Пише: Миланко Шеклер, 1.4.2015.
Коме ових дана посветити речи једа и болних сећања на НАТО бомбардовање Србије, које се десило пре 16 година, ако не њиховом тренутно главном зликовцу и промотеру, звери која има само форму човека, који уједно представља поезију зла, есенцију и оличење све несреће модерне српске историје.
Да, погодили сте! Пишем посвету речи и делу Вука Драшковића!
Вуче, одмах на почетку да рашчистимо: ја, за разлику од тебе, нисам припадник ниједне политичке странке, и припадам само онима којима је једина политичка опција Србија, а то све тренутне политичке опције на домаћој политичкој сцени искључује из мог становишта!
Знам да стил којим пишем овај текст, представља непримерен и најтежи језик који сам икада себи дозволио да користим и којим сам се икада икоме и ичему у свом животу обратио, али у исто време сам свестан и знам и да је то једини речник који је достојан лика и дела нашег драгог Вука!
Тај језик који данас користим није моја срамота, већ његова, а у исто време је и моја обавеза према многобројним жртвама овог, једног од несумњиво главних твораца политичког и друштвеног беспућа модерне Србије! Тај мој данашњи језик је директан, без очекиваних, свима добро познатих књижевних форми и језичкостилских фигура којима је богат српски језик, који у тој својој „игри сопствених речи“ подлеже одавно успостављеним вековним правилима! Ја данас та правила и богатсво српског језика, само за потребе овог текста, заборављам и нећу их користити! Било би идеално када не бих ни користио српски језик за овај текст, да случајно не бих, ненамерно, сопствени матерњи језик унизио бавећи се оваквим ликом и делом!
Како сам себи дозволио да сам толико личан, кад се лично и не познајемо?
Пре свега, зато што ја нисам дволичан! И зато Вуче, зато што сам ти некада лично веровао! Зато, што си ме издао, као и милионе других! Зато, међеду један, што ти ни лисица равна није, колика си овца, кукавица и хијена! Зато што си нанео невиђено зла, како мојој генерацији, тако и десетку генерација пре и после моје! И што је најгоре, ти то и даље чиниш! Свака ти је, мој Вуче, ко у несоја, одавно и потпуно погрешна!
Није лако, Вуче мој, у пар речи објаснити, како је између мене и тебе све тако лично постало, јер требало је за то дело много твојих година недела!
Зато запамти – ово није само мој лични обрачун с тобом Вуче! Ово је мој обрачун са задњим симболом и носиоцем једног злог времена у Србији!
У име свих оних трајно жртвованих и онеспокојених генерација хоћу да ти напишем ово јавно писмо, једно, и да ти буде доста, што и није лако урадити било коме, поготову теби који си тако често и тако лако знао да се латиш пера, и то исто онако лако као што си знао и да олако изговориш свашта! А на речима си био јак, као на својим делима! А на делима си био никакав! Такве су ти и речи, и писане и изговорене! Али су ти зато недела постала наше тешко и незаобилазно наслеђе и бреме!
Ово моје обраћање схвати и као мој свечани испраћај тебе, драги Вуче! Где те испраћам, питаш се?! Па тамо где сви „политички лешеви“ овога света и завршавају Вуче, тамо где се (не)свечано испраћају: на сметлиште историје – свакако не на „политичко и историјско гробље“ јер таква гробља су ипак само за људе и нељуде! А ти, драги Вуче, на жалост, не спадаш ни у једну од те две категорије! Зато, збогом драги Вуче!
Ево, и зашто ти то кажем Вуче!
Иако си ти писањем силних књига (које, додуше, по скоро јединственом мишљењу свих књижевних критичара не представљају ама баш ништа вредно у књижевности Србије, чак ни вредно икакве критике) већ одавно обезбедио трајни и вечни незаборав књижевног неба Србије, не треба тек тако олако прећи преко тога! Али не треба бити наиван и заборавити какав је ефекат имало то твоје писање на судбину Србије!
