Ден Џоунс за “Новости” о „Најкрвавијој краљевској династији Британије“ и лекцијама из прошлости…
Dan Jones
foto: board.dailyflix
Њихова прича је шокантна и пуна суровости, а њихови карактери толико немилосрдни и сирови, да је тешко поверовати да их није измислио Холивуд. Али, сага о Плантаџенетима, породици изниклој из хаоса, мрака и насиља средњег века, која је потом завладала целом Енглеском, и те како је истинита.
У презентацији историчара Дена Џоунса, серија „Најкрвавија краљевска династија Британије“, чије четири епизоде премијерно пратимо на Хисторију од 3. августа (понедељком у 21.00), спаја узбудљиве авантуре с драмским реконструкцијама, да би оживела један од најнасилнијих и најдраматичнијих периода британске прошлости – о којем се мало зна.
– Серија је адаптација моје књиге „Плантаџенети“, која је издата у Британији, Америци, Пољској, Русији и Кини – у разговору за „ТВ новости“ започиње причу о крвавој ТВ саги Ден Џоунс, истичући да је одувек желео да људи знају више о овој енглеској владарској династији француских корена.
У томе су му много помогли људи с британског Канала 5 јер су имали слуха за његову идеју.
– Било је тешко свести обимну књигу и значајне историјске догађаје у четири сата програма. Двоумили смо се и око тога хоћу ли непрекидно причати у камеру или ћемо драматизовати серију, јер ранији слични покушаји нису добро одрађени. Једини светао пример јесте онај у серијалу „Игра престола“. Желели смо да се допаднемо гледаоцима уз одличну продукцију, а да постигнемо осећајност те серије. Буџет за „Престо“ био је два милиона фунти по епизоди, чиме ми нисмо располагали, али постигли смо ниво историјске реконструкције који досад нисам виђао у овом жанру и верно дочарали књигу.
* Прича о Плантаџенетима је веома мрачна. Која чињеница вас је највише шокирала приликом истраживања ове династије?
– У првој епизоди серијала, Хенри Други, његова супруга и деца ратују међусобно. Истражујући његов живот открио сам да му је жена завештала велики мурал на зиду замка Винчестер на југу Енглеске. На њему се налази орао кога су младунци буквално растргли. Орлићи су у овом случају његови синови, а на њиховим кљуновима је месо орла. Најмлађи птић, који представља његовог сина Џона, покушава да му кљуца гркљан и очи. Сви младунци, односно синови, побунили су се против оца. Помислили бисте да баш и није био претерано срећан због тога, али Хенри Други је био поносан јер је одгојио најзлобније, немилосрдне синове са животињским инстинктима. То ми је било истовремено фасцинантно и шокантно.
* Називи епизода у серијалу су „Издаја“, Омражени“, „Освета“ и „Тиранија“. Да ли мислите да су ово заједничке одлике и осталих династија у Британији?
– Не тврдим да су те одлике универзалне карактеристике приче о Плантаџенетима, већ покретачка снага. Оне рефлектују људске аспекте историјских прича, а управо због тога су ванвременске. Ово није само средњовековна историја, већ људска драма.
* Могу ли политичке тактике по угледу на династију Плантаџенета да послуже у данашњој политици?
– Мало краљева је успело да успостави равнотежу између тираније и бескичмењаштва. То је постигао Хенри Други и делимично Едвард Први. Постоји много лекција које смо могли, а нисмо научили од ове династије и то можете да видите по грешкама које се константно понављају. Тешко је бити успешан владар, јер покушавате да ускладите бољитак земље са сопственим, себичним циљевима.
* Шта чини одличног владара?
– Фина комбинација бескрупулозности и емпатије, а то не може свако да постигне. Треба знати окупити људе око себе, и помоћи им да раде оно што ви желите, али је потребно и да имате снаге да ти који су испод вас не почну да доминирају. Оно што чини одличног краља, по средњовековној дефиницији, је веома јасно. Налази се на краљевском печату. С једне стране је краљ који држи мач у руци, а с друге он седи на престолу представљен као судија. Краљ мора да успостави равнотежу ратника и миротворца. И, наравно, да има среће, па да га у време у којем је рођен окружују добри људи.
* Планирате ли сличне пројекте?
– Управо смо „упаковали“ други серијал. У првом, прича се завршава 1399, са четвртом епизодом која представља пад Ричарда Другог, а следи долазак на власт његовог рођака Хенрија Болингбрука, што прераста у Рат ружа, након чега су Плантаџенете сменили Тјудори, једна од најпознатијих енглеских династија.
* Зашто баш историја, а не нека друга наука?
– Радознао сам, а то је оно што ме је довело у новинарство. Историја и журналистика су две стране истог новчића. Разлика је у томе само да ли су људи живи или не. Посао ми је да идем около и забадам нос у људске животе. Уколико то урадите с комшијама, они би се наљутили, али кад то чините с људима који су мртви, то се назива истраживањем историјских чињеница и сасвим је у реду.
foto: amazon
—–
8. 08. 2015. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…