Мирјана Анђелковић Лукић: Процес дугог трајања – Болне реформе без краја

By РЕПОРТЕР on 16. јануара 2016.

Душан Петричић
карикатура: „Сви на изборе“

У Србији се од 2000. године спроводе реформе, које трају и данас. Свака нова влада је имала своје виђење реформи у војсци, школству, здравству и свака влада је доносила болне одлуке, али је ова садашња све њих надмашила. Смањене су плате и пензије, поскупела је струја, поскупеле су животне намирнице, речју, пао је стандард становништва. Грађани су незадовољни, што се одразило на углед владајуће партије.

Ових дана је први министар Србије најавио да постоји могућност да поднесе оставку! Србија је заиста забринута због ове вести. После низа опасних предвиђања по господара Вучића, почев од, како је сам најављивао, могућих атентата и угрожености његовог живота па преко планираног како се касније испоставило, лажног, државног удара који је гласно и скоро хистерично најављивао његов гласноговорник Вучићевић, сада се појављује и вест да ће можда доћи до ванредних избора и до оставке премијера. Ако је господар Вучић увређен што су му тамо неки неодговорни елементи звиждали на отварању Европског првенства у ватерполу, па шта, на то не треба да се осврће. Докони људи, не знају шта ће, па звижде. Звиждали су својевремено и Оланду у Француској, па да ли је понудио оставку? Није, ено, човек и даље успешно води своју земљу. А и о Вучићевом узору, Меркеловој, њени грађани не мисле најбоље, напротив, предлажу да је треба присилити да положај канцеларке напусти у лудачкој кошуљи! Тако је то кад је неко јавна личност, људи се с правом критички односе на његов рад, поготово ако га бирају.

Србија је забринута због ове најављене оставке. А таман се народ навикао на немаштину, на најниже плате и пензије у региону, на по један оброк дневно, навикао се на штедњу, навикао се на нередовне исплате плата код приватника, навикао се на радно време од десет и више часова, ни за празнике се није много разбацивао, све следећи идеју нашег вође о штедњи, о протестантском начину размишљања о раду, раду и само раду. „Награду за труде, небо ће му дати“, мислим народу.

Карикатура: Тошо Борковић – СУВЕНИРИ

И таман Срби некако прославише дочек Нове године, па Божић, а ево прође и дочек српске нове године и све се лепо смирило, време сунчано и прохладно, само за празнике снега таман колико треба, а оно одједном, гром из ведра неба! Вест из кабинета премијера о могућој оставци. Изгледа да је ова вест баш неке у свету много потресла!
То свакако није добро за Србију поготово што господин одлазећи Кирби хвали и подржава господара Вучића и његову Владу и њихов начин вођења Србије. Ових дана се изненада ни од куда појавио и Монтгомери. Да ли се неко још сећа тог лика из опскурних деведесeтих кад је био амбасадор у Србији? Е, он нам је ових дана освежио сећање.

Појавио се као гласноговорник Брисела и предочио је Србији шта треба све да уради како би уопште могла да буде члан елитног клуба ЕУ. Дошао је да нам каже, онако успут, пред најављене изборе, како је он, Монтгомери, веома задовољан Вучићем, јер “Запад дефинитивно не одустаје од Вучића. Напротив. Реалност на српској политичкој сцени данас је да у сваком случају нема реалне алтернативе Вучићу”. Дошао је да подржи Вучића, да га охрабри после звиждука у арени, а како и не би, он је њихов СНС теоретичар, писао им је Програм кад су се одлучили на историјско НЕ Шешељу и формирали нову странку, Српску напредну странку. Она радикалска у којој су стицали искуства у политичкој борби у српском парламенту у виду пљувања, псовања, поливања водом и гађања ципелама, много је била простачка, некако неуљудна и неевропска. Сад су се упристојили, обукли листер одела и ципеле од неколико хиљада евра (све да би били на еуропском нивоу!) цео свет их поштује, ниједна влада у Србији није имала већи углед од ове Вучићеве како сам премијер истиче с поносом. Добро, деси се ето понекад да неко из СНС-а испадне из дипломатског дискурса као госпођа Зорана ономад, која је одбрусила руском потпредседнику владе на његов добронамеран савет да Србија размисли о свом путу у ЕУ да не би њихове жене стрепеле ноћу саме да изађу. Е па то је за нашу еуропејку било превише и она је рекла да он, господин Рогозин, води рачуна о Русији а ми ћемо о Србији. Тако му је рекла, да ли са знањем Вучића или Одлазећег, ко би га знао. Никад се није усудила ни реч да каже на неукусне примедбе одлазећег амбасадора САД Кирбија, кад се директно мешао у унутрашње ствари Србије и држао нам придике. Али, господин Кирби је заслужан грађанин, он као да је био члан српске владе, имао је свакодневне брифинге са одређеним политичарима и с правом је делио Србији добронамерне савете. Он је опоменуо Србију да она нема никакве користи од Русије, јер Русија Србији није дала никакав новац, а САД и ЕУ су у Србију уложиле милоне евра! Заборавља господин Одлазећи да је његова земља заједно са својим европским трабантима Србији начинила огромну материјалну штету процењену на 200 милијарди евра, па то што они „дају“ није ни камата од онога шта нам дугују! Поводом лажне најаве државног удара, изјавио је како он и САД немају намеру да руше Вучића, како он подржава владу Србије и њену сарадњу са ММФ-ом и сматра да мора да се успоставе међудржавни односи између Србије и Косова. После оваквих његових изјава питање је ко заправо формира српску владу после избора, и да ли је и садашња српска влада заиста српска?

