ФОТО: svisrbisveta

Крајње је време да будемо заступљени у парламенту отаџбине бар због оне четири милијарде евра које годишње шаљемо разним каналима родбини у завичају, сматрају наши земљаци.

Новинари „Вести“ су, у сусрет изборима, представницима дијаспоре поставили следећа питања:

1. Какво је досадашње искуство дијаспоре с изборима у отаџбини?
2. Треба ли дијаспору вратити у парламентарне институције?
3. Да ли грађанима Србије у расејању треба омогућити електронско гласање – с обзиром на раштрканост и немогућност да се стигне до сваког бирачког места?
4. Шта дијаспора очекује и тражи на овим изборима?
Разговоре са српским грађанима у расејању обавили су Олга Ђоковић, Ранко Лукић, Бранко Миличић, Катарина Крстић Тадић, Зоран Мирковић, Ана Бошковић и Зденко Нинковић.

Сваки глас је важан: Грађани Србије у расејању осећају се као државна пасточад

Мајко Србијо, куцнуо је час да се сетиш да и ми постојимо! Не верујемо више обећањима, већ очекујемо конкретна дела. Ове реченице могле би да сажму осећања наших људи у расејању поводом најаве ванредних избора у отаџбини. Ново изјашњавање покреће низ тема и дилема међу српским грађанима, ма где живели.

Ако желимо промене у отаџбини, морамо и сами томе да допринесемо, сматра Вера Греговић из Штутгарта.

– После дужег низа година, када је дијаспори дозвољено да гласа у земљама у којима живи и ради, ођек је био драстично мали што је несхватљиво. Сваки глас је важан, јер у случају неизласка на биралишта тим гласовима се може манипулисати. Дијаспору треба под хитно вратити у парламентарне институције, али треба да нас заступају људи које ћемо сами изабрати а не они који одговарају владајућим странкама.

Присталица је електронског гласања, али истиче да и то треба да буде под контролом да не би било „штимовања“ гласова.

– Све је више незапослености а партијско запошљавање заступљеније је него икада. Пензије су смањене, потрошачка корпа неупоредиво скупља, беде и сиротиње је све више. Што је најгоре, Косово и Метохија из дана у дан све нам је даље. Државне институције полако се али сигурно гасе, а оно мало народа препуштено је на милост и немилост Албанцима. Губљењем Косова губимо и свој идентитет. С правом очекујемо да ће онај ко дође на чело владе испуни своја обећања. Народу је доста бајки и обећања: „Биће, урадићемо, спровешћемо, ЕУ је наш циљ“…

Министарство би само донело корист

Председник Савеза Срба у Аустрији Зоран Алексић сматра да би расејање требало да добије своје представнике у Скупштини Србије.

– Дијаспора треба да буде осликана кроз своје појединце у посланичким клупама Скупштине Србије, не само као паралелно тело са, бар до сада, скромним овлашћењима. Још једно министарство кошта, али би оно нама намењено донело много више – под условом да га заједничким снагама поставимо.

Уби нас папирологија

И Ивици Јовићу, пореклом из Прокупља, а рођеном у Француској, жао је што је, упркос коректној организацији Амбасаде Србије, оџив у дијаспори на изборе мали. Велики проблем представља удаљеност до места гласања. Јовић, иначе, заменик градоначелника Епона, истиче да расејање не сме да се одрекне избора.

– Много ми смета кад чујем изјаве министара да ми немамо право мешања у унутрашње послове Србије. Треба да се чује и наш глас у парламентарним институцијама. Сваком бих посаветовао да гласа, јер тиме потврђује да постоји, да воли своју матицу, али ми у расејању очекујемо и да нам отаџбина узврати неким знаком. Матица мора да пази на дијаспору, не сме да дозволи да се људи асимилирају.

Нека бирају они који морају да их трпе!

Љубиша Ћирић, председник клуба Слога у Брауншвајгу, равнодушан је према овој теми:

– Од предстојећих избора не очекујем ништа, јер ништа нису донели ни претходни, па ме то не занима много. Избори би били ефикаснији када би се гласање омогућило електронском поштом. Моје је мишљење да их треба да бирају они који морају да их трпе. Мени начин бирања не представља проблем, јер право гласа и не тражим. Мислим да људи који ван отаџбине живе 45 година не би требало ни да одлучују о томе што се у отаџбини догађа, јер у том свакодневном животу и не учествују. Дугогодишњим боравком у иностранству сами себе су отписали.

