Синиша Антонијевић, 7.12.2015.

Ово је доказ да је председник Владе Републике Србије на време упозорен о министру одбране г. Братиславу Гашићу!!!

Из књиге „Траг – приче из Врања“
аутора Синише Антонијевића, Врање – 2014.

***

ТЕЛЕГРАМ ПРВИ

Посвећено,
г. Гашић Братиславу
Министру одбране Републике Србије у времену садашњем

РАЗБРАТИ – СЛАВ

Срамота је да Србин не зна историју свог народа.
Ако не зна министар одбране, онда је то његова срамота а српска брука.

Изјави пре неки дан г. Гашић, да не треба на паради (све парада до параде), носити четничка знамења, зато што четници нису ослобађали Београд!

Да ли г. Гашић жели да каже да је Београд посебна држава? Није Србија? Па може да слави мимо Србије? Могао је г. Гашић да консултује грдне докторе историјских наука који џаба лебац једу по Београду. Али, не службено. Него у личном разговору. „Као мушкарац мушкарцу“.
Ваљда би рекли министру. Истину.

Према немачким списковима до којих је дошао четнички агент у редовима Гестапоа, Боривоје Месаровић, шифра „Август“ (ухапшен од стране Гестапоа, јуна 1944.), на стратишту Јајинци у периоду од 1. јуна 1941.године до 4. априла 1944.године стрељано је:

– Четника и четничких присталица……………………….. 50.096;
– Јевреја…………………………………………………………………. 13.951;
– Комуниста и комунистичких присталица……………… 7.429;
– Рома…………………………………………………………………….. 6.000;
– Криминалаца………………………………………………………….. 400;
– Непознатих……………………………………………………………… 250;

Маја 1941. ђенерал Михаиловић је наредио формирање илегалне Команде Београда
(Горски штаб 2).

Први командант био је генералштабни мајор Жарко Тодоровић, до јула 1941. године, када је ту дужност преузео генералштабни мајор Радослав Ђурић. Ђурића је заменио потпуковник Душан Манојловић, затим капетан Иван Павловић па поново мајор Жарко Тодоровић.

Мајор Жарко Тодоровић је једини „Валтер“ у документима Гестапоа, који га је и ухапсио марта 1943. и упутио га у Матхаузен. Мајора Тодоровића је заменио мајор Александар Саша Михајловић, који је на тој дужности остао до маја 1945. године.

Средином 1943. године, Команда Београда је од четничких илегалаца формирала пет корпуса са 17 бригада:

– Први београдски корпус,  команданти: потпуковник Влајко Пурић, затим потпуковник Светолик Грујичић (ухапшен од Гестапоа марта 1944. и мајор Божо Ивановић;

– Други београдски корпус, команданти: мајор Милутин Миљковић, затим капетан Драгутин Милојевић (ухапшен од Гестапоа марта 1944.) и мајор Јовица Наловић;

– Трећи београдски корпус, командант мајор Божидар Делибашић (ухапшен од Гестапоа марта 1944.);

– Четврти београдски корпус, команданти: мајор Марко Мркела, затим капетан Б. Митић;

– Пети београдски корпус, команданти: мајор Божа Ранковић, затим потпуковник Предраг Радојловић и мајор Ика Илић;

Бројно стање београдских корпуса било је 5.119 илегалаца, од којих је 3.500 имало оружје. Располагали су са 80 возила и четири радио станице. Поред војног, постојао је и Цивилни (Управни), штаб Команде Београда.

Немци су, одмах по окупацији 1941.године, формирали „Четврти одсек“ Гестапоа у Београду, познатији као „Анти ДМ“ одсек, који је водио СС капетан Брант. Одсек је у Србији имао 700 људи којима је касније придодато још 400 агената узетих из СС дивизије „Принц Еуген“ са перфектним знањем српског језика.

Међу набољим четничким илегалцима у Београду, био је и др. Иван Попов, који је убачен у Гестапо и имао чин потпуковника. Др. Попов је био инспирација за лик Џемса Бонда а не његов брат Душан Попов, вагабунда и фићфирић који није мрднуо из Лисабона све време рата.

5. септембра 1944. године, предходница 414.000 совјетских војника почела је да надире код Кладова, на територију Краљевине Југославије. Сачекале су их јединице ЈВуО – четници, са којима су совјетске јединице одмах ступиле у борбу против Немаца.

28. септембра 1944.године, радио Москва је објавила да је циљ совјетске инвазије на територију краљевине Југославије – Завођење комунистичког режима!

