
Ратовали смо 78 дана, окружени копном, морем и ваздухом. Однос снага је био 600:1, а све је због тога што нисмо да хтели да потпишемо споразум у Рамбујеу, којим би било дозвољено да кроз Србију парадирају НАТО фашисти, без икаквих санкција и обавеза по уставу СР Југославије! Одбили смо ултиматум да будемо колонија и да им предамо Косово и Метохију на извол’те!
Одлучили су да нас униште за 72-96 часова. Нису успели! Наша армија је издржала 78 дана, практично неокрњнена, понос НАТО-а је оборен, ракете од вредности пар милиона долара су погађале наше макете од пар стотина долара и мање! Видели су да не могу да победе технички и квантитативно инфериорнију армију ни из ваздуха са сигурне удаљености, а да су се одлучили на копнену агресију, ту би их чекао прави пакао, какав англо-саксонски и германски олош не би могао да идржи! На 50-годишњници НАТО пакта у априлу, уместо прославе, пред њима је био горак укус пораза. Одлучили су да гађају цивилне мете, а до изражаја је дошао српски инат, ускладиштен у српском гену који се активира увек када су Срби у катастрофалној ситуацији! Какво изненађење за аналитичаре ЦИА задужене за психолошки рат, Срби су одолевали у сваком сегменту пред алијансом.
Одлучили су да повећају интензитет бомбардовања цивилних мета, не би ли сломили наш дух – народ је показивао јединство у отпору према окупатору, а главни домаћи квислинзи су већ побегли на запад! На ред је дошао тројански коњ, руски изасланик Черномирдин, који је показао јасно државном врху да ће остати без руске подршке, а пред претњом напалм бомби које су хтели да баце на Београд и остале веће градове, државни врх је одлучио да потпише мировни споразум!
Пошто смо их понизили на сваком нивоу, сада је био њихов ред да нам врате. Споразум је требало да буде потписан у Куманову, баш на месту где се одиграла битка 1912. којом смо после скоро 500 година вратили КиМ, следеће понижење се огледало у томе да ВЈ остави сво наоружање и да мирно напусти покрајину, а да сваком стотом војнику остане пушка а официрима по пиштољ! На то наши генерали нису пристали, због чега је бомбардовање продужено за два дана, док НАТО фашисти нису пристали да ВЈ извуче сво наоружање.
Уследио је нови шок за НАТО фашисте, када су видели су наше јединице без губитика, осим 10 тенкова, од којих један уништен са неба, док су остали оштећени или уништени дејством против-тенковских мина које су поставили шиптарски терористи, и нешто транспортера!
Кумановским споразумом и по резолуцији СБ УН 1244, Косово и Метохија су саставни део СР Југославије, и СРЈ има право до 2000 војника и полицајаца да врати на КиМ! 5. октобра 2000. државним пучем, обојеном револуцијом или издајом дела српског народа доживели смо пораз, генерали и полицајци који су бранили свету српску земљу, осуђени су у кафкијанском процесу пред хашким судом, земља разорена и подељена, економија и индустрија уништени!
Уследила је мека окупација Србије од стране Западних земаља, пре свега англо-саксонских; УК-а и САД-а! То није очигледно није било довољно, ИПАП споразумом који је квислиншка Влада потписала у тајности, и то опет симболички пред дан државности Србије, прешли смо у фазу тврде окупације!
Све оно због чега смо ратовали 78 дана, јер нисмо прихватили у Рамбујеу, прихватила је Влада под Александром Вучићем… Колико нас је историја могла научити, Србима се не може владати. Како је француски генерал саветовао Турке током Првог српског устанка ,,Србија се умирити не може!“
Док смо били под такозваном меком окупацијом, донекле су и могли да нас контролишу, српски народ је био предвидив, сада када смо прешли у фазу тврде окупације, да ли смо спремни на бунт или су нас ријалити програми у толикој мери пацификовали показеће следећи избори, ако и даље Вучић буде изабран, за оне тамо већ ће бити касно да било шта променимо! Историја Срба почиње много пре од фалсификоване која наша деца уче у школи, али је сасвим извесно да ће српски народ ускоро нестати, ако се нешто радикално не промени, барем у свести Срба!
Никола Јовановић

—————
17. 02. 2016. ФБ Никола Јовановић, за ФБР приредила Биљана Диковић














Коментари читалаца…