КРИВ ЈЕ СЛОБО, А КРИВИ СМО И МИ

Игор Војиновић,
6.10.2015.

Видим на све стране се оглашавају поводом 5. октобра и то углавном на два начина:     први – како је то било добро али, ето, нису се добро изводиле реформе и није било «6.октобра», и други – Слобо је био добар и у свему је био у праву.

Није тачно ни једно ни друго.

Слобова власт је била грађански режим који је срљао из пропасти у пропаст, па је омогућио мобилисање народа у широком фронту против себе, али то не значи да је, када се скине Милошевић, требало извршити «реформе» и убијати све србско.

Данас, након силних ЕУ режима, Слобо дјелује ко цвјећка. Чак и Додик испада патриота.

У ствари, заборавни народе, ево списка Слобових недјела: био је Југословен и атеиста, идеологија и држава су му биле грађанске, покрали су Зајам за Србију, Стару и Нову девизну штедњу и много тога још, издали су Србску Крајину и Републику Србску, Слобо је лично муслиманима препустио Сарајево. Својом неспособном политиком довео је до рата на КиМ и неспреман дочекао НАТО агресију 1999. кријући НАТО бомбардовање прекодринских Срба 1993. и 1995. Потписао капитулацију у Куманову 1999. препустивши КиМ, а све вријеме су широм Србије дејствовале НВО по Слобовој дозволи. Задње, што је Запад искористио као најбитнији разлог против њега је – крађа избора.

Био сам међу онима који су викали «СЛОБО П**** КРАЈИНУ СИ ИЗДО!» али сам видио која је опасност од прозападног ДОС-а, но сам се надао да ће ДСС, који сам тад жестоко подржавао, успјети да исконтролише ситуацију. НО, ко што сам се и прибојавао, преварио сам се.

Нисам хтио да учествујем у јуришу на Београд тог 5. октобра, јер ми је дјеловало превише намјештено, дивљачки и несрбски. Иначе сам излазио на бројне протесте и прије и послије, тако сам и упознао Београд. Ја контрaеволуционар, а не револуционар.

Сједио сам код родитеља и гледао на телевизији, како тече још једна Октобарска револуција. Када сам видио кадрове паљења Скупштине и РТС-а уз линчовања припадника Савезног СУП-а и руководилаца, све ми се смучило. Тога 6.октобра када се очекивало ново партизанско затварање и убијање, ја сам чврсто одлучио да останем против бивших, а да не будем за нове.

Ујутру 6. октобра сам кренуо на факултет, који се налазио у избјеглиштву у Блацу и видио немилу сцену гдје наркоман у трансу са ознакама ДОС-а напада полицајца који је кренуо кући након редовне ноћне смјене. Полицајац није смио да се брани, а овај дрогаш није могао да вјерује да може овако да се понаша. Ја сам се пренеразио и следио од запрепаштења, а полицајац се лагано повукао остављајући наркосу шапку ко плијен.

Игор Војиновић
СНО Срби на окуп
Oктобра, 15 година касније