Сећам се гласила твоје странке, твог листа „Српска реч“. Сваки број сам имао и још га и скупљао!
Сећам се твоје књиге „Одговори“! Нисам се питао тада ко те је то и шта питао да би ти имао толико потребе да одговориш!
Сећам се, да си као комуниста и шеф кабинета Мике Шпиљка, као млад и способан комуниста, једини ти могао бити некажњено толики ватрени националиста и говорити некажњено баш свашта!
Сећам се како си се баш ти први сетио да у модерну политику уведеш стару антисрпску конструкцију „Велике Србије“ и њених антисрпских интереса и граница на линији Карлобаг Огулин Вировитица! Оставио си то као свој трајни допринос политичком беспућу Србије и то заједно са кумом Шешељем!
Сећам се, како си, 9. марта 1991. године, са терасе Народног позоришта у Београду, позивао ватрено на „Јуриш, јуриш, јуриш“ и то на полицију своје земље! Ти си позивао на српско-српски обрачун!
Сећам се, како сам се тада нагутао сузавца, и како сам једва успео да се склоним из тог хаоса, који си ти извео и планирао са будућим припадницима твоје страначке војске – Српске гарде! Док смо ми, обични грађани Србије који смо се нашли између те „од тебе створене“ две стране, полиције и твојих „јуришника“, бекством са Трга Републике покушавали да спасемо главу, твоји „јуришници“ су већ били за тај хаос спремни, и трчали су кроз нас у правцу полиције, опремљени камењем и гвозденим палицама! Сећам се, како сам из тог хаоса једва извукао колегиницу са којом сам био на том скупу!
Сећам се, како сам тог дана, док сам силазио низ Балканску улицу, налетео на групу младића (твојих симпатизера!) која се окупила око Милана Витезовића, неспорног интелектуалца (за разлику од тебе!) и вређала га и шиканирала! Пришао сам, загрлио Витезовића, повукао га да иде за мном полутрчећи, и говорио му најтеже речи, како не бих био сумњив „твојима“, и како би надјачао те твоје „хероје“ који су желели да се обрачунају са њим! Гадио сам их се! Још се сећам: Витезовић је на све то само рекао: „Нажалост, не воли Србију нико, ко ово данас ради: ни Вук ни Милошевић“.
Сећам се, како си са поносом говорио о својој Српској гарди, јединој правој паравојној формацији у Србији, у чијем оснивању и финансирању су учествовали све сами ондашњи доајени криминала! Да, драги Вуче, то су били твоји Гишка, Бели, Лаиновић-Дуги и Опачић! Ти си се први тога сетио у Србији: сетио се да од ових врхунских контроверзних „патриота“ и криминалаца (а можда и лоших дебеоваца) правиш хероје нације! Ти си једини тада инсистирао на твојој оданој „партијској“ војсци, и да само теби лојалан твој „Главни Штаб“ управља директно твојим јединицама Српске гарде (иако је то било противзаконито, јер је легално било само скупљати добровољце и одмах их упућивати у регуларне војне јединице, или војне јединице побуњених Срба).
Сећам се како си, кад ти је пропао тај покушај свргавања Милошевића, кренуо са својом Српском гардом на Крајишко ратиште, да покажеш на лицу места како се бори за српство и твоје српске границе, правећи потпуни хаос! Наиме, у Крајини ниси дао да се личне ТВОЈЕ паравојне јединице ставе под команду локалних органа власти ондашње и тамошње Српске заједнице, ни под команду Југословенске армије која је тада још увек се трудила да спречава сукоб и раздваја Србе и Хрвате! И тако је твоја Српска гарда самоиницијативно кренула једне ноћи на „ослобађа “ Госпић (само ти знаш од кога и чега!), који у том тренутку није ни био у саставу Крајине, где су ти изгинули силни добровољци, све сами младићи, укључујући и твог команданта Гишку!
