Александар Вучић

        Председник Србије Томислав Николић повремено вероватно изненади и самог себе.  Поводом лакрдије са „државним ударом“, у коју су били укључени готово сви који нешто значе у његовој (бившој) странци (СНС) и у врху власти, рекао је „Вечерњим новостима“ да не мисли да је било некакве завере, „јер да би неко срушио Вучића – мора да нађе неког јачег од њега, а у Србији таква личност не постоји“.

Наоко може изгледати да је бесмислено постављати такво питање, па ипак:

Да ли је Александар Вучић заиста „најјачи у Србији“?
Захваљујући чему је то постао?
Да ли је најјачи и зато што је све друге – користећи власт – маргинализовао, удаљио од новца и малих екрана?
Да ли је Вучићева снага само у њему, његовој странци и ономе што ради његова влада или је – бар у некој у једнакој мери – и у снази и интересима оних који Србијом владају извана?
Колику и какву цену земља плаћа за снагу и свемоћ свог премијера?
Не плаћа ли Србија Вучићеву снагу – а и подршку коју му обезбеђује „политички отац“ (Николић) – сопственом слабошћу?

***

Напредњаци воле да њихов лидер има „надљудске способности“

Чедомир АНТИЋ, председник Напредног клуба

         ИЗЈАВА председника Николића јасно говори како владајуће странке, пре свега СНС, виде државне установе.

Најважније је да је њихов човек који има надљудске способности на најважнијем месту и да може да уради све и реши све кризе – ако хоће.

Он је ту да смењује министре, упознаје браћу по Блиском Истоку, седи лево или десно од неког председника или премијера.

То је лоше. То је ситуација у којој се Александар Вучић ставља изнад установа закона и Устава, а такву смо ситуацију имали и са Слободаном Милошевићем.

***

А која је цена Вучићеве владавине, то ћемо видети на крају

Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ, политички аналитичар

          ДА ЛИ је добро то што је Вучић најјачи, то најбоље знају грађани који су се определили за јаког лидера.

Исто тако су се определили и за оне пре њега: Тадић је једно време био неприкосновен, као пре њега Коштуница, а пре њих Милошевић. Срби воле јаке лидере.

Друга страна медаље је што то не траје вечно. Лидер не може да рачуна да неће кренути на доле!

За Србију је битно колико времена прође између два јака лидера. А боље је јак лидер, него хаос. Јер, ми смо склони тим крајностима.

Која је цена Вучићеве владавине, то ћемо видети на крају. Сада можемо да сводимо рачун за Тадића, Коштуницу итд, а за Вучића ћемо знати за коју годину.

***

Николићева изјава није искрена – њих двојица месецима нису контактирали

Марко ЈАКШИЋ, члан председништва ДСС

         ВУЧИЋЕВА снага је надувани мехур. Ради се о нарученим анкетама и тзв. медијској манипулацији, а недавни пример је била најава државног удара, која открива страшну панику Александра Вучића. А зна се да се боји само онај ко није јак.

То се десило и јуче, када су Државотворни покрет Србије и ДСС имали у Медија центру заједнички наступ, а власт забранила медијима да то преносе. Вучић је пробао да разбије ДСС, али се показује да се наставило окупљање на патриотској платформи.

Када је реч о самој Николићевој изјави – она није искрена. Њих двојица месецима нису контактирали, а председникова платформа о Косову се налази у премијеровој корпи. Могуће је, међутим, да је премијер – пошто је само за један дан два пута био код председника током афере пуч – обећао  да ће Николића подржати на следећим председничким изборима.

И каква је Вучићева снага, кад се Владом командује из страних амбасада. Пре пар дана је требало да каже да више не може да трпи америчку тортуру, а онда је био довољан један позив из те амбасаде, па да Вучић то не уради. Он је обична марионета у рукама САД.

Цена је она обавеза коју је узео када је долазио на власт, а то је предаја КиМ. Зато имамо Бриселски споразум и Поглавље 35 где Вучић прича о „грозном папиру“, а овамо Косово третира као суседа, што значи да је Вучић за одржавање на власти жртвовао земљу која је срце српске државе.

То му је био задатак број један, а под два је усклађивање спољне политике са ЕУ и увођење санкција Русији. Под три је улазак Србије у NATO, испод жита, као у Црној Гори, да се народ не пита, већ да се земља увуче у пакт преко одлуке у Скупштини.

***

Сигнали су помешани, још је нејасно куда Вучић води Србију

Никола ВРЗИЋ, новинар недељника „Печат“

         ВУЧИЋ јесте најјачи међу политичарима, а да ли је и најјачи у Србији – то је питање. Као и колико је то добро за земљу. То зависи од тога шта намерава да уради са Србијом.

До сада имамо помешане сигнале. Истовремено наставља пут у ЕУ, приближава нас NATO пакту, потписује Бриселски споразум, а са друге стране не уводи санкције Русима, а осујећена су и резолуција о Сребреници и пријем Косова у Унеско. Зато је недоумица куда он то води Србију.

Он је најјачи међу политичарима зато што нема конкуренцију. Патриотска опозиција не постоји, што је резултат дуге медијске сатанизације, јер су медији под контролом западног интереса.

Кулминација распада патриотске опозиције је била кад су Двери и ДСС остали испод цензуса.

Када је реч о томе ко је најјачи у Србији, то је оно питање – да ли је Вучић способан да самостално води политику. Да ли ће превагнути признање Косова и улазак у NATO или ће превагнути суверенистички курс.

Занимљив тест је одлука о продаји „Телекома“. То би било јако штетно по економске и националне интересе. Каква год да је цена није довољна да надокнади националну штету.