Оцењујући да је однос према тој стратегији „најбоља“ илустрација несхватљиво неодговорног односа државе према стању у важној области људских права, повереник је прецизирао да је Стратегија предвидела формирање посебног радног тела које ће надзирати обезбеђење услова и спровођење Стратегије, али и Акционог плана који је требао да буде донет у року од 90 дана.

„Ни после пет година посебно радно тело није формирано, а Акциони план није донет. Последица је изостанак низа нужних ствари. Влада доцни три године с Предлогом новог Закона о заштити података о личности, а није помогло ни то што је пре десет месеци Повереник припремио и ставио Влади на располагање комплетан Модел новог закона“, навео је Шабић у писаној изјави.

Према његовим речима, доношење Акционог плана, постало је и предмет упозорења Европске комисије, која је дала препоруку да се он донесе средином 2013. године.

Шабић је истакао да је после тога утврђен и нови рок, средина 2014. године, али Акциони план спровођење Стратегије заштите података опет није донет.

„Државне активности у овој области се практично своде искључиво на активности Повереника, а иако су његове активности све бројније оне не могу да надоместе оно што би морали да ураде надлежна министарства, Влада и Скупштина“, упозорио је Шабић и дода да Влада касни шест година са доношењем Уредбе о заштити нарочито осетљивих података.