Народни покрет ЗОРА званично је основан у децембру месецу 2013. године, до данас има око пет хиљада чланова, па смо замолили да нам дају одговоре на нека питања како бисмо их представили нашим читаоцима… „Наш покрет чине сви родољубиви и слободољубиви људи који живе на овим просторима“ каже председник покрета Александар Мицић.

„Мора се увести ред у Србију, донеће се нови закони, још ако буду заживели, Србија ће се уређивати сама по себи. Омогућиће приватним послодавцима да лакше послују, јер плата у Србији од непуних 200 еура итекако отежава пословање. И за ту минималну плату треба крваво радити, јер држави треба дати њен део, а дуговања се више неће толерисати. са таквим платама грађани Србије дугују чак и за воду, а они нам обећавају тешке и болне реформе. За нас или за њих? Хоће ли најављене реформе погодити политичке стручњаке, чија је највреднија диплома партијска књижица? Хоће ли реформа захватити и јавни сектор, осим партијских кадрова партија које су изгубиле на овим изборима? Или још боље питање, хоће ли реформе осетити само оне ниже запослене у јавним предузећима, или ће то осетити и пијавице, које никако да отпадну од тела овог народа? Не цедите суву дреновину, тамо нема ништа. Окрените се банкарском систему, монетарној независности, спречавању и смањењу раслојавања друштва, вратите достојанство стручњацима и вредним и поштеним људима. Сеците и узимајте тамо где има јер већ у Србији дувају нови ветрови који ће разгонити садашњу таму и донеће зора нови ведри дан…“- записао је на интернет порталу ЗОРЕ њен председник.

* Када је основан покрет ЗОРА, ко га чини и шта је циљ окупљања?

Народни покрет Зора званично је основан у децембру месецу 2013. године. Наш покрет чине сви родољубиви и слободољубиви људи који живе на овим просторима.

* Зашто ЗОРА?

Зора је настала као израз заједничке воље и жеље за променом стања у коме се налазимо. У времену када је на делу потпуно уништавање личности, породице, народне и сваке друге заједнице и продукција “сретних робова”, отуђених индивидуа “постхуманог” доба, данашње “националне организације” често су тек обичне химере, илузије које потхрањују неосновану националну гордост коју ништа у реалност не подржава, које најчешће једино успевају да онемогуће буђење природних механизама опстанка, самозаштите и организовања.
Само име организације узето је као симбол буђења, као наде и жеље за променом владајућег духа, јер после сваке ноћи долази зора па тако и ми уз поменуту симболику у истоименом Покрету сматрамо да ћемо допринети буђењу наше Домовине и коначног сванућа односно зоре. Такође, сам назив зора, користио се и раније у српској историји као на пример организација „Зора“ познатог српског песника и академика Алексе Шантића.

* Ко је председник, колико има чланова?

Чланство покрета, заједно са симпатизерима и људима који подржавају нашу идеју и који прате наш рад броји око пет хиљада. Председник Извршног одбора је Александар Мицић, а Извршни одбор је, поред Сабора, главни орган нашег покрета. То у пракси значи да више људи доноси одлуку о стварима везано за активности и организацију покрета. Једна од ствари по којој се разликујемо од осталих покрета и организација је пуна слобода локалних одбора у дефинисању локалне политике и активности. Ми смо људи који не следе вођу, већ се боре за идеју.

* Поштовања Устава и закона од стране владајућих политичара?

Наш покрет сматра да су Устав и закони основ сваке цивилизоване државе, и у складу са тим очекујемо да сви субјекти на политичкој сцени Србије поштују и бране Устав наше Домовине, што данас, на жалост није случај.

