Гусле моје јаворове
танане су твоје струне
окупљале соколове
у бојеве и у буне.

За Србина шесто љета
отпор ропству и ланцима
ви сте били зубља света
по брдима и кланцима.

У српскоме дому стару
увијек је украс била
та светиња на дувару
крај иконе и кандила.

Кад душманин све нам узе
у страдању и на муци
утираху многе сузе
твог гудала сјетни звуци.

Епска пјесма што све памти
у душе се српске свила
преко струна твоји златни
вјекове је надвисила.

Крепиле сте хвала Богу
ломне токе на прсима
српчад младу босоногу
што се диве јунацима.

Чути вас је била дика
у врлетне српске горе
код монаха и владика
и на златне царске дворе.

Ви сте биле брана вјери
вјенцем славе крунисани
да се слава чојством мјери
нису гусле за погани.

Јунак чојку почаст дава
паметан је Србин река
брзо мине част и слава
брука оста довијека.

Са гуслама кроз вјекове
таме ропства и безнађа
гуслар храбри соколове
да слободу вјера рађа.

Српски роде племенити
дође врјеме аветиње
да је мана Србин бити
борити се за светиње.

Српску вјеру православну
завјет наших прађедова
ћирилицу нашу славну
са тридесет златних слова.

* аутор Илија Чабаркапа

04. 04. 2015. ФБ Мирослав Ристић, за ФБР приредила Биљана Диковић