Сећам се, одмах си оптужио „Милошевића и југословенску армију“, и рекао како су „комунисти“ (твоји, јер ти си био комуниста и остао то и данас!) побили твоје људе! Крио си истину да су их побиле хрватске паравојне јединице, скоро „побратимске“ огранизације, твоје Гарде! Да, драги Вуче, увек си правио „српско-српске“ поделе, и само те је власт занимала! Сећам се да ти Српска Гарда, после тог догађаја, одједном више није била важна, и да ти је цео „Главни штаб“, на челу са Лаиновићем (преузео команду после погибије Гишке) дао оставку, јавно саопштавајући да су кренули у борбу за Србију, и да су у ту борбу кренули „претходно скидајући звезду са капе, али да нису успели да скину твоју звезду Даницу и тебе“!
Сећам се, како си на завршној конвенцији СПО-а, у сали Дома Омладине, пред твоје учешће на првим председничким изборима на којима си требао бити противкандидат Милошевићу, ти изашао у „официрским чизмама“ некадашње краљеве гарде, обучен као „удбаш“! Сећам се, како си подигао руке, смирио овације, клекнуо на подијум и рекао „како се молиш Богу да ти да снаге да после лозе Немањића, Карађорђевића и Обреновића, ти будеш тај који ће пити из те чаше власти, чаше меда и жучи“! Те твоје речи су заљуљале моју дотадашњу младалачку еуфорију и активирале, по први пут, сумњу у твој циљ крајњи и твој карактер! А онда си, у оквиру промоције своје политике на државној телевизији, причао о Видовдану, о својим сећањима из детињства поводом прославе тог празника, о посту видовданском, о симболици херцеговачке и црногорске капе, о овцама, чобанину и клању!
Е Вуче, што ли си нам то тада причао! Чему ли си нас то тада учио! Не сећам се да си нам помињао НАТО пакт и обавезно учлањење у њега! Зато сам, ипак, поред свега, дао задње паре од студентског кредита, за аутобус до куће, да заједно са сестром, гласамо за тебе!
Због свега тога, теби је требало да се давно суди и пресуди! Али, ако ништа друго, пресудила ти је Србија, пресудио ти је њен народ, а од таквог суда, горег нема! На народне пресуде нико нема право жалбе, јер његове пресуде су вечне и коначне! Том пресудом народа Србије, ти си заувек избрисан са политичке сцене Србије! Твој „политички леш“, на данашњој политичкој и јавној сцени Србије, насилно одржавају и чувају само твоји прави творци и газде: Американци и НАТО! Ти мислиш да те држе што им требаш, а не знаш да те држе за пример свим осталима, шта све они могу да направе од једног (не)човека!
Слутиш и ти Вуче, да твоја олињала њушка и твоје зубалобез зуба не играју више никакву улогу у Великом Европском Циркусу који гостује на политичкој јавној сцени Србије, а већ више од деценију и по, под покровитељством Америке и НАТО-а, наступа на сваким нашим изборима! Ко ће у том „нашем а њиховом“ циркусу да гледа такву „звер“, као што си ти, драги мој Вуче, ко ће да гледа „звер“ која међу гледаоцима (гласачима), више не изазива ни страх, ни смех, већ само сузе, подсмех и сажаљење?! А због сажаљења и подсмеха се ни у један циркус не иде и карта не плаћа! Чак ни малу децу то не занима!
