Овај бесмислени и криминални захтев поднела је посланичка група странке Хашима Тачија, ратног злочинца и садашњег такозваног „премијера“ сепаратиста са КиМ. Овим се практично најављује покретање спора против Србије пред антисрпским судом у Хагу кога је основао НАТО.

Међу осталим бесмислицама племенских вођа са Косова и Метохије изражена је и реакција листе „Српска“ у којој се оцењује да је ово сигнал да су они непожељни у сепаратистичкој тзв „скупштини“.

Када се узме у обзир да је лажна и злочиначка творевина на КиМ настала понајвише захваљујући силовању Србије од стране НАТО-пакта а да га ми ових дана у Београду примамо не само као госта већ као надређеног, односно вазала, јасно је да највећа кривица лежи на српској власти.

Једино исправно би данас било тужити злочиначки НАТО пакт за злочине над Србима како пре тако и током и после лета 1999. године и реално тражити ратну одштету. Уместо тога власт прихвата срамну и бесмислену капитулацију трудећи се да што више поклекне и понизи се.

То своје понижење највише одражава велеиздајничким Бриселским преговорима. До тих преговора шиптарским сепаратистима је север Косова и Метохије био исто па чак и недоступнији него Војводина, Мађарска или Немачка. Захваљујући поражавајућем Бриселском дијалогу, Шиптари са Косова не само да не страхују да ће бити кажњени за своје злочине већ напротив, безобразно кидишу тражећи да се за наводне злочине и злочине над Србима које су у савезу са НАТО пактом чинили над Србима – њима исплати одштета.

Наравно, тројка Вучић, Дачић, Николић је све то омогућила лажно обећавајући народу да ће када дођу на власт срушити „Боркове споразуме“ а онда не само да их нису срушили већ их надограђују. Тако је у Бриселу потписана велеиздаја која се на терену огледа у читавом низу антидржавних и противуставних гестова. Од успостављања „интегрисаног прелаза“ на којима оперише – царина, па до укидања српске полиције, судова и других административних служби све до Цивилне заштите.

Јадно је да су баш те службе морале да обезбеђују или учествују, под претњом губитка посла или физичког злостављања, шиптарске изборе на северу покрајине. На тај начин српска власт, која је одмах након тога и распустила готово све службе које су функционисале по законима државе Србије, дала је на политичкој тежини и уопште омогућила функционисање шиптарских квази институција. Ово је понајвише омогућено тиме што је управо влада Србије учествовала на шиптарским изборима путем листе „Српска“ и тако дала начелнике шиптарских општина као и заменика „премијера“ Хашима Тачија како би се створио привид „демократског функционисања сепаратиста“ у српској покрајини.

Такође, најављује се и шиптарска војска, већином под палицом терориста из УЋК и НАТО зликоваца. То је и сам Дачић потврдио наводећи да има обећања, злочинаца из 1999. године који су бомбардовали Србију зарад победе шиптарских терориста, да та „војска“ неће на север Косова.

Дакле ништа од тога не би било могуће да српска власт то није омогућила.

Из свега произилази прост закључак да ће управо српска државна власт из Београда, путем „политичких структура“ које је створила или „ослободила“ на КиМ, састављеним од шиптарских терориста и српских неписмених или полуписмених грамзивих послушника из српских редова, сама против себе подићи оптужницу за злочине које није починила или их је починила у самоодбрани и тако приморати себе да исплати ратну одштету за злочине које је претрпела.

Пише: Иван Максимовић

02. 04. 2015. КМ Новине, за ФБР приредила Биљана Диковић