Капетан Војске Србије у пензији Драгомир Грујовић из Чачка
Старешини Југословенске народне армије који је на почетку рата у Словенији постао узор војне части и јунаштва, остављена је могућност да на „оптужницу одговори у року осам дана од пријема“
Пензионисани капетан Војске Србије Драгомир Грујовић (54) добио је прошлог четвртка, на кућну адресу, авионско писмо из Окружног суда у Новом Месту и у њему оптужницу стару 20 година којом га Основно тужилаштво у том словеначком граду терети за ратни злочин и покушај убиства.
——-
Старешини Југословенске народне армије, који је на почетку сецесионистичког рата у Словенији постао узор војне части и јунаштва, остављена је могућност да на “оптужницу одговори у року осам дана од пријема” и упозорен је да “мора обавестити суд ако промени пребивалиште”.
– Оптужница је на словеначком језику и не разумем добро за шта ме све терете. Видећу, наредних дана, шта је најбоље да учиним. Али, ја сам још раније решио, и нисам променио одлуку, да се жив никада нећу предати Словенцима – каже Грујовић.
Бог свети зна како је словеначки суд дошао до тачне Грујовићеве адресе у Чачку, али и судски приправник зна да неће ићи баш све онако како је замислило „Окрожно содишче” у Новом Месту. Јер, не може једна држава спроводити кривични поступак на територији друге, такође суверене, позивати грађане и претити им, а да при томе не затражи помоћ Министарства правде домаћина. Зато данас нико не зна којим ће се путем овај поступак одвијати.
Почетак сецесионистичког рата у СФРЈ, јуна 1991. године, затекао је Грујовића на месту командира одељења за снабдевање у позадинском складишту Мокроног код Новог Места, где је распоређен 1980. године, одмах пошто је завршио подофицирску школу ЈНА у Загребу. ЈНА је ту чувала 7,2 милиона литара нафте и командант складишта, капетан Бранимир Фурлан (1963), иначе Словенац из Новог Места, одлучио је да сву имовину и војску којом је управљао преда у руке земљацима из Територијалне одбране Словеније.
Али, уверења, дата реч и војничка заклетва старијег водника Грујовића били су другачији и он је самоиницијативно решио да преузме команду над складиштем.
Пуцао је у Фурлана – три метка испод појаса – из службеног пиштоља „пара 88”, онеспособио и оставио на капији како би га преузео санитет ТО Словеније. У складишту, из којег су побегли војници Словенци и Албанци, остали су Грујовић, затим водник Дејан Ковачевић, који је касније окумио Грујовића, иначе Хрват, и још 33 редова. Ова посада је, претећи Словенцима да ће, уколико буду нападнути, у ваздух дићи резервоаре с нафтом, четири седмице чувала и до примирја сачувала сву имовину, наоружање и војнике. Само један је био рањен.
На почетку блокаде складишта, неуропсихијатри које је унајмила ТО Словеније проценили су да Грујовић не може издржати дуже од 72 сата опсаде. Кад је та прогноза пала у воду, Словенија је старијем воднику понудила 500.000 марака да би без проблема отишао из Мокронога, али он није хтео.
Капетан Војске Србије у пензији Драгомир Грујовић из Чачка
Једног дана прихватио је да телефоном разговара с председником Словеније, Миланом Кучаном, али уз услов да тај разговор иде уживо на Радио Љубљани, како би се избегле монтаже. Кучан је понављао да Грујовић угрожава цивилно становништво, а водник је упорно одговарао да он никога неће угрозити, ако не буде нападнут.
Указом начелника Штаба Врховне команде ЈНА, јула 1991. године, Грујовић је ванредно унапређен у официра, у чин поручника, „због изузетног пожртвовања и испољене храбрости”. Одмах је добио прекоманду у завичајни Чачак (рођен је у оближњем селу Парменцу) где је 2005. године пензионисан у чину капетана прве класе.
Убрзо пошто је напустио Словенију да се више у њу никад не би вратио, нити је у Србији вадио пасош, против њега је у Новом Месту покренут кривични поступак. Трагови о томе, с мноштвом појединости, сачувани су благодарећи словеначком истраживачу Марку Прешерену, који је 2009. године на Факултету друштвених наука Универзитета у Љубљани одбранио дипломски рад на тему „Тужилачка и судска пракса у Словенији у вези с кршењем међународног права током оружаних сукоба 1991. године”.