Ти такав, почео си да правиш својим газдама и „политичке“ губитке, драги Вуче, и зато си и из њега одлучен! Склоњен си Вуче, у један те исти „НАТО“ кавез, заједно са свима онима што више не представљају никакву политичку тежину и атракцију у Србији: тешким, позмашаним, и лепим женама, лидерима плаћеничких невладиних организација! У том кавезу данас влада мир победника, у том кавезу се данас добија најбоља храна, а за њу се више не морате ни борити, ни плаћати као што сте је некада плаћали: чистим злом које Србији наносите! Сматра се, да сте већ све најважније завршили, и да сада можете у заслуженој пензији да уживате! Мада, што се тебе тиче, теби је и она твоја једна таква жена била сасвим довољна! Али ето, једино се твоја судбина у томе мало са тобом поиграла, па их уместо једне, данас имаш тушта и тма! Драги Вуче, иронија је животна да са толиким женама, баш онаквим какве и заслужујеш, подсећаш на лошег практиканта муслиманске вероисповести, којима си својевремено, у нашој Србији, претио одсецањем руку! Срам те било!
Али изгледа да ипак, и поред свега, није још увек све готово у Србији! Прича се, да у Србији данас, ти још увек нечему служиш Вуче! Служиш, кажу, као једини прави отворени промотер НАТО пакта у Србији! Постао си, ето, под старе дане, и симбол новог зла у Србији, зла које прети многим младима Србије, зависницима попут тебе, зависницима од тог „вештачког сновиђења“ званог и „НАТО сан на јави“!
Како је дошло до тога, да постанеш оно најгоре што је српски народ дао у XX веку, Вуче?
Кажу да је карактер човека његова судбина, али у твом случају Вуче, то не важи, јер је нешто сасвим друго код тебе у питању: код тебе је потпуно одсуство било каквог карактера она чудесна тајна твоје судбине и твог величанственог успеха! Твог успеха да будеш, као да никада ни постојао ниси: једно велико нико и ништа!
Ето и мог одговора како си ти успео, да за само једног живота, будеш главни творац и градитељ свега онога што је било најгоре у нашим животима!
На крају, треба бити искрен и рећи да није баш све ово силно зло које си нам ти учинио било само заслуга твоје памети и твојих (не)дела Вуче: ипак није све то само твоја заслуга и твоја способност, јер ипак се мора признати: имао си, у свом том бешчашћу и доста среће!
Нека су ти срећне ране, НАТО јуначе! Хиљадили им се дабогда, такви као ти!
Категорије:ДРУШТВО, Издаја, Крајина, Миланко Шеклер, Национално питање, Неморал, Окупација, ПОЛИТИКА, ПРЕПОРУЧУЈЕМО, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Само ћу да кажем – БРАВО…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
bravo DRUZE sto bi reko Bora Djordjevic OSTANI DJUBRE DO KRAJA
Свиђа ми сеСвиђа ми се
izgleda je vucina covek profesionalni izdajnik, ne izdaje iz slabosti mozda jedanput u zivotu, vec mu je izdajstvo profesija koja ga hrani ceo zivot… samo mi nije jasno kako neko je neko mogao da mu veruje, ako mu je vec bio blizak: valjda je morao da se oda ranije?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Што би Херцеговци рекли , за једну такву рђу каа што је Вук Драшковић – ХЕРЦЕгованац!!!
Драган Славнић
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Sada se vidi da je Sloba bio jedini pravi vožd naroda srpskog!
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Морали смо знати,једном комуниста вечито комуниста,написа добре романе,отрезнисмо се на час али ипак она народна је тачна„ Вук длаку мења али ћуд никако „
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Много је Вукова било у нашој историји, мало је било оних правих да бране своје стадо. Овај Вук о коме се пише, је мутант и у складу са временом у којем живимо. Надам се, да мутанти не живе дуго, па неће ни овај. Доста је зла нанео сопственом народу (ако заиста јесте). Народ не заборавља (без обзира што се тако мисли) на свачији допринос. Вуче, Вуче, нећеш успети да од Србије направиш клона. Исувише су Срби неподобни за тако нешто. Зато смо и на тапету великих сила.
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Тај скот и не заслужује да се обрати пажња на њега, да није оваквих који га оправдавају!… Као што је @Мића и остали.
