фото: ПРИНЦИП

Не постоји ни један принципијелан и поштен разлог због кога би се неко у Црној Гори требао љутити на петицију која је покренута у Србији, а тиче се ускраћивање права грађанима Црне Горе за студирање у Србији под истим условима као грађанима из Србије.

Ако је неко мислио да на ред за плаћање неће доћи прљава црногорска кампања за вријеме референдумске грознице и све оно што је тој кампањи претходило, онда је тај у најмању руку непоштен, да не напишем неку тежу квалификацију. Поготово јер је ова петиција логична након свега онога што је Црна Гора урадила, а дешавало се после њеног осамостаљења. У том смислу довољно да се подсјетимо званичног признања самопроглашене шиптарске државе на територији Србије. Не тврдим да званична власт у Србији, као и она прије ње не ради исто одређеним потезима, али овдје истичемо Црну Гору и њену срамоту.

Када се нека петиција покрене, онда прво анализирамо њен смисао, а после тога и кредибилитет њеног покретача. У овом случају петиција има смисао без обзира што до краја није дефинисана. Када говоримо о кредибилитету њеног покретача, очигледно је да извјесни господин Хајдуковић тај кредибилитет нема. Прво због чињенице да је поријеклом из Црне Горе, а други разлог је тај што петицију око права студената и начина њиховог студирања покреће из Велике Британије.

Смисао петиције се најбоље огледа у неопходности да се коначно у Србији направи разлика између овдашњих Црногораца и Срба, макар по питању права која тренутно уживају без разлике и претходне провјере о националној припадности. Сада је пракса неправедна и из више разлога штетна. Овдје се не ради само о праву на студирање под истим условима, него и о праву на лијечење, праву на запошљавање и још низу других права која немилице користе сви грађани Црне Горе, а да се нико озбиљније не запита има ли то икаквог смисла са позиције националног српског интереса. Овако, прилично мучан утисак на овдашњег Србина оставља чињеница да његов комшија којем је држава Црна Гора дала много више него њему, само због тога што је декларисани и доказани Црногорац, исто тако све даје и Србија само због тога што је из Црне Горе. Тај апсурд је врло опасан, јер обичан човјек може да се из практичних разлога поведе следећом логиком – ако је исто јесам ли Србин или Црногорац, бићу за промјену ово друго јер у Црној Гори то друго доноси више. А истина је да није исто бити Србин или Црногорац, јер су то два различита народа, прихватили ми то као чињеницу или не. Па ако су Срби и Црногорци два народа и ако су Црна Гора и Србија двије самосталне државе, онда нека Србија посебно стимулише Србе из Црне Горе и нека престане да их изједначава по правима са Црногорцима. У Црној Гори званично нема ни 30 одсто Срба, реално их има сигурно више, а ту разлику управо прави оно практично размишљање обичног човјека због односа Београда према овим питањима.

фото: ПРИНЦИП

Званична политика Србије је битно утицала да проценат Срба по званичним подацима на попису проведеном 2011. године буде мањи него што реално јесте. Умјесто да је на прави начин искористила српски потенцијал овдје и чињеницу да се огроман дио грађана Црне Горе и поред разних притисака изјашњава СРБИН/СРПКИЊА, тадашња власт је прибјегла најгорем могућем решењу. У Црној Гори је тада пронашла пар политички прихватљивих људи који се декларативно изјашњавају као Срби и послала им човјека за везу, специјалца који је оштетио чега се год дохватио овдје. За резултат такве политике смо имали врло сумњиву мисију човјека који се огледао у лику савјетника тадашњег предсједника Србије, који је за врло кратко вријеме успио да купи оне Србе који су били осјетљиви на паре и да их посвађа са онима који нису хтјели да машу жутим застава издаје а све под изговором пописне кампање. Пописне кампање која је требала да буде општа српска кампања, нажалост то није била, већ обичан полигон за крађу пара пореских обвезника Србије. Само да је тадашња званична власт у Београду јасно изашла са ставом да ће у Србији сва права уживати само онај грађанин Црне Горе који са собом донесе ПОПИСНИ ЛИСТИЋ на ком се јасно и недвосмислено види да је српске националности, имали би за резултат званично, ако не више, оно приближно Срба као и Црногораца.

Због тога разлога петиција која се нашла у центру пажње и црногорске и српске јавности има своју тежину под условом да се из ње изроди адекватан и одговоран потез државе Србије. Правилно дефинисање и стављање у функцију адекватне провјере националне припадности грађана Црне Горе приликом остваривања неког права, повући ће са собом низ позитивних ефеката како у Србији, тако и у Црној Гори, а који се тичу Срба и њихових интереса. На крају крајева, принципијелним односом створиће се и вишак средстава у буџету Србије од којих се може ово: формирати и посебан фонд из ког ће се додатно стимулисати студенти српске националности из Црне Горе и региона. Толико су ваљда Срби у иностранству задужили државу Србију.

