Након парастоса, присутни ће прислужити свијеће код централног спомен-обиљежја у Кравици за покој душа свих 3.267 настрадалих Срба из регије Бирач, а делегације ће положити цвијеће и тиме ће се обиљежити 23 године од великог српског страдања на подручју ове братуначке мјесне заједнице.
Настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало /од којих пет није пронађено ни након 23 године/.
Међу онима који се још воде као нестали на Божић у Кравици су и двије жене.
Тога дана село је опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избјегавши сигурну смрт.
Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.
Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, а заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали их у Сребреници, а забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.
Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници, преживјела је само једна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих још није пронађена и ексхумирана.
Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких.
Затим су услиједили упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Карно, Крњићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање, па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године, када је у та два мјеста убијено 114 Срба од којих више од половине цивила.
Након проглашавања Сребренице заштићеном зоном Уједињених нација требало је да се обави демилитаризација муслиманских снага. Умјесто тога настављени су упади из те енклаве у српска села и, изузимајући три села уз Дрину, уништена су сва остала српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су око 3.000 Срба од којих више од половине цивила.
Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан и друго.
Зликовци нису остављали живе ни болесне и непокретне, жене, дјецу и старце, а заробљени су умирали након бруталних мучења и тортура. Живог никог нигдје нису остављали. Тако је било и у Кравици.
Парастос за Србе убијене у Кравици
Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих, а присутне делегације положиле су цвијеће код централног споменика у Кравици подигнутог за 3.267 Срба из регије Бирач који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату.
Цвијеће су положиле делегације Народне скупштине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Савеза логораша Српске, те општина и борачких организација Сребренице, Братунца, Милића и Зворника.
Предсједник Борачке организације Братунца Небојша Лукић рекао је да је служен парастос и одата пошта настрадалим Србима које су убиле комшије Бошњаци код њихових кућа само зато што су Срби.
„Стравични злочин починили су на Божић и тиме показали какав је њихов однос према онима који славе друге празнике од њихових“, оцијенио је Лукић.
Он је истакао да је огорчен на лицемјерност Тужилаштва и Суда БиХ који игноришу српске жртве и ни за један од бројних злочина над Србима у средњем Подрињу нико још није одговарао.
Анђа Ђокановић, која је изгубила супруга у Кравици прије 23 године, каже да породицама српских жртава ништа не значи привођење осумњичених за злочине над Србима и пуштање да се бране са слободе, након чега се на њих заборави.
„Изгубили смо повјерење у рад правосуђа БиХ. Очекујемо пресуде за злочине над нашим члановима породица од којих је већина убијена у својим домовима и били су цивили. Доста је игре са нашим стрпљењем. Такво правосуђе нам не треба и треба га укинути, а злочинце ће стићи Божија казна“, каже Ђокановићева.
Настављајући етничко чишћење и уништавање српских села, муслиманске снаге из Сребренице, упале су на Божић, 1993. године, у Кравицу, гдје су убиле 49. Седам их је нестало од којих пет није пронађено ни након 23 године. Истовремено, село је опљачкано и запаљено је 688 српских кућа.
О злодјелима Насера Орића и сребреничких муслимана говоре многобројни докази, фотографије, свједочења Ибрана Мустафића, Хакије Мехољића и других. Годинама су искази прикупљани али нису били довољни да тужилаштво процесуира злочине.
Пресудом Жалбеног вијећа –Хашки трибунал ослободио је 3. јула 2008. године Насесра Орића за ратне злочине починјене током рата у Кравици и околини Сребренице.
У нападу сребреничких муслиманских снага на Кравицу учествовао је, према свједочењу преживјелих мјештана, велики број Бошњака који данас слободно шетају улицама Сребренице.
Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице непрестано су упадале у српска села убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, а заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали у Сребреници.
Кравица је, осим на Божић, нападана више пута . У посљедњем рату, из овог мјеста протјерано је више од 1.000 мјештана.
———–
НЕКАЖЊЕНИ МУСЛИМАНСКИ ЗЛОЧИН: Oбиљежавање 23 године од страдања Срба у Кравици
5. 1. 2015. РТРС, за ФБР приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…