Слободан Стојичевић се дуги низ година бави извозом у Русију и ради као консултант малих и средњих предузећа која желе да извозе у Русију. Стојичевић је аутор књиге „Приручник за извоз у Русију и Евро-азијски царински савез“.
„Најчешће фирме живе од данас до сутра и зачудо добар део власника фирми има „план“ да се што пре „обогати“ и напусти пословање! На страну колико је овај „пословни план“ реалан или не, али је проблем како онда уопште производе такве производње понудити озбиљном руском купцу који ако нема перспективу дугорочног пословања – неће ни да почиње било какву сарадњу? У данашње време на глобализованом руском тржишту, где је робе много више него купаца, тражење купца је озбиљан, студиозан и скуп процес који захтева немало рада, времена и трошкова, док је већина наших произвођача своје производње стварала у време санкција када је на домаћем тржишту тражња била већа од понуде. Велика већина домаћих бизнисмена чак и не разуме шта „експортни менаџер“ ради. Они тај рад на продаји једноставно и не препознају, тако да и не могу нити да га сами ураде, нити да најме неког ко би требао да га уради, a камоли да га плате“, рекао је једном приликом Стојичевић.
Стојичевић истиче да он по образовању није економиста али да је извозник. Он је извоз учио добрим делом у иностранству у Русији и Израелу на практичним курсевима и из разних књига на разним језицима. Завршио је велики број курсева, а како већ дуго сарађује са Русима његово знање се не може доводити у питање.
Он често истиче како нису једини градови у Русији Москва и Санкт Петербург већ да шансу за извоз треба дражити широм Русије.
„Треба бити реалан: руски малопродајни ланци су данас, када је доста европских производа нестало са полица, веома заинтересовани да ширину понуде употпуне српским производима. И то је нормална трговачка логика.
И политички се ово подржава: веома им је важно да купац-потрошач ВИДИ српске производе макар их и не купио. Психолошки је добро јер се појачава уверење потрошача да Русија није под санкцијама и да има увозне робе“, рекао је Стојичевић.
Са Слободаном Стојичевићем можете контактирати путем мејла srbija@gmx.at.
————
29. 1. 2016. СРБИН.инфо, за ФБР приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
„Povratak UNMIK-a i povlačenje Euleksa: kako se albanski san o državi pretvara u njihovu noćnu moru
Nova okupacija Kosmeta
U novembru mesecu prošle, 2015. godine, pojavilo se cirkularno pismo koje je kružilo unutar misija međunarodnih zajednica, upućeno osoblju, u kome im se savetuje da izbegavaju mešanje ali i nepotrebno šetanje po Prištini. Ovih dana, slično upozorenje svojim službenicima spremaju pojedine zapadne ambasade na Kosovu, posebno nakon upozorenja britanskog ambasadora Rorija O’ Konela, da je situacija na Kosovu veoma opasna. Naime, prvih dana ove godine, u Prištini se pojavila prethodnica nove garniture UNMIK-a koja će preuzeti najveći deo poslova umornog, potrošenog i kompromitovanog Euleksa. Šta su se Rusija i Amerika dogovorile i kako je Kosovo postalo preveliki problem za Evropsku uniju? Dolazi li Rusija sa UNMIK-om i hoće li to neka nova vlada u Srbiji znati da iskoristi na pravi način? Da li je otuda odluka Evropskog parlamenta da ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, samo pokušaj da se spasi Nemačka i njeni nesumnjivi interesi u ovoj srpskoj pokrajini, koji joj očigledno izmiču
Nikola Vlahović
Jedan od nekadašnjih komandanata takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Džezair Šaćiri zvani Hodža, najavljivao je još pre tri godine, obračun sa međunarodnim institucijama koje upravljaju ovom srpskom pokrajinom. I danas, 2016. godine, on i njegovi nekadašnji saborci imaju sličnu ideju. Palo je u vodu sve što su Amerika i NATO pakt ulagali u velikoalbanski projekat. Globalni rat sa islamistima, sve je promenio, pa i odnos Amerike prema onima koji su im do juče obavljali prljave poslove usmerene protiv Rusije. Kosovo je postalo pastorče zapadnih sila, o kome više niko ne brine.
