У спомен величанствене српске победе у Првом светском рату на Колубари, одржан је Колубарски марш,  под слоганом ,,Ко сме тај и може. Ко не зна за страх, тај иде напред”, у недељу 13. 12. 2015. године. Организатор марша било је удружење ,,Србски светионик” из Београда.

Група одабраних момака из Ужица, осведочених родољуба, имајући искуство из Церског марша, нису се двоумили да ли да подрже идеју и одазову се и позиву  на Колубарски марш. Овим младићима придружили су се и тројица основаца из Основне школе ,,Душан Јерковић” и показали да само храбре и одлучне прати срећа.

И овог пута није изостала подршка Друштва историчара и Друштва српских домаћина из Ужица.

Место окупљања била је Кадина лука код Љига, где је поред Ужичана дошла и група из Београда, предвођена Миланом Чучковићем и Драганом Петровићем, испред удружења ,,Србски светионик” који су били и вође овог марша,уз подршку представника туристичке организације Љига. Међу учесницима су били и представници удружења ,,Четнички покрет 1903.“,а придружили су се и чланови удружења ,,Церски марш“ из Шапца.

Учесници су, најпре, посетили цркву и спомен костурницу у изградњи на брду Грађеник, где им се обратио, надахнутим говором, ктитор, господин Младен Драшкић.Потом су у Љигу посетили споменик првом погинулом хероју Колубарске битке Живојину Бацетићу, одакле су после краће паузе кренули ка селу Латковићи где су ручали, а затим наставили марш до Лазаревца. Читав овај пут од око 40 километара учесници су прешли у периоду од 8 сати ујутру до 17 часова, када су стигли пред Дом културе у Лазаревцу. Овде их је поздравила Снежана Гајић испред туристичке организације Лазаревца након чега су у цркви Св.Димитрија посетили спомен костурницу палих у Колубарској бици. Свештеник, отац Марко, говорио им је о изградњи спомен костурнице, о самој бици и њеном значају што је оставило велики утисак на присутне.

Слева на десно:  Страхиња Бане Шуљагић (1.разред Гимназије), Владимир Лекић (3.разред Гимназије), Срђан Драгутиновић (3.разред Гимназије), Алекса Новаковић (3.разред Гимназије), Страхиња Лукић (3.разред Медицинске школе), Дарко Тодоровић (3.разред Гимназије), Мартин Познановић (8.разред ОШ ,,Душан Јерковић”), Коста Краковић (1.година Учитељског факултета), Арсеније Недељковић (7.разред ОШ ,,Душан Јерковић”), Реља Познановић (4.разред ОШ ,,Душан Јерковић”) и Лазар Госпавић (3.разред Гимназије) иницијатор окупљања око марша.

С лева на десно: Страхиња Лукић, Страхиња Шуљагић, Огњен Јоксимовић (3.разред Гимназије), Мартин Познановић, Арсеније Недељковић, Реља Познановић, Алекса Новаковић, Бојан Милутиновић (3.разред Гимназије), Срђан Драгутиновић, Дарко Тодоровић, Владимир Лекић (3.разред Гимназије), Лазар Госпавић, Александар Рогић (3.разред Гимназије), Коста Краковић.

Јутро је било хладно и магловито, али је током дана је отоплило и било сунчано. Због дужине пута и краткоће дана, марш је морао бити интензивнији па је неколицини био напоран да би ишли до краја, те су после око 25 км били превожени аутобусом до крајње одреднице.

С обзиром на то да је ове године  маршрута била дужа од прошлогодишње прве, организатори ће упоредити искуства како би следеће године изашли са најбољим предлогом. Такође очекујемо да ће се укључити и овај марш потпомоћи финансијски они који то могу.

Овога пута организаторима је изашао у сусрет аутопревоз Ластра из Лазаревца који је обезбедио превоз учесницима марша из Београда.

Ужичани велику захвалност одају Друштву српских домаћина који сваку патриотску иницијативу подржавају и који су финансирали пут и ручак учесницима марша.

Друштво историчара је помогло организацију, пратећи ове храбре момке на њиховом путу. Медијска пажња је изостала па се надамо да ће убудуће и то бити исправљено. Друштво историчара Ужица даће свој допринос упознавању шире јавности о овом и сличним патриотским подухватима као и на омасовљењу учесника марша.

,,Ко  сме тај и може” су речи Живојина Мишића и слоган марша.

Тако је и мали Реља Познановић, најмлађи учесник марша, рекао онима који су га одвраћали од марша јер је мали. Успео је. Прешао је око 25 километара.

Оно што охрабрује је чињеница да су мотиви ових момака пре свега искрени и чисто патриотски.

Арсеније, Страхиња и Мартин: ,, Aко су наши преци могли да у најтежим ратним условима истрају за слободу, можемо и ми на овакав начин да им се одужимо”.

,,Ко не зна за страх, тај иде напред” речи су Живојина Мишића и мото Лазара Госпавића и његових другова. Они су дугогодишњи учесници Церског марша.

Црква и спомен костурница у изградњи, у селу Кадина лука . “Када би се 250.000 Срба одрекло само једног еспреса, који је отприлике један евро, ова црква би одавно била завршена”, рекао је господин Младен Драшкић у свом обраћању учесницима марша.

Спомен костурница у цркви Св.Димитрија није довршена. И ту се чекају паре. Она, међутим, задивљује чињеницом да су у њој сахрањени поред српских и непријатељски-аустроугарски војници. ,,И њих је нека мајка родила”, знали су наши стари и витешки се односили према цивилу, заробљенику, рањенику и покојнику. То још више говори о народу коме припадамо, који може да послужи као светило другим. Народу, на чији се карактер утиче страховитим притиском да се  мења, да изгуби своју душу и  суштину по којој је препознатљив.

У време обележавања 50-годишњице Колубарске битке, Јован Веселинов и тадашње комунистичке власти, тражиле су да у спомен костурници, место где је исписан број ангажованог становништва у Колубарској бици од 250.000 буде преправљен на 120.000 како се не би замерали и реметили ,,братство и јединство” и умањили значај битке. Осим тога требало је из грба са оцилима који је уклесан, отклонити крст (временски нису стигли да то ураде). Затим отворити и споредни улаз у спомен костурници како би обезбеђење лакше контролисало безбедност политичара, а у самој цркви изнад галерије требало је да се спусти непровидна завеса која би заклањала олтар, да се не види, када комунистичка делегација улази у спомен костурницу.

На пријему у Дому културе Лазаревац. У првом плану чланови Удружења Друштво српских домаћина.

 Удружење ,,Четнички покрет 1903″ и Дејан Стевановић (поуздан, стрпљив,предусретљив, аутопревозник са којим су допутовали Ужичани)

———–

Други Колубарски марш: ,,КО СМЕ ТАЈ И МОЖЕ. КО НЕ ЗНА ЗА СТРАХ, ТАЈ ИДЕ НАПРЕД”

16. 12. 2015. drustvoistoricarauzica, за ФБР приредила Биљана Диковић