Улогу представника српске дијаспоре у Европском парламенту у Бриселу обавља Мића Алексић који је од 1972. године житељ Париза и све то време је неуморни активиста.

– Кад смо се изборили за гласање, били смо мотивисани, али нас уби папирологија која се понавља. Људи губе интересовање, поготово када су чести избори и све треба радити испочетка. То мора да се поједностави. У Француској важи правило: једном на изборној листи – увек на изборној листи, па чак и ако се изгуби изборна легитимација. Морамо да имамо своје место у парламенту јер је то једини начин да остваримо своја права. Очекујем од избора да нам се врати Министарство за дијаспору.

Као да нас нема

Односи матице и расејања треба да се поправе ако Србија не жели да изгуби будуће генерације које живе расуте по свету, мисли адвокат Дарко Благојевић, вршилац дужности председника Црквене општине у Хановеру:

– Искрено речено, ниједна влада у последњих 20 година није много допринела побољшању јачања веза са дијаспором. Бирократски апарат је толико тежак за наше људе у иностранству да се то граничи са непојмљивим. Често ми у канцеларију дођу људи са молбом да им издејствујем неки сасвим обичан лични документ у Србији. Има много наших људи који су овде остарили, а у домовини су им чланови породице помрли, па нема ко да им извади потребне документе. Немоћан да им помогнем, упућујем их колегама у отаџбини или конзулатима који су и сами оптерећени неразумљивим прописима, па „нису могли да помогну“. Због тога је све већи број људи који се исписују из држављанства, а млађе генерације све мање знају свој матерњи језик. Дијаспора може да сноси трошкове школовања деце, али држава би могла да донесе прикладне школске програме и да издејствује конструктивно деловање држава у којима деца живе. Неопходно је да дијаспора има своје представнике у парламенту. Ако се данас интернетом обављају банкарски послови, онда је сасвим јасно да нема техничке препреке ни за изборе. Време је да се матица пробуди!

Занимају их инвестиције

Зоран Јовановић из Карлсфелда с оптимизмом гледа на изборе.

– Наши политичари путују по свету, траже партнере за економску сарадњу и Србију уводе у Европу, где јој је и место. Сведоци смо да се у отаџбини доста ради, граде се капитални објекти, ту су и страни инвеститори… Верујем да је Србија коначно на путу напретка и боље будућности. Мислим да су наши људи у иностранству у последње време заинтересовани да улажу у матицу, као и за потпуни повратак и живот у Србији – тврди Зоран Јовановић и верује да би зато било добро да дијаспора има свог представника у Народној скупштини.

Без реформе правосуђа нема напретка

Ваљевац Милош Иванковић, машински инжењер који живи и ради у Бадену, досад је имао прилику да гласа у Британији, Шведској и Швајцарској.

– Систем гласања у дијаспори би требало поједноставити и стандардизовати. Природно је за дијаспору да се (уколико може) парламентарно бори за побољшање свог политичког положаја у земљама расејања. У матици политичким процесима може, и треба, да допринесе ванпарламентарно. Принцип је једноставан: „Питаш се тамо где плаћаш порез“. Наша очекивања поклапају се са очекивањима грађана у Србији. Сви искрено желе уређену државу, у којој се достојно и радо живи, и у коју се, зашто да не, радо враћа. Проблемом највишег приоритета у Србији сматрам правосуђе које треба хитно реформисати и оспособити. Правна држава је претпоставка сваког напретка. После тога долази и питање кључних реформских закона који су још у домену обећања.

Светозар Пиљуга, својевремено вишегодишњи председник Црквене општине у Билефелду, сада пензионер у Баварској и Србији, саветује да српске власти узму рецепт од других држава када је реч о заштити грађана у иностранству.

– Деца нам одрастају без знања матерњег језика и познавања историје и географије. Раније су то организовали конзулати, чак и за одрасле. Министарство за дијаспору су укинули, наводно, ради трошкова. У иностранству живи још једна Србија, а у матици се понашају као да нас уопште нема. Не могу они да се правдају да је то ради новца, јер је њихова пасивност очигледнија од недостатка пара. Воља је пресуднија од финансија. Наши људи из дијаспоре слабо иду на изборе јер им гласање никада ништа није донело, а и одлазак на бирачка места изискује и време и новац. Српска држава би требало да ангажује стручњаке из дијаспоре, али и да омогући повољне услове за капитал из расејања. Они странцима нуде разна олакшања, а наше људе дочекују низом административних препрека. Заборављају да је странцу у глави само профит, а да наш човек Србију воли и да је за њу трајно везан – каже Пиљуга.

