Сарадња Савета са Владом је иста каква је била 2001. године, када смо основани, па све до данас, оценио је Слијепчевић.

Нема везе што се, у међувремену, променило пет премијера, подсетио је Слијепчевић, њихов однос према нама је идентичан, у смислу да не одговарају и не реагују на наше извештаје.

Он је напоменуо да не може да каже да су премијери и Влада били против њихових извештаја, али нису ни давали подршку Савету за борбу против корупције.

„Једноставно, нема реакције. Због чега то раде, то они најбоље знају“, констатовао је Слијепчевић.

Он је рекао да су чланови Савета имали два сусрета са Александром Вучићем, један док је био потпредседник Владе задужен за борбу против корупције, када је дао „чврсто обећање да ће се значајно поправити“ положај тог тела, а други кад је постао премијер.

Опет нам је гарантовао да ће нам изаћи у сусрет, да ће нам се положај променити, навео је Слијепчевић, коме није познато зашто се то није догодило.

Према његовим речима, Вучић је, иако то јавно није говорио, раније имао честе контакте са покојном Верицом Бараћ, некадашњом председницом Савета и „респектовао је њено мишљење“.

Слијепчевић је истакао да су после првог Вучићевог сусрета са члановима Савета формиране чак и неке четири комисије у Министарству унутрашњих послова, које су се бавиле случајевима 24 спорне приватизације, на које је то тело указало у свом извештају.

Те комисије, сматра он, нису биле производ тога што је Влада променила свој став према Савету за борбу против корупције, „него више одраз притиска који је дошао споља, из Западне Европе“, па су они, због тога, променили однос и говорили да ће се то све истражити.

До данас немамо одговор, ниједан предмет, по нама, није завршен на начин на који би требало да се заврши, без обзира да ли се води кривични поступак или имамо став Владе око тога да ли је та приватизација урађена у законским оквирима, указао је Слијепчевић.

Потпредседник Савета Мирослав Милићевић је, образлажући став да Дипос треба укинути и некретнине којима управља пребацити у надлежност Републичке дирекције за имовину, нагласио да је је газдовање тог предузећа било веома неодговорно.

Ми сматрамо да овом имовином није газдовано на прави начин, није било контроле над тим, држава је пропустила да реагује на налаз ревизора и због тога смо сада дошли у ситуацију која је прилично сложена – велики број тих објеката је променио власнике и намену, рекао је Милићевић.

Он је објаснио да је Савет у извештају о Дипосу покушао да прикаже шта се догађа са државном имовином и где се „догађају ствари које не би смеле“, као и да укаже да се данас ни не зна тачан број јединица којима то предузеће газдује.

Злоупотреба је, напомиње Милићевић, највише било током деведесетих година, када је из стамбеног фонда намењеног дипломатским представништвима отуђено 30.000 квадратних метара, вредности 60 милиона евра.

Према речима Милићевића, прописи дозвољавају да се стамбене јединице, које не користе дипломатско-конзуларна представништва, могу изнајмљивати правним и физичким лицима, али је Савет утврдио да то није било јавним надметањем, како налаже процедура.

Није било никаквог оглашавања, издавање је вршено мимо прописа, људи су добијали те јединице у директном договору, није поштован принцип да се иде по највећој могућој цени, већ се ишло да може бити 50 одсто од тржишне цене, указао је Милићевић.

Он је додао и да је утврђено да велики број закупаца није плаћао кирију, а да Дипос није покретао поступке за исељење, као и да највише забрињава да је одређени број тих вила и станова продат и закупци су се уписали као власници.

Милићевић је истакао да се Савет у извештају о Дипосу не бави само критиковањем ситуације и сагледавањем штете, већ је дао и јасне препоруке, којих има 10, о томе како би и шта требало урадити.

Међу њима је и да се коначно сачини тачна евиденција стамбеног фонда Дипоса, ко га користи, под којим уговорима и условима, као и да се обави контрола финансијског пословања и да се види за колико је буџет Србије оштећен.

Потребно је и да се предузму мере против оних који су кршили прописе и нанели штету држави, рекао је Милићевић, који сматра да би укидање Дипоса био корак да се оствари државна контрола над тим стамбеним фондом.