* Економија Србије – привреда, државно власништво и приватизација, опште добро и право грађана на рад и адекватну зараду, задуживања, ММФ кредити…

Наша програмска начела подразумевају сасвим другачију друштвену и привредну климу уз пуну слободу и креативност струке, искуства и предузимљивости. Један од принципа којим се Зора руководи у економији је тај да расход не сме бити већи од прихода, ту пре свега мислимо на дефицитарна јавна предузећа и на бесмислено велики и паразитски бирократски апарат. Да би се постигла другачија економска клима неопходно је да струка учествује у доношењу важних одлука. Народни Покрет Зора се због тога бори за дводомни парламент где би струка била адекватно заступљена. Један од домова парламента представљали би политичку вољу и избор грађана, тј. избор 150 посланика, већинским системом (гласање за човека а не листу) на 4 године или ванредно код политичке кризе. Делегатски дом имао би потпуну независност од политичке воље у друштву, већ би избор делегата био воља и интерес струке и струковних удружења (лекарска, привредна, комора, репрезентативних синдиката и тако даље). Делегатски дом парламента имао би 100 делегата. Сви закони би морали да прођу оба дома парламента где би у пуном смислу дошао до изражаја утицај струке на стварање повољне друштвене и економске климе. Овакав друштвени и политички систем омогућио би привреди да уз стручне и образоване људе у уређеном правном и политичком окружењу ангажује и искористи све наше ресурсе од пољопривреде до индустрије и омогући стварање пратећег банкарског система оличеног кроз развојну, инвестициону банку и кредитне задруге. Досадашњи начин могуће је креирати развојне државне буџете. Буџетски дефицит не би био попуњаван искључиво страним и скупим кредитима који увлаче државу у све већи спољни дуг. Овакав начин вођења економске политике неминовно доводи до продаје најважнијих привредних потенцијала као што су: електро-привреда, Телеком, рудници, инфраструктура и сл. Наравно ми смо свесни чињенице да само заједничким снагама можемо спровести у дело обнову наше Домовине у том смислу, овај програм спроводио би у дело најстручнији и најспособнији део друштва без обзира на политичку верску или било коју припадност. Морамо да напоменемо да развој привреде и целокупне економије није могуће спровести политиком штедње и смањењем куповне моћи грађана, нереалном вредношћу домаће валуте чиме инострана роба постаје много јефтинија и на тај начин гаси домаће потенцијале. У власништву државе би морала да остане инфраструктура, енергетика, водопривреда, шумарство и слично, дакле све оно што не може и не сме да буде приватизовано.
Заштита радника мора бити организована и загарантована слободним синдикалним организовањем. Свако ограничавање права запослених било би драстично санкционисано без обзира на власничку структуру привредног субјекта. Права запослених и интереси послодаваца били би дефинисани кроз трипартитни споразум послодавца синдиката и државе доношењем закона о раду, општег колективног уговора и другим подзаконским актима. Основна цена рада уређивала би се на основу паритета основних животних потреба, ел.енергије, основних артикала прехране или сл. Данас је парадокс да просечна потрошачка корпа износи више од просечне плате радника. Ово би омогућило привредни раст стално и континуирано, реално повећање платежне моћи грађана и повећање потрошње. Све ово не би имало смисла без квалитетне контроле новчаних токова слично функционисању некадашње службе друштвеног књиговодства (СДК). Oпширније објашњење захтева пуно времена и мора бити резултат ангажовања струке, науке и искуства. Такође би напоменули да ми нисмо робови одређене економске школе односно правца и да схватамо неопходност прилагођавања актуелним дешавањима и кретањима на плану глобалне економије.

* Безбедност Србије и народа (унутрашња и спољашња) – НАТО, споразуми, „професионализована војска“…