Да ли би „најправеднији Суд на земаљском Шару“ прескочио такву љигу и протуву, да није „емисар демокрације“? Није ни споменут, страдали су будале по вертикали испод њега (додуше не сви), али је Месија остао недодирнут и остављен да нам и даље „Вучићује“ у моменту кад „Великом Вођи“ запне због помоћи његових керамичара и градитељки, а да и не спомињемо аутобуског диспечера на рути кроз С(в)рбију.
Нек’ опроба дванаестогодишњу робију због својих убеђења да би га видели као „Месију“…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Национално свестан човек тешко ће доћи на власт у Србији,све док усташко -комунистичка деца владају Србијом,јер мондијалисти,глобалисти њима верују.Они ће им као што су им очеви и деде предати и издати последњег Србина и све што је Србско.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Молим, и ИСКРЕНО молим, немојте више писати о нашој српској срамоти (лично га познајем и осим његовог књижевног дјела ништа у њему људско не поштујем, био сам му противник када је био „најмоћнији“)… заборавите и немојте их „васкрсавати“ (истина није Вук сам и једини) али… „… у свакој поплави испливају го…а“, извуцимо наук и такве не помињимо и заборавимо!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Moj komentar je onaj sto ćete obrisati i cenzurisati.
Vuče Draskovicu je (……..cenzurisani tekst…..)ter.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
VUK DJUBRE NIJE MU NIKAD DOSTA BILO RADIO U SIV-U PREKO K…. DOK MU NADLEZNI NIJE REKAO DA IDE I PISE A DOTLE JE NAKUPIO POZNANSTVA SA ZAPADA DELIO SVE INFORMACIJE GOLI OTOK BI POTONUO OD NJEGA I NJEMU SLICNIH.
Свиђа ми сеLiked by 1 person
pisac ovih reci da se javi drakcetu,OMA
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ДВЕ ФАЗЕ ПОЛИТИЧКОГ ДЕЛОВАЊА ВУКА ДРАШКОВИЋА
Ух, одакле да почнем? На пример од преливања чаше која се прелила када је Вук Драшковић, скрушен од бола, положио венац на Ђинђићев гроб поводом 40 дана од његове смрти. Нисам могао да схватим да носи цвеће на гроб човека који га је више пута издао и преварио и о глави радио када је послао у Будву свог телохранитеља (то је тај “професионалац“) да га убије. Неприхватљиве су биле и изјаве Вука Д. о признавању кривице за изборни пораз (избори после фашистичког НАТО бомбардовања), јер та изјава је додатно ослабила национално опредељену опозицију, а ојачала жуте издајнике који су око себе окупили све што је било антисрпско, али добро маскирано борбом против Слободана Милошевића.
О садашњем погледу Вука Д. на Косово и Метохију, о пропагирању НАТО злочинаца и његовом лицитирању о наводним српским злочинима у Сарајеву и у БиХ да и не говорим. Довољно је да подсетим да је изјављивао да је Косово најскупља српска реч.
Значи постоје две фазе политичког деловања Вука Драшковића:
прва, антикомунистичка, са подизањем националне свести Срба који су деценијама трпели комунистичко-хрватско-јеврејски терор и
друга, антисрпска и пронатовска, о чему сам напред дао краћи осврт.
Када се ради о првом периоду деловања врло је важно да се каже да су Вук Д. и Српски покрет обнове (СПО) били за суштинске промене комунистичке власти и били су у тој борби дугогодишњи жестоки комунистички непријатељи. СПО и Вук Д. су уздрмали армирани комунистички поредак, борили се за заставу, грб и химну, први су се осмелили да јавно, преко разгласа, емитују оригиналну верзију химне Боже правде (садашња је измењена), што му комунисти још нису опростили, позивао је народ да иде у цркву, да слави крсну славу (чувен је његов позив за прве изборе 19.12.1990. године: “гласај и слави“ и већина Срба је почела да слави), упозоравао да ћемо под комунистичком влашћу изгубити и Први и Други српски устанак и балканске ратове и Први светски рат у којима су Срби дали милионске жртве. Једини је позвао Србе из Републике Српске Крајине да план З-4 потписују и “рукама и ногама“. У исто време неки политичари су план звали три-четири, мислећи да је “З“ број три а не слово з.
