Слободан Каназир – 1389. (цртеж, детаљ)

Ми, Срби, немамо ништа осим Косова.

С Косовом се рађамо,
Косовом живимо,
за Косово умиремо.

Мајке нас Косовом умјесто млијеком доје.

Косово у души и око врата носимо
кад Богу на истину идемо.

Оно нас на небу и у паклу чека.
На небу кад зањ’ страдамо,
у паклу кад га издајемо.

Страдањем се од греха перемо,
Богу приближавамо
и царство небеско купујемо.

Издајом корјене одбацујемо,
прадједове заборављамо,
а Бога се не сјећамо.

Косово нам опет разапињу.

Сатанске војске га газе,
сатанске пјесме пјевају,
ал’ црквена звона их надгласаше.

Радуј се распето Косово
светога кнеза Лазара
и свих мученика твојих.
Радуј се страдању своме
јер ћеш васкрснути.

…..

Слободан Каназир – 1389. (цртеж)

*Објављено у часописима за књижевност: LIBERO ARS – СЛОБОДНА УМЕТНОСТ и СЦЕНА ЦРЊАНСКИ

За Ћирилизовано: Милорад Ђошић 
Извор: Ћирилизовано