Србија, према нашем мишљењу, не живи у пријатељском окружењу, како су то желеле и данас желе да нам представе прошле и садашње политичке елите које су водиле Србију задњих 15 година. У складу са ситуацијом у окружењу и безбедносним изазовима и ризицима са којима је суочена наша земља, Народни покрет Зора сматра и бори се за повећање средстава које стоје на располагању безбедносном сектору (војска, полиција и безбедоносне службе). Наш покрет је за враћање обавезе служења војног рока (на минимум шест месеци).
Такође, морамо да поменемо катастрофално стање Војске Србије која се систематски уништава од 2000. године под изговором професионализације и приближавања стандардима споразума „Партнерству за мир“ при НАТО пакту. У циљу смањивања, инфраструктуре војне технике и људства у систему одбране да би се наводно добила мања али високо професионална војска извршено је урушавање борбене моћи исте а дошло се до резултата мале и непрофесионалне војске која је постала својеврсни „хибрид“ професионалаца и „добровољаца“ који служе неадекватни војни рок од само три месеца што није довољно да стечена знања и практично покажу. Такође, војници на добровољном служењу војног рока немају „преклапања“ са претходним генерацијама (као у годинама када је војни рок износио шест месеци и више) па касарне остају „празне“ у смислу да постоји велика пауза између одласка оних који су одслужили војни рок и доласка нових регрута чиме се урушава и сам смисао постојања служења војног рока у одбрамбеном смислу. Када се на то надовеже радно време професионалаца (професионалних војника, подофицира и официра) који „раде“ до 15 часова ми добијамо војску која значајно смањује своју борбену готовост и реаговање у случајевима природних катастрофа после 15 часова. Што се тиче ресурса борбених ефектива односно технике у Војсци Србије стање је благо речено алармантно. Драстично одрицање од тенкова, оклопних возила, топова, хаубица које је проглашено застарелим а притом није замењено новим већ је истопљено у време претходног режима у Ју-ес-стилу са новим замахом се наставља и у време садашњег режима недавним отписом великог броја „застарелих“ тенкова Т-55 који су у суседној Румунији модернизовани на ниво ТР-85M1 Бизон и чине кичму њихових оклопних снага а да не спомињемо употребу платформе тенка Т-55 за употребу као инжењерско возило које би свакако било неопходно у прошлогодишњим поплавама, снежним наносима и клизиштима. Долазимо и до рак ране наших војних снага а то је ратно ваздухопловство, да ли требамо да помињемо да смо у једном тренутку скоро па остали без контроле сопственог ваздушног простора због недостатка стартних акумулатора за апарате Миг-29, да ли требамо да се осврнемо и на претходне губитке ратне авијације у миру када су падали авиони типа Г4 и Миг због истеклих ресурса и тако долазимо и до недавне катастрофе са падом хеликоптера Ми-17 којим је пилотирала једна од најискуснијих посада који смо имали до тада а сведоци смо да се упркос томе опет указује да је главни кривац несреће грешка пилота чиме се анулира одговорност политичара и високопозицираних генерала под чијом су наредбом летели ови људи. Када смо већ споменули високопозициране официре односно генерале морамо да кажемо да у нашем Генералштабу седи довољно високих официра за руковођење армије величине Немачке односно долазимо до апсурда да се огромна средства издвајају за непотребан број генерала, службених аутомобила и осталих трошкова Генералштаба а да војници и нижи официри иду у поцепаним чизмама или да исте купују о свом трошку.
На жалост, политичке елите које су потписивањем СОФА и ИПАП споразума са НАТО пактом де факто извеле нашу земљу из статуса војно неутралне државе и тако додатно угрозиле нашу безбедност. Тиме је прекршен и Устав Републике Србије који је управо одређује као војно неутралну. Ситуација је тим гора што наша земља није пуноправна чланица НАТО пакта, односно нема право одлучивања, док има све обавезе које имају и остале чланице овог војног савеза. Тиме смо практично доведени у још тежу ситуацију од оне коју је имала Краљевина Југославија приступањем тројном пакту 1941. године.

* Ваш став о Косову и Метохији?

Косово и Метохија је интегрални, али на жалост и окупирани део наше земље. Народни Покрет Зора инсистира на доношењу резолуције у парламенту Србије која би се односила на привремену окупацију садашњег простора Косова и Метохије. Наравно, не сумњамо да ће доћи време када ће српски војник победоносно марширати у ослобођеном Призрену, тако је било и 1912. године тако ће бити поново.