Не иде да се прескочи чувени говор у Н. Пазару, у коме је Вук Д. септембра 1990. године рекао:
“Онај ко у руку овом Рашком Земљом стегне турски барјак, усташки барјак, албански барјак или било чији други барјак сем српског, остаће и без руке и без барјака“. Данас, после 25 година од тог говора, као човек који се не слаже са садашњим политичким ставовима Вука Д., у целини подржавам то што је говорио о барјаку. Камо среће да је и тадашња комунистичка власт имала такав приступ и да се знало шта се сме а шта не, до рата можда не би ни дошло. Застава је свакој озбиљној држави светиња, застава је светиња и у рату и за заставу се гине како не би дошла у непријатељске руке, заставу би морао да поштује сваки становник државе и ту нема поговора. Не разумем Миланка Шеклера који је подржавао политику Српског покрета обнове, а сада се досетио да користи највећу комунистичку поштапалицу о сечењу руке, као да је Вук Д. заиста мислио о буквалном сечењу руке. Мора да постоји закон о застави, грбу и химни, којим се регулише та област, а тим законом може да се предвиди 5 или 10 година затвора за истицање туђе заставе, односно барјака. Откуд Миланку Шеклеру да о сечењу руке накнадно другачије размишља?
Миланко Шеклер каже да се сећа како је Вук Д. ватрено позивао на “јуриш, јуриш, јуриш и то на полицију своје земље“. Сматрам да то није била полиција наше земље, ми земљу нисмо ни имали, а поред тога то није била полиција, већ партијска комунистичка милиција, која постоји и дан данас у скоро истој организационој и поготово идеолошкој структури. Та милиција је била добро опремљена чак и 1991. године, а, како рече Шеклер, јуришници Српске гарде су били “опремљени камењем и гвозденим палицама“. Заиста су страшно били опремљени па су на тако опремљен народ комунисти морали да пошаљу и тенкове. Нека Шеклер објасни шта су могли да науде тенковима каменице и гвоздене шипке. А ко је намерно изазвао све што се тог 9. марта догађало? Ко је кренуо на народ специјалним војним сузавцима, гуменим мецима, воденим топовима, дресираним псима, борним колима и на крају тенковима? Комунистичка милиција по наређењу министра Богдановића, чију је одговорност утврдио скупштински анкетни одбор и он је био принуђен да поднесе оставку. Иначе, Српска гарда је формирана у Грачаници и имала је за циљ да буде ембрион Српске војске. Да је тада озбиљно формирана Српска војска, Срби не би ни изгубили рат од усташке и муслиманске војске. Југословенском војском су командовали махом хрвати, поготово елитним јединицама, на пример у авијацији су имали несразмерно већи број и командног кадра и пилота. Таква комунистичка југословенска војска, али прохрватска, није ни могла да води рат за српске националне интересе. Комунистичким генералима није ни падало на памет да освоје усташко гнездо Госпић, из кога су током другог св. рата осмишљаване и оствариване многе идеје о уништењу српског народа у усташкој Хрватској. То се поновило и 1991. године и било је логично да неко мора да освоји то усташко упориште. Тај задатак је додељен Српској гарди и команданту Гишки, кога су убиле структуре српске војне безбедности којима је руководио генерал бугарске националности Васиљев(ић). Пуцањ и метак су дошли са српске, а не са усташке стране. Гишка, славни српски командант, шта год да је радио пре рата, и њему ће бити подигнут велики споменик када једног дана прође ова комунистичко-хрватско-јеврејска окупација.
