страну Ибра!!! Не зна се из свега овога: ко су већи злочинци: или окупатор НАТО са Тачијевим Шиптарима, или наши (српски) издајници!!! – лизгузи окупаторски!!!
Тада, кад су се Срби Косовске Митровице, Звечана, Зубиног Потока, Лепосавића и других, бранили од Шиптара барикадама, и непослушношћу окупаторима, написао сам ову и друге сатиричне и родољубиве песме…
Пошто Србе с Ибра, сада, наш актуелни режим државе Србије, из Београда, поклања НАТО окупатору! и Тачијевим Шиптарима на касапљење, сакаћење и убијање, поново објављујем ову моју песму, као једино средство мог гласа отпора!
СРБИ С ИБРА
Добили сте име по срцу и вери,
По чојству, моралу и душевној мери,
Свака се ваша у светлост таласа –
Ви сте светло име, ви сте српска маса!
Ви сте искре Српства планина и река,
Јужнијих од Ибра, што од памтивека,
Пламћаше људством у светлосне своде,
Јер су и Бистрице биле свете воде!
Шта би Немањићи призренски и Шара,
Кад би се убила сва Србија Стара;
Кад би српске рђе што душмане грле
Издале Србију и Српство сатрле!
Да Срба нема северно од Ибра,
Сва би се српска усмрђела џибра,
Не би цветале ни руже, ни крушке,
Цветале би несреће, ишло потрбушке!
Владали би, владали, вилини коњици,
Крилатили, летели у заразној клици,
Било би погани душманских на купе,
На које се муве и бумбари купе!
О, Срби с Ибра, Пећи, Грачанице…,
Србима су душманске у Београд клице,
Полтронске, ко празне усмрђеле вреће,
Подигнуте увис, да би биле веће!
Зато и смрде надлештва с Дунава,
Где су јој притоке Морава и Сава,
Као огледало неба историје,
Биле српске утоке вазда и раније!
Зато сте ви с Ибра искра из племена,
Што је издржала и сва зла времена,
Па се надам, Боже, у светлосне ћуди,
Да ће искра Српства Србе да уљуди!
Миомир М. Лакићевић
—————
21. 2. 2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, Бомбардовање, Влада, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА, ИСТОРИЈА, Издаја, КОСОВО И МЕТОХИЈА, КУЛТУРА, Медији- генератори јавног мњења, Мишљење, Национално питање, Новости, ОБАВЕШТЕЊЕ, Окупација, ПОЕЗИЈА, ПОЛИТИКА, Родољубље, СРБИЈА, Страдање Срба, ТРГОВИНА ОРГАНИМА, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…