Он је изазвао велику пажњу тамошње јавности, доказујући у раду да није ЈНА била та која је, предвођена Србијом, напала Словенију, већ обратно – Словеначке паравојне јединице напале су ЈНА, кршећи међународно право и женевске конвенције.
Прешерен наводи бројне доказе за то, међу њима и Грујовићев пример.
Наиме, Министарство унутрашњих послова Словеније поднело је против Грујовића пријаву за кривична дела покушаја убиства и угрожавања безбедности цивилног становништва, али је основни тужилац у Новом Месту 30. јануара 1992. године пријаву одбацио „јер осумњичени није починио кривична дела и у његовом понашању нема елемената незаконитости”. Али, то решење изазвало је тренутне коментаре у војним (ТО Словеније) и тужилачким круговима, и било је тема саветовања у Љубљани, 9. јуна 1993. године, на коме су учествовали представници министарстава одбране и унутрашњих послова Словеније.
Као резултат тога, суд у Новом Месту је већ 15. јула отворио истрагу против Грујовића, теретећи га за ратни злочин против цивилног становништва по члану 142. КЗ СФРЈ, и покушај убиства из члана 46/1 КЗ Републике Словеније. После завршене истраге Тужилаштво је 8. септембра 1994. године оценило да она није понудила никакве нове доказе који би променили тужиочев став, али је накнадним правним поступком ипак био приморан да 28. октобра 1994. године Грујовића оптужи за два речена дела. И то је та оптужница који је Чачанин добио прошле седмице од поштара, двадесет година пошто је написана.
Затим је Окружни суд у Новом Месту 16. септембра 1997. године одредио притвор Грујовићу (у одсуству) и расписао међународну потерницу за њим. Исти суд је, средином 2007. године, обновио потерницу путем Интерпола, а Грујовић све то време није знао шта му се спрема, јер га нико од наших власти није упозорио нити обавестио.
– Знао сам једино да се нешто кува и зато сам стално трагао по интернету. Тако сам и видео потерницу против мене, пошто сам јануара 2011. године ушао на страницу Документационог информационог центра „Веритас”. Како човек може да се осећа у друштву криминалаца него јадно? Тада сам постао свестан да сваки полицајац на улици може да ме ухапси – прича нам Грујовић.
Он је, међутим, ћутао о том свом открићу све до средине априла 2011. године кад је министарка правде у Влади Србије Снежана Маловић потписала споразум са словеначким колегом о изручењу држављана. Тада је одлучио да путем „Политике” обелодани свој положај и одлуку да се не преда жив потери из Словеније.
Марко Прешерен у свом дипломском раду сматра да Грујовић оних врелих дана у Словенији није починио кривична дела, већ је његово понашање „било у складу са чланом 115. КЗ СФРЈ, јер је био дужан да спречи предају положаја непријатељу”.
Прешерен подсећа и на одредбе Устава СФРЈ (члан 238) “Нико нема право да призна или потпише капитулацију нити да прихвати или призна окупацију СФРЈ или појединог њеног дела. Такви акти су противуставни и кажњавају се као издаја земље”.
Грујовић прича да је са својим командантом Фурланом био у добрим односима и да су се породично посећивали све до 29. јуна 1991. године, кад је пуцао у њега. Фурлан се опоравио од рана, а марта 2010. године долазио је у нашу земљу, у званичну посету Војсци Србије, и то као бригадир и заменик начелника Генералштаба Оружаних снага Словеније.
——-
ПОВЕЗАНО:
* ЗАШТО СЕ ЋУТИ О СЛОВЕНАЧКИМ ЗЛОЧИНИМА ИЗ 1991?
* Крвави злочини Словеначких територијалаца: Убиство потпоручника Александра Милошевића
* СЛОВЕНАЧКИ НОВИНАРИ ДОКАЗАЛИ ЗАПАДНИ “ЗЛОЧИН ПРОТИВ МИРА” НА ТЕРИТОРИЈИ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
———
19. 07. 2015. Телеграф, Глас Западне Србије, за ФБР приредила Биљана Диковић.