Када би се анализирало све што је написао Миланко Шеклер, било би потребно још много страница, за чим и нема посебне потребе, али је важно да се каже и то да Вук Д. никада није био на некој важној функцији и никада није могао драстично да утиче ни на унутрашњу ни на спољну политику Србије. На жалост, његове прогнозе су се оствариле и Србија је изгубила многе ратове, јер комунистичка власт, против које се борио, није била спремна да се одрекне ни комунизма, ни химне, ни заставе, ни грба, ни југословенства. Ако Вук Д. није био на власти, како је онда он толико крив за све што се догодило српском народу? Није ли у програму СПО писало да је СПО против комунистичке Југославије, али је неће рушити, јер су и за ту државу дати милиони српских живота, већ ће коминистичку Југославију реформисати политички и економски и у другим областима? Ту Југославију су порушили комунисти и као прохрватској творевини омогућили поновно формирање усташке државе. Уместо да та “чувена“ ЈНА уведе ванредно стање и за три дана збрише усташку жгадију.
Можда је једина кривица Вука Д. што није срушио комунизам. Питање је да ли је ико могао. Та комунистичка гарнитура је отишла с власти десет година касније и то тек после зверског НАТО бомбардовања. Игра је тако вођена да на власт никако не дође национална странка, нити да учествује у власти у коалицији, па отуда и атентати на Вука Д. Када је дошла на власт антинационална жута багра, није се ни трудила да у држави изврши корените промене структуре власти. Њима је била важна једино пљачка и зато су државу доживљавали као ратни плен. Из тих разлога су и дан данас у Србији на власти комунисти, хрвати и јевреји, а да је победио Српски покрет обнове тога више не би било.
Српски непријатељи су то знали и Вук Д. је остављен на цедилу као и Дража Михаиловић. Можда поређење са нашим чича Дражом није умесно, али сам то навео јер мислим да би Вук Д., да није отишао у ту другу НАТО фазу, у историји био записан као велики и искрени борац против комунизма.
За сада за његово име нису везане никакве афере, никакви лоповлуци, нити је његово богатство увећано, а да је другачије све би то већ било објављено до у најситније детаље.
Врло је интересантно да га, као непринципијелна коалиција, сви критикују и то као да је на апсолутној власти од 09.03.1991. године па до данас. Занимљиво је и то да га нападају и они који су га следили, али не за потезе после раскида с његовом политиком, него и за оно што су СПО и Вук Д. радили док су следили ту политику. Тако и сада не могу да прећутим, иако садање деловање Вука Д. не разумем и не поднесем.
Поздрав,
Мића из Ниша
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Tacno tako je i bilo Mico, ali deca to ne znaju i slusaju onu staru pricu nasledjenu od komunjara.
Ovo otvoreno pismo ne sluzi nicemu.
Svaka cast na tvom osvrtu
Свиђа ми сеСвиђа ми се
U velikoj si ti zabludi druze moj, tvoj komentar kao da je napisao Vuk Draskovic sam (vjerovatno i jeste) pa tako zdusno do u detalje nabroja sve one, pod ogromnim znacima navoda, „zasluge“ doticnog i usput iznapada potpisnika gornjeg teksta. Iako nemam nista protiv niti jednog niti drugog ni sa jednim od njih se ni u cemu ne slazem. Sa potpisnikom teksta prvenstveno sto je nasao za shodno da potrosi vrijeme na nekog politickog pokojnika, a time mu ocigledno pokusava dati vjestacko disanje ili ga reanimirati ne bi li dao od sebe jos koji trzaj uzaludnog zivota, a sa ovim pokojnikom se ne slazem ni u kom pogledu pocevsi od spremnosti da zrtvuje svoje idolopoklonike vec 1991 godine pa preko toga sto sebe smatra visom inteligencijom, te epizodnim ali ne beznacajnim ulogama u ministarskih funkcija. P.S.Samo jos jednom da napomenem informisanog Micu iz Nisa, Vuk je bio miniatar inostranih poslova ili kako to oni vole da kazu sef diplomatije.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Svoj prvenac nazvao je „Crveni vrabac„, a jedna je od najintrigantnijih tema njegove knjige vrbovanje stranih državljana koji dostavljaju informacije CIA-i.
