Ратко Дмитровић

Само околности и лажна дефиниција рата вођеног деведесетих година, уместо у собу с букагијама одвеле су Анту Котромановића у министарски кабинет

Вучић, Николић и Дачић били су прваци у вођењу четири рата на простору бивше Југославије. Они су могли спријечити губитак десетак тисућа живота, само да су имали мирољубиву политику прије 20 година.“ Наведено је пре неки дан изговорио одлазећи министар одбране Хрватске Анте Котромановић. Ово се зове подметање сопствене кривице другоме. Анте није деведесетих година узгајао лаванду на Хвару већ је ратовао, најпре против ЈНА, а онда против својих комшија, Срба. Из тог рата изашао је с чином генерала. Пре рата је био текстилни радник, смер дизајн доњег веша.

Да је правде и права, Котромановић би и данас вукао букагије као ратни злочинац. Њега је само повлашћена позиција Хрватске у Хагу, успостављена на лажној дефиницији рата деведесетих, уместо у затвор усмерила у кабинет министра. Из те дефиниције, лажне поставке коју службени Београд из необјашњивих разлога никада није службено оспорио, никла је већина српских мука и страдања. Отуда Котромановић безобразно – али смирено, лежерно чак, јер је навикао да друга страна ћути – саопштава да су Вучић, Николић и Дачић водили четири рата. Нису ниједан. Котромановић јесте; онај први, узрочни, од кога је и због кога је све почело: рат хрватске паравојске против ЈНА.

У финишу тог рата, кад се оно хрватска војска спуштала с босанских висова доле према Бањој Луци, остављајући иза себе спаљену Крајину, у операцији „Јужни потез“, Четврта гардијска бригада, чији је командант био Дамир Крстичевић а његов заменик Анте Котромановић, дивљала је по српским општинама Шипово и Мркоњић Град. По окончању рата, из гробнице у Мркоњић Граду ексхумирано је 181 тело. Налази патолога кажу да се ради углавном о цивилима и мањем броју војних лица.

Начин убијања је класично стрељање или, још горе, иживљавање над цивилима и заробљеницима, након којег је наступила смрт. Крстичевић и Котромановић нису завршили у затвору пошто су жртве Срби. То се у рату деведесетих мало где рачуна као злочин. Центар за истраживање ратних злочина доставио је пре више година сву потребну документацију и доказе о злочину у Мркоњић Граду и Шипову тужилаштвима у Сарајеву и Загребу али… како онда, тако данас.

Си-Ен-Ен и „Њујорк тајмс“ доказали су, не тако давно, да ратници Исламске државе у Сирији имају на располагању велике количине оружја, оруђа и муниције пореклом из Хрватске: ракетне бацаче, бестрзајне топове, бацаче граната, и да је све то добијено углавном за време Анте Котромановића на челу Министарства одбране Хрватске, преко Саудијске Арабије. И ником ништа. Прошло, као што ће проћи и ова лаж на рачун Вучића, Николића и Дачића.

УСПОМЕНЕ ИЗ РАТА: КОТРОМАНОВИЋ И ГОТОВИНА
фото: jutarnji.hr

————-

Ратко Дмитровић: Витез Анте од Шипова

16. 1. 2016. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић