Извор: Коментар нашег читаоца
30.6.2015.

Ја сам Србин из БиХ па полазећи од Шантићевог стиха: „Мене све ране мога рода боле…„, усудих се да напишем ово. Неко је рекао да основни принцип у животу треба да буде Ora et labora – МОЛИ И РАДИ.

Нешто не видим код нашег народа да се овај принцип примјењује. Хајде да се не враћамо на стару паролу да Србија, односно Војводина може да храни пола Европе…На крају испада да не може да храни ни саму себе, нажалост. Колико има необрађене земље, а доста грађана је полугладно? Пасуљ се увози из Кине и Аргентине. Земља можда неће пружити могућност да се купи ајпод или ајфон, али ће бити „сељачког“ ајвара.

Мој једини непосредни додир са пољопривредом (рођен сам као „хаусторче“) је у рату, у Сарајеву, када се силом прилика морало сијати на травњацима око кућа у самом граду.

Како је земља издашна, ако се у њу уложи мало рада и сјемена! На само 100 м2 може бити довољно зелениша за четворочлану породицу, а да не говоримо о већим површинама.

Међутим, ми смо се погосподили, крава и сељацима смрди, зато су толико навалили у град. Сви би да буду Пинкове звезде… Идеал је естрада или бар некакав мастиљарски посао (најбоље у неком државном органу) да се човјек физички не умори итд. Да сад не отварам тему односа државе према селу и сељацима, неко је намјерно правио овакву ситуацију. Путеви, школе, забава итд.

Ако желимо напријед мора се и тај однос мијењати…

Док највећа увреда не буде нерадниче/лијенштино, а не сељачино, нема нам напретка.