Категорије:АКТУЕЛНО, Видео, Војска, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Дискриминација, Други пишу, ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ, ИСТОРИЈА, МУЛТИМЕДИЈА, Национално питање, Новости, ОБАВЕШТЕЊЕ, ПОЛИТИКА, РАТ, РЕГИОН, Рат, СРБИЈА, Страдање Срба, MAIL - RSS FEED, фото
СРБски ФБРепортер 
Ako se dobro sećam,Gospodin Grujović je 1986 bio na službi u mariborskoj “ Kadetnici“ .Puno pozdrava za „Šeika“ od pančevaca!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
НЕДОСТОЈНИ
Ми, што смо прах,
што смо посрнули
до смрти,
ранам земним
свија телеса предали,
који се скривамо
по горама,
у пећине и пропасти,
у кал и грех.
Ми, који смо
недостојни свемира,
шта да изнесемо
пред Архангела Михаила
Душевадника,
кад нас у митарство
небеско позове
и заповеди:
,,Понесите дела своја
Да награду примите”
Новица Соврлић
НЕКА СУ ПРОКЛЕТИ
Ти стојиш ту крај прозора сама,
Док бели каменчићи свуд’ напољу бију.
У очима твојим види се тама,
По образима твојим црне сузе лију.
Чекаш оног ког дочекати нећеш,
Већ дуго по небу с анђелима лети.
Они нису криви, немој да их кунеш
Куни само кривце, само њих се сети.
А кривци су људи. Луди, јадни, мали.
Они твоју срећу уништише.
Нек’ су проклети- рат су изазвали,
Због њих загрлит’ сина никад нећеш више.
Плачи мајко, ожали свог сина
Што јуначки паде за циљеве туђе
Он по небу лети, гледа са висина
У сав овај понор, у ово беспуће.
„За шта сам се борио?
Зар за издајице и кукавице?”
Проклете нас је Бог створио,
Мртвим јунацима пљујемо у лице.
Радиша Ћериман
Свиђа ми сеСвиђа ми се
1990/1991 служио сам у Пули (Југославија) на војном аеродрому. Опкољени пар месеци са искљученом водом и КП домом надомак војног аеродрома, будно смо чували сваки педаљ војне установе на аеродрому. Пула, која је имала 50,000 војника и милионе литара резерве горива, ипак се чувала да не букне. Официри који су служили ЈНА – Југославији прозвани су србо-четничком окупаторском војском од стране ,,ЛИЈЕПЕ ЊИХОВЕ“. Дакле, сви они који су положили заклетву да ће бранити и чувати сваки педаљ државе Југославије на делу тадашње Републике Хрватске, прозвани су ЧЕТНИЦИМА. Ти исти који су били спремни да гину за тамошњи хрватски народ, толико о ,,демократији“.
Данас након 20 година зликовачке власти које су успеле да растуре државу Југославију уз помоћ страног непријатеља, и даље не мирују својом мржњом. Како тада под дејством домаћих издајника тадашње Југославије, тако и сада под дејством домаћег издајника појединих људи у Србији, зло наставља да врши терор – ДОКЛЕ!?
Предали сте сва најбоље официре глобалистичкој ,,сили“ која се распада, те Вам овим путем шаљем поруку: немате душе ни стида, и овим путем сте се уткали сви од реда на листу непријатеља-издајника свог српског народа, кога је стварање Југославије коштало губљења милиона живота, а и сада вас није стид да и после распарчене државе Југославије на 8 делова, и даље манервишете вашим ,,уздигнутим“ издајничим подвалама.
Усправи се, земљо моја
Маглуштине овог доба застрле ми
све видике. Изгубљен сам, страх ме гризе!
Већ одавно не знам ко сам, не знам шта сам,
одакле сам. Не знам куд ћу ни са ким ћу,
ни докле ћу. Пеленама увијен сам – тек поноћни
да ми славуј јастучницу снова везе.
Загрмело из утробе земље моје. Жежу муње
непроходе да нејачи пут покажу…
Пријавнице. Упитници: одакле сам, куд се каним?
Одговарам: С вучићима и са стадом растао сам…
Мирисе ме паљевине испратише, још ми гаром
и пепелом звона звоне.
Са свих страна електронске вести деле,
новине су пуне врења: проневере, пљачке, крађе
и преваре. Разбојништва и кнезова сеча нова.
Од потера и оптужби, и суђења
микрофони и екрани загушени. Реч штампана
замршена, замућена…
Ошамућен човек лута беспућнима. Косови се као црни
калуђери разлетели, погубили гнезда своја.