До тада би било добро смирити емоције по овом питању, због којих имамо непримјерене изливе мржње на друштвеним мрежама и у Србији и у Црној Гори, што је најгоре између Срба. Док Срби потраже своје пописне листиће у Црној Гори, држава Србија нека регулише правила. Од нечега коначно мора да се крене ако мислимо на своје националне интересе!

Пише: Владимир Вуковић, уредник портала ПРИНЦИП

——–

ФБР ДОДАТАК:  О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ?

Студенте из ЦГ тера петиција

Наиме, Петиција о којој је реч покренута је 2011. године, значи пре четири године, и у њој се тражи укидање повластица студентима из Црне Горе на универзитетима у Србији, а преко средстава јавног информисања и друштвених мрежа постала је поново актуелна. Више од 14.000 људи за само два дана потписало је петицију да се студентима из Црне Горе забрани студирање у нашој земљи о трошку буџета Републике Србије. Потписивање које је на сајту peticije24.com организовао извесни Милош Хајдуковић, до пре два дана од покретања, успела је да сакупи мање од 1.000 потписа. Када је почела кампања на друштвеним мрежама и медијима, хиљаде грађана дало је свој потпис да се нашим сународницима из суседне Црне Горе забране права која имају у нашој држави. До сада је прикупљено више од 14.000 потписа.

ПЕТИЦИЈА је објављена на сајту за онлајн петиције peticije24.com.

– У Србији студира велики број црногорских студената који су потпуно изједначени са држављанима Србије, па тако добијају места на буџету и у студентским домовима по цени коју плаћају наши држављани. Томе треба стати на пут и то што пре – сматра Хајдуковић, а подржава га више од 5.000 грађана (до понедељка после подне). – Не живимо више у заједничкој држави, тако да не могу имати једнака права, већ могу студирати само као страни држављани и плаћати све трошкове студија и становања у студентским домовима.

А права истина је да држава Србија води такву политику према Србима у државама региона да свим нашим сународницима из окружења даје могућност да се бесплатно школују у матици, ако успеју да освоје довољно бодова и изборе се за буџетско место. То право имају Срби из свих бивших република СРФЈ, па и Срби из Црне Горе, али не и Црногорци. Они конкуришу у првом уписном року, а сваки студент, да би то остварио, мора писано да се изјасни да је српске националности. Још виши степен права имају наши сународници из РС, који због потписаних специјалних веза не морају ни да нострификују средњошколске дипломе. У другом року, уз посебне квоте на буџет се уписују Срби из свих осталих држава.

Иако би ових 5.000 потписника по кратком поступку одузело Црногорцима „буџетске“ индексе, Министарство просвете, науке и технолошког развоја заступа сасвим другачију политику.

– Црногорски држављани немају никакве повластице, како је наведено у петицији, већ имају иста права као српска национална мањина из свих земаља у региону – наглашава др Милован Шуваков, помоћник министра просвете. – Сви они, одлуком Владе Србије, имају право да под једнаким условима као и држављани Србије уписују буџетска места. А за квалитет нашег високог образовања добро је да долазе студенти из што више држава. Тако развијамо конкурентност наших високошколских установа.

Шуваков објашњава да ће у будућности, када постанемо пуноправни члан Европске уније, право на буџетске студије у Србији имати сви свршени средњошколци из целе ЕУ. Тада ће матурант из Финске моћи да дође и, ако постигне потребан успех, школује се о трошку државе Србије.

– Исто ће важити и за наше студенте, који ће моћи да оду у било коју државу ЕУ и тамо конкуришу за бесплатне студије. За нас ће то бити много већи проблем, јер ће повећати одлив младих. Они који желе да дођу и студирају овде много су нам мања брига – каже Шуваков.

Аутори петиције упозоравају на злоупотребе могућности бесплатних студија. На то су пре две године упозоравали и поједини универзитетски професори, тражећи да изјаве да су српске националности бруцоши морају да донесу из својих локалних средина, а не да их пишу у Београду. Министарство просвете тада је одбацило овај предлог као дискриминаторски, образлажући да не треба српску националну мањину у региону стављати у још незгоднији положај од оног у ком се већ налази и постављати им такве услове.

А да је злоупотребе тешко спречити и открити, говори и то што се стотине Срба, српских држављана, сваке године изјашњавају да су Роми, како би, такође, могли да студирају о трошку државе, према повлашћеним условима.

НОСТРИФИКОВАНО 600 ДИПЛОМА

ДА би уписали факултет на неком од универзитета у Србији, Срби из Црне Горе морају да нострификују диплому. Исто важи и за све остале који су средњу школу завршили у некој другој држави. Ове године нострификацију дипломе затражило је око 600 матураната са дипломом стеченом у Црној Гори. Када се уписују, да би добили буџетски статус, морају и да се изјасне као Срби и ту потврду приложе на факултету.

С обзиром на то да ништа, баш ништа у Србији није случајно, можемо само поставити питање коме је баш сада и због чега битно да се ово појави…

——-

ПОПИСНИ ЛИСТИЋИ: Не постоји ни један принципијелан и поштен разлог због кога би се неко у Црној Гори требао љутити на петицију која је покренута у Србији

12. 08. 2015. ПРИНЦИП, НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић