Пред спомеником руском конзулу Шчербини, у центру северног дела Косовске Митровице а у организацији СНО „Срби на окуп“, данас су запаљене свеће у помен страдалом хероју Новорусије Мозговоју, недавно убијеном из заседе.

Последњи поздрав и пошту команданту Мозговоју, симболу устанка у Луганску, лидеру ополченија ЛНР и једном од водећих људи у обнови Новорусије, убијеном кукавички из заседе 23. маја 2014. одали су чланови СНО „Срби на окуп“ и поштоваоци принципа и идеала правде и православне традиције за које се Мозговој борио и положио свој живот.

„Пјесничка душа руског човјека није могла да гледа повампирење фашизма и нацизма у бившој Украјини и због тога је стао на чело устаника у Луганску. Поштен, правичан, паметан и храбар, а уз све то и православан“ – рекао је за КМ Новине Игор Војиновић, члан управног одбора СНО „Срби на окуп“ о разлозима за одавање поште Мозговоју.

Мозговој је врло брзо окупио борбени одред ополченија Луганска, који ће кроз борбе са Укрима прерасти у механизовани батаљон „Призрак“ а потом у моторизовану бригаду „Призрак“! Мозговој је на челу те бригаде водио жестоке борбе са Укропима од Лисичанска до Дебаљцева, али се разишао са председником ЛНР Валеријем Болотовим и потом повукао у град Алчевск у близи Луганска,чију околину и данас контролише бригада „Призрак“.

„Болотов је смијењен услијед притиска званичне Москве, а на чело ЛНР доведен Игор Плотницки, веома сумњива индивидуа. Плотницки је окружен криминалцима и агентима Хунте из окупираног Кијева и режима из Москве. Показао се ко најјачи адут за поништење идеје Новорусије и у послушности Москви и у шверцу са хунтом у Кијеву. Због свега тога је са Плотницким дошао у сукоб одред „Бетмен“ и одред „Леши“ а командири тих одреда су или убијени или нестали почетком 2015. Не дуго након тога је убијен у околини Луганска замјеник командира 1. козачког пука Јевгениј Ишћенко који је такође критиковао Плотницког и режим из Кремља због издаје, пљачке и шверца.

Комбриг Мозговој се више мање слагао са поменутим критикама али Плотницки није смио тек тако на њега, јер је Алексеј Борисович имао огромну подршку народа и читаву бригаду иза себе. Тако су Кремљ и Плотницки обуставили снадбијевање бригади „Призрак“ да би је ослабили али је Мозговој наставио снабдијевања у заробљавању непријатељске опреме, наоружања и технике и од хуманитарних помоћи Глеба Корнилова и пуковника Игора Стрелкова са којима је имао бробена садјества у прољеће 2014. кад је Стрелков био у Славјанску а Мозговој у Лисичанску“ -представља детаљније ситуацију Војиновић, професор историје и познавалац прилика у бившој Украјни.

Паљење свећа на Задушнице за покој душе хероја

Он подсећа да је Плотницки покушао више пута да расформира бригаду „Призрак“ и да су претње биле упућене директно Мозговоју.

„Упркос томе, бригада „Призрак“ наставља да разбија терористе Укре а Мозговој у договору са Стрелковом развија идеју Новорусије за коју се залагао срцем и душом. Било је неколико пропалих преговора са Плотницким али су пропали јер Мозговој није хтио у криминал нити да изда Новорусију“.

Алексеј Мозговој је уз Козаке остао једини који се залагао за Новорусију и када је током пролећа ове године идеја обнове Новорусије угашена од стране званичне РФ.

„Остале су или протјерали, ко Стрелкова и Безлера у ДНР, или побили ко Беднова и Ишћенка у ЛНР, или смијенили уз маргинализацију као Губарјева у ДНР и Болотова у ЛНР. Мозговој је јавно и аргументовано одбацивао издајнички Мински соразум и кренуо у договоре са козачким командантом Павелом Дремовим.

Након изјаве Сергеја Лаврова да су ДНР и ЛНР дужни остати у Украјини и јавног протесног писма Мозговоја и Дремова властима РФ десио се други атентат на Мозговоја. Први је био неуспјешан 7. марта 2015. код мјеста Михаиловка између Алчевска и Луганска, а Мозговој је лакше рањен у главу. Пошто није одустајао од борбе за Новорусију, атентат је поновљен тако рећи на истом мјесту 23. маја 2015. али овај пут, нажалост, успјешно“ – рекао је Војиновић за КМ Новине.

У заседи око 18 ч. убијени су Мозговој, његов начелник безбедности, два пратиоца и портпарол бригаде „Призрак“ као и још четворо цивила у друга два возила.

„Било је покушаја у руским медијима да се убиство припише Укрима или Американцима али сви из окружења сад покојног Мозговоја тврде да руководство ЛНР стоји иза убиства. Убили су последњег значајног, а послије Стрелкова највећег борца за Новорусију“, сигуран је Војиновић.

Паљење свећа и одавање поште Мозговоју и другим руским жртвама како у Одеси али и у остатку бивше Украјине, већ се традиционално одвија у овом граду кроз неколико врло симболичних момената.

Први је тај што се то дешава пред спомеником руском конзулу Шчербини који је свој живот дао за сведочење и борбу за ослобођење Старе Србије односно Косова и Метохије. Њега је с леђа упуцао Шиптар од чега је Шчербина и преминуо нешто касније остављајући јасне, ванвременске и трајне поруке о повезаности и пожртвованости српског и руског народа за слободу у време када интереси великих сила желе да се наметну и преузму контролу над овим делом православног света и српске земље, што никада нису престали да чине, али против чега ни наши православни народи нису престали да се боре и пружају отпор.

Помен жртвама се увек одвијао у организацији СНО „Срби на окуп“ која ради са благословом епископа Артемија који сам, са верним монаштвом и народом, не престаје да буде мета оних истих страних интересних сила које свој утицај имају данас у Србији, бившој Украјини као и пре 100 година у овом делу тада већ ослабљеног отоманског царства. Страдање правослвних који пружају отпор и бране своју земљу и веру траје кроз људе који се окупљају на овом месту а већ поменутим поводима. Те групе понекад и нису тако бројне али „где се двојица или тројица скупе у Моје име онде сам и Ја мећу њима (Мт. 18, 20)“, рекао је Господ а то и нечастиви зна.

Због истрајавања на путу Истине Христове и епископ рашко-призренски трпи многа клеветања и прогон а семе које је посејао на њиви Господњој и данас рађа што имамо прилике да видимо пред овим спомеником кога је управо он освештао приликом постављања на ово место.

Да православље живи и кроз млађе који нису могли имати искуство дугих година борбе и истрајавања, будући да су у живот закорачили тек сада, а којима прави пут указују хиљадугодишња вера и завет прадедова записан у њиховом бићу и пре рођења, сведочи нам и Крсто Ђурић који је дошао овим поводом.

„Било ми је важно да Мозговоја сачувамо од заборава. Важно је и да Срби памте данашње хероје Новорусије јер они чине непрекидну нит у борби православних за наслеђену веру, православну традицију и слободу свог народа. Они бране православље као и ми овде и поносимо се тиме. Зато ми је била част да данас дођем овде“ – рекао је Крсто за наш портал.