И Бог и свијет знају да су Вучићи православци

Дјед премијера Србије Анђелко, којег су убиле усташе, био је хаџија на Христовом гробу, дружио се са чувеним свештеником Марком Поповићем из Купреса, којег су усташе такође убиле и помагао нашу цркву – каже свештеник Славиша Ђурић, парох цркве Пресвете Богородице у Чипуљићу код Бугојна

–Ми се поносимо својим Александром. Душа ми је пуна због њега, волим га као своје дијете. Сваког дана се молим богу да га сачува од душмана. Славимо светог Николу, поштујемо и чувамо своју наше српство и нашу вјеру, идемо у нашу цркву. Ни више, ни мање него други. А лоши људи нека причају шта хоће, то ће на њихову душу – каже Анђелка Вучић, стрина премијера Србије.

Преостали Срби у Чипуљићу код Бугојна огорчени су због писања појединих хрватских медија да су њихове комшије Вучићи, чији је изданак премијер Србије Александар Вучић, католици.

-То што Хрвати пишу је дегутантно. Доказ колико ниско људи могу да иду да би постигли свој прљави циљ. И бог и свијет знају да су Вучићи православна породица, добри вјерници. Александров стриц Драго и његова стрина Анђелка, који су се послије рата вратили у Чипуљић, држе до наше вјере и традиције – каже Славиша Ђурић, свештеник у цркви Пресвете Богородице у Чипуљићу.

Он истиче да су још од почетка двадесетог вијека Вучићи били једна од најугледнијих српских породица у Бугојну и околини, синоним за „радишне и успјешне људе“.
-И данас кад се у Бугојну изговори презиме Вучић, то има своју тежину. Њих сви поштују. Александровог дједа Анђелка звали су Аџија, зато што је ишао на хаџилук на Божији гроб у Јерусалиму. Био је чувени трговац, имао је своје аутомобиле и шофере, држао је тркачке коње. Дружио се са Марком Поповићем, знаменитим свештеником из Купреса, којег су усташе такође убиле, помагао је нашу цркву. Нажалост, у Другом свјетском рату, та породица је, као и већина Срба из Бугојна, тешко страдала – наставља свештеник.

Анђелка Вучића Аџију су усташе 1941.године одвеле у једном од многобројних транспорта смрти према Јасеновцу и убиле. Његово тијело никада није пронађено. Убијено је још неколико мушких глава из породице Вучић, а остатак породице је избјегао у Србију.

– Да су Вучићи прихватили католичанство, како то лаже Јутарњи лист, онда не би морали да бјеже за Србију. Било је случајева да су поједине бугојанске породице да би се сачувале усташког ножа формално прихватиле католичанство. Нису имале избора. Шта би ви урадили да вам крвници дјеци држе нож под вратом и траже да бирате клање и потпуни затор породице или да потпишете некакав папир који ништа не значи. Али, све те породице су и у рату и послије рата наставиле да исповједају православну вјеру – објашњава Марко Зубић, један од ријетких Срба повратника у Бугојно.

Након што су јој усташе убиле мужа, Драгица Вучић, баба премијера Србије, порјеклом од Куноваца из Зијамета код Доњег Вакуфа, који су такође страдали од усташког ножа, избјегла је у Србију. У избјегличком вагону, недалеко од Београда, родила је мушко дјете, Александровог оца. Да би сачувала успомену на убијеног мужа дала му је име Анђелко.

Након Другог свјетског рата Анђелко Вучић, којег сви у Бугојну из милоште зову Бато, вратио се у Чипуљић, гдје је одрастао и школовао се. Касније је отишао на студије у Београд, гдје је завршио Економски факултет и упознао будућу супругу, Александрову мајку, Ангелину, која је из Бечеја, а води порјекло из околине Шипова.

Послије завршеног факултета Анђелко је једно вријеме радио у Бугојну, а онда се преселио у Београд.

Свештеник Славиша Ђурић каже да је упознао премијера Србије и да је он на њега оставио дубок утисак.
-Дошао је са друштвом и обезбјеђења. Просто је бануо, без икакве најаве. И он и сви који су били са њим су ме пољубили у руку и затражили благослов. Понашао се као најобичнији човјек. Дочекао сам овдје много политичара и јавних личности, али ријетко кад сам осјетио поштовање према себи и овом божијем храму какво сам тог дана осјетио од Александра. Био је дирнут, видјело се да тешко контролише емоције. Рекао ми је да је срећан што је у Чипуљићу, али да не може да се радује, јер су Срби протјерани и из Чипуљића и из Бугојна.