* Здравство – утицај друштвених и политичких прилика на здравље нације, „усклађивање са ЕУ“ здравствене политике која је на штету здравља људи и потомства, вакцинације…

Као и многи други сегменти и институције ове државе и здравство се налази у изузетно тешкој ситуацији. Парадокс чини недовољан број висококвалификованог медицинског особља у здравственим центрима и установама и са друге стране, велики број лекара на бироу рада, као и њихов одлазак из наше земље. У том смислу испада да наша земља улаже велика финансијска средства како би обучила наше лекаре за друге државе. Наш покрет се бори за бесплатно здравствено осигурање, посебно за најугроженије категорије становништва, попут трудница, деце и старих. Зора је такође за очување и јачање наших здравствено-истраживачких институција, као што је институт Торлак. Обезбеђивањем адекватних средстава, овај институт и остали који су попут њега, стварали би наше препарате у здравственој и фармацеутској индустрији, што би држави омогућило директну контролу над здрављем народа. Када кажемо ово, ми такође мислимо да је решење у стварању српских вакцина које ће бити строго контролисане и са друге стране онемогућити увоз истих под притиском разних великих фармацеутских корпорација.

* ГМО – Ваш став о генетски модификованим организмима на њивама,  у исхрани људи у Србији?

Исто што важи за институт Торлак треба да важи и за разне пољопривредне институте у нашој земљи. Србија је била позната по производњи квалитетног семена разних пољопривредних култура, и у том смислу треба посебну пажњу усмерити на овај сектор. Пољопривреда, уз пратећу прерађивачку, хемијску и осталу индустрију, укључујући и производњу разних пољопривредних машина, морала би да буде камен темељац и замајац привредног развоја наше Домовине. У том смислу држава би требало да олакша и подстиче стварање пољопривредних задруга. Србија је изузетно богата природним ресурсима између осталог и плодним равницама и ораницама које леже неискоришћене због јаког увозничког лобија па смо суочени да уместо српског белог лука једемо кинески, да уместо српског воћа имамо увежене јабуке и крушке из Аргентине. Сточни фонд се уништава обарањем цена а увози се месо сумњивог порекла, а замрзнуто месо се продаје као свеже. Храна са генетски модификованим организмима је само део у ланцу тровања нашег народа и богаћење увозничког лобија. Снажно се томе противимо и сматрамо да се под хитно мора прекинути увоз хране сумњивог порекла и радити на јачању посрнуле српске пољопривреде и сточарства.

* Ново у Србији, другачије од традиције – ЛГБТ…

Што се тиче ЛГБТ популације, покрет Зора поштује приватни живот сваког појединца у нашем друштву, али је против било какве и било које манифестације која на јавни и вулгарни начин говори о сексуаланој оријентацији било којег човека а посебно против утицаја ЛГБТ пропаганде на развој деце и омладине.

* Историја и жртве, војни инвалиди… расељени, они који имају где и они који немају где да се врате, имовина Срба ван Србије и права Срба у Србији?

Народни покрет Зора према историји има посебан однос. Историја је учитељица живота, што би рекли стари Латини, па стога ми сматрамо да се из историје многе ствари могу научити и многе грешке избећи. Што се пак тиче новије историје, посебно историје Другог светског рата на овим подручјима, ми на њу гледамо искључиво у кључу српских жртава у том сукобу. Различите идеологије, које су довеле и до братоубилачког рата међу нашим народом, само су нас учврстиле у ставу да морамо одбацити сваку идеологију, јер је она сама по себи искључива, већ да морамо бити заступници и борци за Српску идеју. У том смислу, ми смо против изазивања подела у нашој Домовини, поготово на оне које се позивају на несрећно време од 1941. до 1945. године. Сматрамо да је дошао тренутак да се овај период препусти научницима и да га треба избацити из свих дневно-политичких конзумација. Слична ствар је и са периодом ратова деведесетих. Историја као наука је позвана да протумачи ове догађаје и да свој суд. То свакако не значи да ми треба да заборавимо и одбацимо људе који су се одазвали позиву државе, обукли униформе и часно се борили за наш народ. Ми се зато боримо да се обезбеди борачки додатак на примања свим учесницима ратова деведесетих, као и страним држављанима који су ратовали на нашој страни. Ратни војни инвалиди, као и породице страдалих, су они који су највише дали у борби за нашу Домовину, и они морају заузети посебно и почасно место.