Da bi se sprečio već sasvim realan haos, već prvih dana januara meseca 2016. godine, nekoliko članova Evropske komisije sastalo se povodom ozbiljnih organizacionih i finansijskih problema koje Euleks i svi mehanizmi Evropske unije imaju na Kosovu.
Nakon osam godina od kako je albanska separatistička vlast nasilno proglasila ovu srpsku pokrajinu zasebnom državom, ta državnost je za administraciju u Briselu postala nemoguća i neodrživa.
Previše troškova, previše korupcije u administraciji Euleksa, veliki kriminal u svakom delu albanskog društva, nedostatak institucija i opšte beznađe, postali su nepodnošljivi, a Evropska unija nema odgovora na pitanje, kako dalje…
U međuvremenu, dok se Euleks sprema da privremeno pojača svoje prisustvo na Kosovu a nadležni komiteti Generalne skupštine UN usvajaju plan za reorganizaciju Unmika, koji obuhvata i vraćanje Unmiku nadležnosti koje je predao Euleksu kada je evropska misija stacionirana na Kosovu, ekstremističke albanske grupe n čelu sa Fatmirom Ljimajem i članovima „Pokreta za samoopredeljenje“, Aljbina Kurtija, prete svima redom. Kako Tačijevoj vladi tako i međunarodnim protektorima. Prave, velike pobune, očekuju se kad uskoro počne suđenje za ratne zločine, bivšim vođama OVK.
Zbog svega ovoga, 20 januara ove godine, odjeknuo je dramatični apel britanskog ambasadora u Prištini, Rorija O’Konela, da je situacija na Kosovu izuzetno opasna zbog nasilja sa političkom pozadinom. O’ Konel je na posredan način najavio i realnu mogućnost napada na međunarodne institucije, rekavši između ostalog: „…Neprihvatljivo je da se kaže: ili će biti prihvaćen moj zahtev ili ću koristiti nasilje dok se moj zahtev ne prihvati!“.
Ali, već sutradan, kao svojevrsni cinizam posle apela britanskog ambasadora, stigla je vest da je Evropska unija odobrila Kosovu ulazak u proces Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Jasno je da evropske institucije više ne znaju šta će sa Kosovom. Milijardu evra košta godišnje „servisiranje“ dvojne administracijhe ove fantomske paradržavne tvorevine. Treba platiti i marionetsku vladu u Prištini i kompletnu kolonijalnu infrastrukturu, da bi sve funkcionisalo koliko-toliko prihvatljivo. Za poslednjih osam godina, postalo je jasno da paralelni (kriminalni) centri moći, imaju dovoljno narko-dolara da kupe i jedne i druge i da ih podrede svojim interesima! Ovo znaju svi i u Vašingtonu i u Moskvi. Zato je i došlo do ideje o vraćanju UNMIK-a na Kosovo, sa čime se saglasila i Amerika, sudeći prema svim relevantnim izvorima, još na prošlogodišnjem sastanku Džona Kerija i Sergeja Lavrova u Sočiju. Povratak UNMIK-a, znači i realizaciju podele nadležnosti na Kosovu između dve najveće sile na svetu.
U međuvremenu, tokom proleća 2016. godine, zakazani su sastanci više komiteta Ujedinjenih nacija, a takođe i budžetske komisije UN, koja treba da odredi sredstva za novu misiju UNMIK-a na Kosovu. Planirano je da od juna meseca ove godine, u Prištini počne sa radom UNMIK-ova Direkcija za vladavinu zakona i korektivne službe.
Ova institucija preneće na sebe sva ovlašćenja Euleksa iz oblasti vladavine zakona. To ne znači da će Euleks biti ukinut, jer će on ostati kao neko savetodavno telo EU za kosovske institucije, ali više neće imati raniju snagu i uticaj. Za Srbe je važno da će se Rusija vratiti na Kosovo preko UNMIK-a i KFOR-a.