Нисмо бабароге

Виолета Алексић, писац и новинар, рођена је у Левчу, а живи у Диетикону код Цириха, наглашава да је стање у матици алармантно.

– Није лоше да се уведе електронско гласање, јер без обзира на то што смо расејани, део смо Србије, а време је показало да само у најгорим моментима увек били ту за Србију. И сада је такав моменат. Очекујемо да нова власт схвати да треба очувати свој идентитет, као и да мора да има више слуха за инвеститоре из дијаспоре који су спремни да уложе тамо где треба. Желим да верујем да ће се чудо десити. Како? Гласајте!

Незаинтересоване генерације

Врањанка Сунчица Димитријевић, књиговођа која живи 17 година у Француској, увек се одазива позиву за гласање.

– Избори у дијаспори су промашени. Кад је био већи ентузијазам, кад је требало да овде гласамо, нису нам дали, сада су се, због кризе кроз коју сви пролазимо, многи охладили, а и дошле су нове, незаинтересоване генерације. Код нас се све дешава у једном смеру, дијаспора је увек за матицу, а матица нас углавном не види. Гласање путем интернета би било добро решење, само што је велики број информатички неедукованих. Наравно, биће још избора, а оно што ми сада очекујемо јесте да потврдимо сами себе. Сажето, очекујемо нови почетак у односима са матицом.

Шеф Заједнице српских клубова у Бечу Борислав Капетановић истиче да се опет вратило време неповерења дијаспоре у искреност државе Србије. Уз процену да је начин гласања у иностранству компликован, што је један од разлога слабог одзива гласача у дијаспори.

– Примера ради, на протеклим изборима у изборној јединици у Бечу гласало је неколико стотина људи, а право гласа имало је неколико хиљада људи. Да би људи гласали, морају лично да се региструју у конзулату, прибаве одређену документацију, па тек онда да дођу на изборе. За све то је потребно да узму два слободна дана. Интересовање дијаспоре за сарадњу са Србијом и Републиком Српском је неспорно. Сматрам да је Скупштина дијаспоре право место да представници удружења усагласе своја очекивања, али нажалост, она не функционише.

Електронско гласање пусти сан?

Већина саговорника „Вести“ сматра да би гласање електронским путем повећало број бирача. Мића Алексић сматра да је тај начин изјашњавања најпримеренији 21. веку.
– Ако се неко ту не сналази, увек постоји неко ко ће му помоћи – истиче Алексић.
Др Бранислава Ђорђевић, пак, сматра да Србија нема ни времена, а ни техничких могућности да омогући електронско гласање.

Др Бранислава Ђорђевић, стоматолог у пензији, Врањанка је која живи у Вајнфелдену у источној Швајцарској. Сматра да је дијаспора досад слабо била заступљена на изборима, као и да Србија нема ни времена, а ни техничких могућности да омогући електронско гласање.

– Дијаспора треба да тражи да буде заступљена у парламентарним телима, ако ни због чега другог, бар због оне четири милијарде евра које годишње шаље различитим каналима родбини у Србији.

Драган Урошевић из Минхена верује да је куцнуо час да власти у Београду равноправно третирају дијаспору са грађанима који живе у Србији.

– Коначно треба да се оствари идеја да дијаспора има свог представника у парламенту и то треба да буде неко ко живи у иностранству и добро познаје проблематику наших грађана у дијаспори. Требало би да нестане страх политичара од гласова из иностранства – сматра Урошевић.

Похвале из Вајсенбурга

Бобан Филиповић из Вајсенбурга сматра и очекује да ће после ових избора матица мало више повести рачуна о својој дијаспори.

– Брига отаџбине за дијаспору досад је била скоро никаква, а први знак промене набоље било би бирање представника дијаспоре у парламент Србије.
То би допринело да се и у расејању озбиљније размишља о инвестирању у отаџбину, што би помогло економском опоравку државе. Верујем да ова власт са започетим реформама води државу у добром смеру, јер ову власт хвале у матици, али и дијаспори.
Није лако направити корак у економском развоју, јер у кризи су и велике земље са јачом економијом, али верујем да ту има будућности и ја се надам да свет неће доћи у ратно стање – нада се Филиповић.

***

фото: serbiosunidos

——————

Шта у расејању очекују од избора: Дијаспора је сита бајки

10. 2. 2016. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић