ФОТО: Ледени дани са Звечанске тврђаве (KoSSev)

Да, празници су прошли и сада смо у дебелом минусу. Већина нас простом методом опипавања свог новчаника установи да смо прописно испоштовали претходних месец дана и углавном нам није жао затечене празнине крајем јануара. Лепо смо се провели, изиграли, напили и најели, пожелели једни другима све најлепше у наступајућој години, многи пожелели да се не понови претходна а Деда Мраз се по правилу барем за нас овде опет правио глувим и слепим. Тако се правио јер смо га тако навикли и никада га нисмо отерали како му доликује, већ смо му и чистили снег и солили залеђени пут док све мање имамо за ‘леба и соли. Како год, овај јануар јесте леден а погледом кроз прозор осећа се неки минус у ваздуху и души; устајалом од претходне године јер ова ниста боље донела није а кренула је са минусом.

Некако кроз маглу и снег тешко је било видети како нам кроје зимску капу јер смо били заслепљени посетама разних званичника, гостовањима уметника, петардама и димом. На кратко смо заборавили да је отворено оно поглавље 35 за којим каскају сва остала поглавља а Србији се јако жури тамо где је неће целу и неће овакву – српску и традиционалну, већ само и искључиво измењене свести.

Један уважени дипломата из ЕУ нагласио је ове недеље да нормализација не значи „признање Косова“, већ да се очекује правно-обавезујући документ који уређује односе Београда и Приштине. Покушао сам више пута да анализирам и преведем ову реченицу али сваки пут сам се вратио на суштину и оно што сви знамо али као не верујемо у исто. Ова за нас важна и погубна истина ових ледених дана утопљена је и покривена разним уценама да неће бити преговора у Бриселу док се не уведе визна либерализација тзв. Косову. Па какве то везе има са нама грађанима Србије? Зашто неко од нас не повуче кочницу и каже да нема више уступака док не добијемо пуноважеће пасоше Републике Србије и осећамо се као њени грађани? Зашто је нама важна вест да опозиција у Приштини блокира рад Парламента и тражи да се пониште договори о ЗСО?

Па зато да помислимо како је ЗСО превише добра за нас а лоша по Приштину. Па неће бити да је тако, већ супротно али треба мало тактизирати како би се масе умртвиле и прихватиле то како јесте или па са још неким уступцима који се траже.

Последња два дана се прича како „Косово“ губи дипломатску борбу у међународној заједници што опет нема никакве везе са нама нема, ами се радујемо слепи код очију замазаних обећањима. Па они ће, ако треба, стрпљиво чекати годинама на те пријеме и учлањења, али се зато Србији проклето жури, иако јој је под ногама лед – клизав и тврд.

Ми никако не треба да се радујемо туђој, већој несрећи, докле год имамо нашу ма колико мању. Наше поглавље 35 је за нас судбоносно док за њих ништа не значи да сачекају још две године па да уђу у UNESCO, арбитражни суд, добију међународни број, либерализацију виза. Нас не треба да радује вест што се отвара суд у Хагу за злочине ОВК јер добро знамо ко и како ће тамо судити. Њихове пресуде сада седе у врху Владе тзв. Косова.

Док се грејемо тако врућим вестима, не схватамо да смо у све већем минусу и да нас окива лед. У новогодишњој атмосфери скоро неприметно интегрисана је и цивилна заштита, ватрогасна јединица. Остали су школство, здравство, култура, фонд ПИО, Приштински Универзитет и социјална служба који су најављени за ову годину да се интегришу. А онда за овцама да кренемо.

Дебело ћемо платити овај минус на свим нивоима. Нема тог Сунца које ће нас огрејати док смо овакви какви смо. А бићемо бољи тек онда када нас не буду интересовале туђе и намештене афере, лажне диплома, разна обећања, страни инвеститори већ само овај наш ваздух који је све хладнији. Не чекајте да у ријалитијима потрошите дан, излазак на хладан ваздух отвара очи. Легенда каже да тада боље видимо.

————–

Љубиша Зубац: У дебелом минусу

22. 1. 2016. KoSSev, за ФБР приредила Биљана Диковић