Ceo ovaj plan nije bio poznat javnosti na Kosovu. Samo kosovski premijer Isa Mustafa, ministar spoljnih poslova Hašim Tači, unutrašnjih poslova Skender Hiseni i ministar pravde Hajredin Kuči, bili su upoznati delimično sa onim što se sprema Kosovu od strane svojih „saveznika“ sa Zapada. Da je ceo plan već krenuo u realizaciju, vidi se i po tome što je odmah posle Nove godine, UNMIK potražio nove prostorije za smeštaj osoblja.
Nekoliko medija na albanskom jeziku u Prištini, objavilo je skoro identičnu rečenicu prenetu od neimenovanog izvora iz američke ambasade koja glasi: „…Došlo je do zamora unutar Evropske unije, jer je Euleks gubitnička misija i EU ne želi više da se bavi time. Misija Euleks nije mogla da obavi povereni zadatak i zato se deo nadležnosti vraća UNMIK-u…“.
Albanski politički analitičari (Behljul Bećaj i drugi) smatraju da je ovo „najveći poraz za Kosovo, koje pokušava da se legitimiše kao država…“.
Poziciju Srbije i Srba na KiM na ovaj način bile bi ojačane, a pitanje Kosovo bi se vratilo u okvire Saveta bezbednosti, što bi automatski značilo i jačanje pozicije Rusije i Kine u stabilizaciji stanja, kao i u procesu odlučivanja o statusu Kosova. Ali, treba očekivati i pobune nezadovoljnih Albanaca, usmerene pre svega na međunarodne institucije. Da je povlačenje Euleksa neizbežno, to je očigledno, jer, kako reče jedan geopolitički stručnjak, Evropa već godinama ne može da prenese Albancima državne nadležnosti, jer nemaju kome-nijedna institucija nije sposobna samostalno da deluje!
Uzdržanija mišljenja govore da je UNMIK poslat da bude staratelj, dok se ne postigne nekakav dogovor Albanaca sa zapadnim silama, o prihvatanju neprijatne istine da Kosovo nikada neće imati sve oblike državnosti. Tačnije, da će zauvek ostati protektorat.
Reč je o tome da se na Zapadu sve češće prećutkuje pitanje pune nezavisnosti Kosova. Pre dolaska Euleksa, američki interes je bio da oslabi uticaj UN na Kosovu i pojača uticaj Evropske unije. Ali, vremena i prilike su se temeljno promenili. Ako bi Amerika odmah promenila stav prema Albancima, bio bi to veliki diplomatski poraz. Kosovo pod punom albanskom vlašću, onako kako ga je neko „nacrtao“ u Vašingtonu, očito, treba „demontirati“, ali to zahteva i vremena i strpljenja.
Amerika, međutim, nije poznata po naglim promenama u spoljnoj politici, tim pre jer im je albanski partner potreban za strateške slike koje stvaraju i na Balkanu, i na Bliskom istoku.
Povratak UNMIK-a bio bi faktički korak u pravcu jačanja reafirmacije principa očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, a to je razlog više da neka buduća Vlada Srbije ne bi smela da čeka šta će se dalje događati nego da u sadejstvu sa Rusijom krene u rešavanje mnogih nerešenih pitanja na Kosovu. Od povratka ljudi do očuvanja državne imovine.
Ovo pre svega zato jer je sklapanje i sprovođenje takozvanog Briselskog sporazuma, u svrhu „normalizacije odnosa“, u direktnoj suprotnosti ne samo sa Ustavom Srbije, već i sa Rezolucijom 1244 SB UN.
Neverovatno, ali je samo zahvaljujući akcijama albanskih opozicionih partija, Pokreta „Samoopredeljenje“ i „Alijanse za budućnost Kosova“, u oktobru prošle godine, kada su one blokirale rad Skupštine Kosova u znak protesta zbog Briselskog sporazuma, sve što je Vučićeva Srbija tamo potpisala, prilično je uzdrmano. Na žalost, posao koji je tamo obavio Aljbin Kurti i grupa njegovih poslanika, trebali su da obave Srbi, da svom snagom dignu glas protiv svega što je u Briselu potpisano. Umesto toga, Vučić je bio spreman na još ustupaka. Evropski, do poslednjeg Srbina!“
Izvor – http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=355&cl=06
Свиђа ми сеСвиђа ми се