8. група јуришних корпуса Југословенске војске у Отаџбини под командом ђенерала Михаиловића, а под непосредном командом пуковника Велимира Пилетића, 26. августа 1944. ослобађа Кучево од Немаца, истог дана Мајданпек, затим Петровац на Млави и Жагубицу. Ослобођена је и Ћуприја, коју Немци поново заузимају 2. септембра 1944.
3. септембра снаге ЈВуО, нападају Пожаревац и држе га у обручу. Затим пада Свилајнац.
2. септембра снаге ЈВуО ослобађају Кадину Луку, 6. септембра Лазаревац, пре тога 29. августа Власотинце и Лесковац, 1. септембра Сврљиг, 10. октобра Ражањ, 14. октобра Крушевац (заједно са снагама 52. стрељачке дивизије, 64. стрељачког корпуса Совјетског Савеза).

У току борби против Немаца, Бугара и Љотићеваца, снаге ЈВуО, трепеле су сталне нападе комунистичких јединица под командом највећег српског крвника Јосипа Броза.

Освајање Београда, поздрављено је у Москви са 24 плотуна из 324 топа. Јосип Броз је замолио маршала Толбухина да дозволи да његови партизани уђу у Београд на совјетским тенковима како би их народ видео. Толбухин је то дозволио. Иза совјетских трупа наступале су комунистичке јединице Јосипа Броза, које су одмах започеле са покољима Београђана. Совјетске трупе су извршиле 1.219 силовања (111 жена је умрло од последица силовања), 359 покушаја силовања, 11 силовања са убиством, 248 силовања са покушајем убиства и 1.204 случајева пљачке са физичком повредом. Опљачкана матерјална добра су била немерљива.

Ако један народ прилагођава своју паметарницу (српски назив за историју) дневној политици, он је извргнут руглу међу другим народима и ти други народи сматрају да имају право да фалсификују историју тог народа.

Сваке године почасним плотунима Војске Србије на комунистичким прославама, поново се стрељају стотине хиљада мртвих Срба побијених од стране комуниста, док њихове неумирене душе шетају српским земљама, тражећи спокој. Генерали Војске Србије, које комунисти користе у својој пропаганди, седе у првим редовима на комунистичким прославама.

Чија је Војска Србије? Јосипа Броза или српског народа? Војска Србије која стоји мирно на „Боже правде“, носи двоглавог белог орла на капама и пева „Иду чете партизана славу борбе проносе“, никад неће моћи да заштити Србију. Такву шизофрену поставку не би могли да поднесу ни много већи народи.

Министар г. Гашић има име које обавезује, Братислав. Онај који слави братство. Предлажем г. Гашићу да промени име. Након оваквих изјава више би г. Гашићу пристајало име Разбрати-слав. Само је продубио јаз у српском роду. И одложио народно помирење. Баш сад у невреме.

Врање, 2. октобар 2014. године Господње
истраживач герилских покрета на Балкану
раб Божији Синиша Антонијевић

(ДЕО ТЕЛЕГРАМА КОЈИ ЈЕ УПУЋЕН ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ 17.10.2014. ГОДИНЕ ИЗ ВРАЊА)

***

ТЕЛЕГРАМ ДРУГИ

Врање, 17. октобар. 2014. 14,20 сати.
године Господње,

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ
Г. АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ

„Знам да сте спремни да понижења која су намењена српском народу примите на себе. СТОП Али Ви нисте само Александар Вучић већ и председедник владе Републике Србије. СТОП Понижавајући Вас, понижавају Отаџбину. СТОП Ако наставите да трпите понижења, Ваш народ ће Вас презрети. СТОП Састанак са премијером Албаније, Рамом, у Београду, биће још један шамар Отаџбини од стране Албанаца. СТОП Достојанство и понос једног народа нема цену. СТОП Ако српски народ и Отаџбину стално шамарају и понижавају, народ ће се топити, а територије губити. СТОП Никакав кредит, тапшање по рамену, фабрике и било шта друго, не може да замени достојанство и понос једног народа. СТОП Предлажем да смените министра одбране г. Гашића. СТОП Зато што не зна историју свог народа. СТОП А неће да научи. СТОП Имам и за Вас једно лично питање. СТОП Мислите ли да 30.000 убијених Београђана и 58.000 убијених у целој Србији без одбране, бачених у неколико стотина тајних гробница након доласка комуниста на власт, нису довољан разлог да истина изађе на видело? СТОП“

раб Божији, Синиша Антонијевић

____

Подаци о аутору: Врањске