* Међународни суд у Хагу, процеси у бившим републикама и на КиМ против Срба, листе за хапшења…

Листе за хапшење Срба које постоје у државама у региону само потврђује наш предходни став да наш народ не живи у пријатељском окружењу. Што се тиче суда у Хагу, ми се слажемо са мишљењем бројних наших и иностраних интелектуалаца који тврде да је овај суд нелегалан и створен са циљем да првенствено суди Србима и осталима који су се борили за српски интерес, а све у циљу психолошког рата и застрашивања српског народа и гушења његове слободарске свести.

* Србија под окупацијом и шта је по вашем мишљењу излаз из таквог статуса?

Србија формално није под окупацијом, али у светлу споразума са НАТО пактом, као и улози страних фактора у формирању унутрашње и спољне политике Републике Србије, ми можемо да кажемо да се налазимо у неком виду латентне односно прикривене окупације. Такву ситуацију можда највише илуструје скандалозно ангажовање Тонија Блера, као и присуство амбасадора Мајкла Девенпорта на седницама владе.
Доношењем резолуције о привременој окупацији територије Косова и Метохије стиче се право и обавеза да у повољном историјском тренутку вратимо окупиране територије препознајући промене у ближем окружењу као и нову прерасподелу моћи у економском, војном и политичком смислу. Србија ће у ту сврху искористити све своје одбрамбене и спољнополитичке ресурсе. Пре свега ми се морамо ослободити политиканских паразита, међународних финансијских организација (ММФ), и утицаја страних амбасадора на унутрашњу и спољну политику Србије. Тек са развојем и јачањем Домовине , ми можемо да говоримо и о ослобађању фактички окупираних територија.

Фотографија 2014. – Поплава
Активисти Зоре су били на помоћи на нивоу целе Србије. Током 17. и 18. маја када је поплавни талас наступио кроз реку Млаву и кренуо да плави у правцу неколико села, привредних објеката и ТЕ ”Костолац” активисти Зоре су заједно са осталим добровољцима и војском учествовали у одбрани прво села Брадарац и Дрмна, а сутрадан када је поплавни талас запретио да угрози ТЕ ”Костолац” кренули у одбрану и изградњу бедема од врећа са песком и Млава је коначно заустављена надомак ТЕ ”Костолац Б”.

* Коју поруку шаље ЗОРА читаоцима СРБског ФБРепортера?

Пре свега желимо да се захвалимо поштованом уредништву медијског портала СРБског ФБРепортера на указаном поверењу и да похвалимо Ваш пожртвовани рад који већ дуже време пратимо. Такође, у времену медијске блокаде интернет је једини слободни простор где се може чути нецензурисана и слободна реч а Ви као један од интернет медија се посебно истичете у алтернативном медијском простору ширећи глас слободне Србије. Радујемо се међусобној даљој сарадњи у нашој заједничкој борби за будућност!

Порука коју шаљемо Вашим читаоцима је та да смо организација која се бори за права малог обесправљеног човека, оптерећеног дуговима за струју и комуналијама, уплашеног за безбедност себе и своје породице због дилера дроге на улицама, оног човека који се бори како ће сутра купити хлеб и послати дете у школу, оног човека који је хапшен и понижаван само зато што нема новца за бус-плус картицу, оног човека кога Београд на води не занима јер му је доста воде од прошлогодишњих поплава. Зато желимо да поручимо Вашим читаоцима да заједно можемо све али да такође обнова почиње у нама самима, победа над собом је пут победе за ослобођење Домовине.
Мењајмо се на боље не дозволимо да постанемо само безлично становништво, потрошачи, бројеви. Кренимо од малих свакодневних ствари, помогнимо комшији, не заборавимо ко смо, не заборавимо наше претке, не дозволимо да нас обузме грађански егоизам, ми смо Домовину само позајмили од предака а остављамо је у залог потомцима. Не смемо да одустанемо од борбе, јер само једно зло је неизлечиво, ако народ сам дигне руке од себе. Не дозволимо да убију хероја у нама!

Такође да напоменемо да наш рад ваши читаоци могу пратити на сајту организације http://www.pokretzora.com као и на фејсбук страници http://www.facebook.com/pokret.zora где нас могу и контактирати.

Борба за будућност се наставља!

06. 04. 2015. За ФБР разговарала Биљана Диковић