Своје лијепо мишљење о премијеру Србије и Вучићима не скрива ни њихов комшија Петар Зубић, који је прије четрдесет година у Чипуљић доселио из сусједног Купреса.

-Напиши ти болан да се ми са Александром поносимо. Моје комшије муслимани често кажу: „Е што ми немамо једног Вучића“. А то што доконе будале пишу да су Вучићи католици исто је као кад би ви сад написали да ова ријека која протиче кроз Бугојно није Врбас, већ Дрина – сликовито објашњава Петар.

У Другом свјетском рату у Бугојну и околини убијено је око 5.000 Срба. И у посљедњем рату убијено је неколико десетина Срба, а све српско било је затрто. По попису становништва 1991.године у Бугојну је било више од 9.800 Срба, од чега је 4.000 живјело у Чипуљићу. Сада у граду живи око 150, а у Чипуљићу и Новом Насељу, некадашњим српским предграђима на излазу из Бугојна према Купресу, само њих четрдесет. Остатке српских кућа и имања покуповали су муслимани. По багателним цијенама.

-Умјесто да се прича о злочинима, о етничком чишћењу Срба из Бугојна, које су они извршили, Хрвати као тему намећу своја подметања. Неким Хрватима је мало што су нас побили и протјерали, што су нас опљачкали и попалили, па нас сад вријеђају сврставајући нас у католике – огорчен је Марко Зубић.

Хрвати су 1992.године опљачкали и попалили Чипуљић. О постојању Срба свједоче зидине њихових спаљених и минираних кућа.

-Одаберу Хрвати 40-50 кућа у Чипуљићу које чине слово „У“ и ноћу их запале, тако да се из сваког дијела Бугојна види пламен у облику тог усташког знака. Али, ето, и њихово је кратко трајало, годину дана касније пламен мржње прогутао је и њихове куће, муслимани су их све протјерали – каже један од десетак Срба који за вријеме рата нису напустили Бугојно.

Међу стотинама запаљених и минираних српских кућа у Чипуљићу и Бугојну су и три куће власништво породице премијера Вучића, смјештене уз саму цесту која из Чипуљића води према Поричу и Купресу.

Његов стриц Драго Вучић је своју кућу скоро потпуно обновио, остало је још да заврши приземље, а од Анђелкове куће су остале само зидине. На зидовима те и још једне мање куће у заједничком дворишту и послије двије деценије још се виде трагови гарежи од ватре која је све прогутала.

Приликом посјете Бугојну премијер Вучић је рекао да он породичну кућу неће продавати, јер жели да је обнови и да, кад може, долази у Бугојно.

Вучићи у Бугојну имају много земље, а на Стожеру, код Купрешких врата, имају комплекс од 20 хектара под црногоричном шумом.

-Да продају то што имају могли би да живе од камата. Међутим, и поред добрих пара које им наши људи дају, неће да продају баш ништа. Ни један плац. Имају велике њиве, али не дају своју дједовину. И ту су исти и Драго и Анђелко, а чујем да исто мисле и њихова дјеца – каже њихов први комшија, муслиман, који је замолио да му не наводим име.

Он наглашава да су Вучићи темпераментни људи, али да међу њима никад није било свађе и да све раде у договору.
-Кад су се он и Анђелка вратили из избјеглиштва, да би обновио запаљену кућу, Драго је наумио да посјече мало њихове шуме горе на Стожеру, али знам да није посјекао ни једно стабло док није питао Анђелка.

Александар Вучић је прије рата љетње и зимске распусте углавном проводио у Чипуљићу.
– Људи причају да је био несташно дијете. Волио је играти лопте, био је велики навијач Црвене Звезде. Кад би био у Чипуљићу а Звезда играла негдје у Босни или са Хајдуком у Сплиту, обавезно је ишао да гледа утакмицу. Баби Драгици би слагао да иде код неког друга. Кажу да је као дијете био борац, кад зна да је у праву није попуштао, волио је да истјера своје – истиче свештеник Ђурић.

Пише: Душан Марић

————

СРБИ У БУГОЈНУ ОГОРЧЕНИ ЗБОГ ЛАЖИ ХРВАТСКЕ ШТАМПЕ ДА ЈЕ ЊИХОВ КОМШИЈА, ПРЕМИЈЕР СРБИЈЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ КАТОЛИК

13. 10. 2015. за ФБР приредила Биљана Диковић