Земљо моја, Небеснице, освести се, усправи се,
осмехни се. На пут стани своме вају.
Изађи на светлост дана окићена колевкама
– Да славуји луговима твојим запевају.
Милорад Радуновић
Свиђа ми сеСвиђа ми се
GRUJO KRALJU, VOJVODO, tvoj primer neka bude uzor svim necasnim i nedovrsenim oficirima i podoficirima VOJSKE SRBIJE. Nek se stide svi oni koji salutiraju Srboubicama iz natoa. Ti si primer rodoljuba, prototip SRPSKOG vojnog staresine. Srdacan pozdrav od komsije sa sprata, iz 63. Pad.br.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Официр је извршавао своју дужност. Словенац који је глуп, нека прочита устав СФР Југославије и законе који су тада важили. Тужба је бесмислена, али смисао и снагу могу да јој дају домаћи издајници са Вучићем на челу!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
„…Malo Vam je, ostalo Vam pusto!…“
Po njima treba suditi i Vojvodi Stepi i Marku Kraljevicu i Dusanu Silnom, ali dosta je, ako je i od vas, dosta je!
Da ne bi ste da sudite i majoru Tepicu, pa on je uradio ono sto je Gospodin Grujovic samo obecao?
E necete vala, ni vi ni bilo ko drugi!
Dve zvezde sa Majorovih epoleta, sjace dovek na nebu. Nama na ponos, vama na sramotu, dovek !
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Dali to zdrav mozak može da shvati do tog dana im je bio dobar jer je branio njih i njihovu decu a od tada je ubica i neprijatelj sram vas bilo „slovenci“
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Zašto se ćuti nad zločinima protiv JNA? Pa svi su se hvalili, počevši od Srba, kako su je ratbijali, a Srbi i zloupotrebljavali.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Биће изручен, они исти који су издали народ и државу ће га изручити да не би својим постојањем пружати пример шта је онда, а и данас био дужан да уради сваки припадник Војске Србије. Генералштаб ЈНА је издао народ и државу 1991. године. Да су испунили своју уставну и законску дужност, до распада СФРЈ и следствених људских жртава и материјалних штета, не би дошло. Војска нас је издала 1991, издали су нас и 5. октобра 2000. године, издају нас и данас. Издајници добијају пензије и уживају у опљачканим вредностима, а ови садашњи плате и станове што им је цена издаје. Наши преци би се данас превртали у гробовима када би знали како најчасније униформе српске војске скрнаве ови издајници носећи их на себи. Одговорност за служење издајницима сноси и капетан Драгомир Грујовић иако је 1991. године постао херој који нам је показао шта треба да се ради са издајницима своје домовине. Прихватио је од издајника ванредно унапређење из чина старијег водника у чин поручника и двособни стан у Чачку где је прекомандован из Словеније због доследног поштовања Устава и Закона о војсци. Станом и ванредним чином је купљен да би заборавио шта му је и даље уставна и законска обавеза, то је била цена његове издаје. Иронично звучи да ће му данас судити злочинци против чије издаје се са оружјем у руци херојски понео 1991. године, да би после и сам закорачио у издају народа и државе у наставку војне каријере. Словенија му мора судити да би са свог имена скинула епитет злочиначке државе основане на издаји народа који их је у два рата ослобађао од фашизма и који је спречио да постану аустријски коњушари и слугерање, као што је и Енглеска хтела да свој геноцидни статус пребаци на српски народ. Лично ми је жао што ће се ,,кола сломити,, само на једном издајнику народа и државе, док остали уживају у, на издаји, стеченим пензијама и становима уз посебну бесплатну здравствену заштиту на ВМА.
Данас се историја поновила, Србија је потписала капитулацију и мирно дозволила окупацију земље од стране највеће терористичке организације на свету чији представници сада седе на седницама Генералштаба Војске Србије!
Србијо, зар се не стидиш тишине!?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ова хапшења и потернице из словеније и хрватске, имају за циљ да Србе науче „памети“, да не смеју да се одупиру њиховој агресији и својој ликвидацији. Већ сви мирно у ред, па на клање. Добрим делом су успели.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Što Srbija nije uhapsila Furlana zbog dezerterstva i izdaje, kao i ostale koji su pobegli u tom periodu
Свиђа ми сеСвиђа ми се