Монтгомери је у интервјуу датом Танјугу рекао да америчка влада има много важније приоритете од Балкана, а да је на Балкану ангажована само из три разлога: прво жели да „независно Косово буде у потпуности признато и прихваћено, друго жели да Босна остане унутар садашњих граница и треће, не жели било какво избијање насиља у региону“. Није наравно оставио по страни ни однос Србије и Русије и ту је имао замерке, јер „Русија не чини Србији услугу концентришући однос на војно подручје, што се предвидљиво не допада многима у ЕУ“. То је уствари алфа и омега европске и америчке политике у односу на Србију.

Сви, и у Европи и у САД, подржавају Вучића. Подржавају га и Руси, чим долазе да се сретну с њим. То на неки начин потврђује и долазак потпредседника Руске владе господина Рогозин, који је са собом довео високе војне званичнике. Понудио је Србији отворено пријатељство и савезништво са Русијом, али и наоружање које би Србија желела. Било је речи и о руском зенитном ракетном систему С-300, али је Вучић добио само макету, а за реално борбено средство је рекао да је Србија сиромашна и нема новца за тако нешто. (али има за Сребреницу, 5 милиона евра!). И председник и премијер Србије су се понашали опрезно у разговорима са господином Рогозином, јер су били свесни да их САД и ЕУ пажљиво посматрају. Мора се пазити на поступке, Хаг није далеко, ено га на два сата лета авионом! Господар Вучић је на наговештаје како би Србија од Русије добила дефанзивно оружје добио велику критику од хрватског министра војног, на шта је наш мудри премијер луцидно изјавио да кад Хрватска престане да набавља офанзивно оружје, Србија ће прекинути снабдевање дефанзивним оружјем.

Дмитриј Рогозин предаје макету С-300 Вучићу, фото: Танјуг

У овом усковитланом времену, кад се захуктава светска криза и организовано се ствара хаос у европским земљама за шта се користе дошљаци са Блиског истока, кад су ратни сукоби и удари терориста извесни на било ком подручју не само у Европи, а зна се кад год се неко спремао да удари на Русију, прво је ударао на Србију, овакве инфантилне изјаве наших званичника немају никакве везе са реалношћу.

И тако, први дани Нове 2016. године обећавају да ће у Србији све бити исто, ако не и горе. Избора ће бити, а можда неће, оставку ће премијер дати, а можда неће! Али за сваки случај, председник српске владе је већ започео своју изборну кампању. За почетак, довео је Монтгомерија. Видећемо шта ће даље да се дешава. У Србији је све топло-хладно. Али има нешто и добро: сви пензионери и запослени у државним службама су добили једноцифрена повећања плата и пензија (у распону од 1,25 до 4%), хапсе се тајкуни, у полицији се врши чистка, отказ добија преко хиљаду људи, госпођа Кори Удовички интензивно ради на увођењу платних разреда, па у немогућности да то доведе до краја, предлаже отпуштање око 20 хиљада људи из администрације, што може да буде, али и не мора. Најава оставке премијера и самим тим пада владе, најављује занимљива страначка догађања у Србији. Почеће да ради бесплатан биоскоп, а рибари људских душа ће имати пуне руке посла. У сваком случају и без најаве топлих дана, чека нас вруће пролеће и још топлије лето!