др Драган Петровић, 14.2.2016.

Председник републике и председник владе у свакој земљи имају изузетну важност они представљају, и симболички, сувереност и интегритет земље чији мандат и функцију врше. Са друге стране је незамисливо, бар до сада готово није било таквих случајева у историји, да они раде на њеном распарчавању, крње територијални интегритет или јој наносе неку званичну и јавну мрљу.

Истина, у досадашњој историјској пракси приликом и уочи самих сецесија, ратова, агресија, дешавало се у неколико случајева да су носиоци највиших функција у некој држави заказали или чак издали, пример Месића уочи разбијања СФРЈ, аустријског канцелара Зајс Артур Инкварта који је примио функцију од Шушинга 11 марта и вршио је само један дан и практично и сам као нациста саучествовао у нацистичкој окупацији земље и припајању Немачкој 12 марта (осуђен у Нирнбергу и погубљен 1946), или пак Мила Ђукановића који је као члан Врховног савета одбране СР Југославије и председник Црне Горе, на дан агресије НАТО на своју земљу 24 марта 1999, одлетео авионом за Брисел и предао им војни план одбране земље.

Много су бројнији, заправо далеко бројнији, примери доследне одбране територијалног и сваког другог интегритета своје земмље, чак, ако би она била делом или у потпуности окупирана, па и за дужи период. Српска влада, краљ и династија, војни и политички врх су се у јесен 1915, са војском и бројним избеглицама, али и документацијом и симболима државе, повукли преко Албаније на Крф, формирали са савезницима Солунски фронт, и у јесен 1918  победоносно ослободили отаџбину. Де Гол је одбио да призна капитулацију Француске и водио у емиграцији упорно и доследно покрет за Слободну Француску, координирао се временом са покретом отпора на њеном тлу, временом формирао прво Провизорну, па Привремену владу све док цела земља није била ослобођена, а квислиншке групације Вишијевске Француска као марионетске осовинске творевине су били суђени за издају, укључујући и славног маршала Петена хероја Вердена и Првог светског рата.

Француска је уосталом у својој новијој историји, рецимо након пораза од уједињене Немачке 1871. и губитка своје две богате провинције Алзаса и Лорена готово пола века припремала реванш да би их коначно 1918. повратила. Поражена и подељена Немачка је након вођења у континуитету читавих 45 година стратегије стремљења ка уједињењу и лабављењу баријера између две Немачке, то најзад 1990 поново остварила, ујединивши се у једну државу.

Међутим овакав случај да председник владе једне суверене државе, представља званични докуменат стратегије своје земље – Акциони план за сарадњу са Аустријом, чији је управо он аутор, дакле председник владе Србије Александар Вучић, а да на том документу стоје грбови Србије и Аустрије те мапе обе земље, А СРБИЈЕ БЕЗ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, вероватно је уникатан у до садашњој дипломатској па и историсјкој пракси.

Сигурно је на председнику Владе Србије Александру Вучићу да домаћој и међународној јавности објасни о чему је реч. Било би и због функције коју обавља значајно да се одговорни за овај удар на сувереност државе Србије и јавну и међународно учињену штету идентификују и ствар макар због домаће и међународне јавности разјасни, посебно што испод међународног документа са картом Србије без Косова и Метохије стоји име председника Владе Александра Вучића, а пракса, понашање и одлуке председника владе, председника државе у међународној пракси и праву постају обавезујуће временом и за земљу коју представљају. Са друге стране грешке и гафови су увек могући, али их треба препознати и реаговати на време. Уосталом погледајте.

https://www.youtube.com/watch?v=G3gS0mP78TQ