– Za mene je to uvek bio najteži, najodgovorniji, ali i najizazovniji deo posla jer je osobu potrebno uveriti da ignoriše vlastite stavove o patriotizmu, prekrši zakone svoje zemlje i postane izdajica.
Nema nijednog radnika CIA-e koji neće privatno priznati da je to osetljiv zadatak jer se radi isključivo sa ljudima i sve zavisi o njihovoj želji za saradnjom – komentarisao je Metjuz i priznao je da regrutovanim doušnicima nije lako obećati da nikad neće biti otkriveni jer u moderno doba sofisticirane tehnologije niko nije potpuno zaštićen
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Osudio ga Gospod Bog !!!
Time sto mu nije dao decu.Isto ko i Kostunicu i Dinkica .
Nazalost oni su bas odlucivali o mnogo sto sta vezano za 20 i vise generacija
Свиђа ми сеСвиђа ми се
On je postavljen od strane zapada da razjedini srbe da srbin udari na srbina i da nam on prica o
demokratiji komunista u dusi on i njegova Dana su razjedinili Srbiju jer samo tako su mogli da sprovedu pakleni plan zapada a za uzvrat su se obogatili za 5 zivota ali slaba vajda jalovi nemaju
kome da ostave pokradeno pa njegova Dana ima najvisu penziju ja mislim na balkanu i za to se on borio dok narod i danas grca u dugovima a on kao pripadnik establismenta biva pozivan na koktele u zapadnim ambasadama. Njega treba propisno osuditi za sve sto je ucinio srpskom narodu
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Oni koji su vladali su donosili odluke a ne vuk.za lose stanje odgovorni su vladaoci a ne vuk. Znase ko je upravljao ekinomijom policijom sudstvom db…. nije vuk stvorio tajkune. Rezim je poturio narod ispred sebe u sukobu sa nato. Da bi sacuvao pozicije a ne kosovo.rambuje je garantovao suverinitet.ali rezim se plasio odgovornosti za zlocine ako bi sisao sa vlasti. I izgubi kosovo. Komunisticka dogma „amerika i engleska bice zemlja proleterska“ nas je uvukla u sukob sa nato.ideologija a ne nacija.juzna koreja nema problem sa usa ali ima severna.partizane je sssr doveo na vlast i srusio kraljevinu a usa je bombardovala poslednjeg partizanskog vladara a ne srbe.nazalost narod je ispastao zbog ovog sukoba komunista i usa je nisu prihvatili rambuje i suverinet iz klasnih razloga
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Која љига од текста, какво извртање чињеница. Па овако су нешто знали да ураде само новинари некадашње ТВ Бастиље. Види се да је потписник ових редова ученик Миле Штуле. Колико год ви мрзели Вука он је ипак много изнад вас и ваше паганске комунистичке идеологије. Истина мора победити и сва подршка Вуку Драшковићу у борби за једну другачију, свакако бољу, Србију…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
a ,sta je to -vuk -uradio za ovu napacenu srbiju ,pokro je sve sto se pokrasti moze -takvih budala je pun svet –
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Pa gde ti je pamet i razum covece? I posle toliko godina nisi uspeo da shvatis sta je ovaj covek radio i po cijem nalogu… tuzno
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Mozda ni moj stil nije primeren ali: MILENKO, PISETE GLUPOSTI!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Можда није примерено да питам: Вуче, говедо једно, јеси то ти ?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
О, та жудња да увек буду на првој страни, горди су увек спремни да сарађују и служе сваком злу само то да задовоље.
Учили смо из веронауке како је дивни Божији анђео светлости Луцифер, из гордости, постао једна наказа и Богу и људима.
За горде треба да се молимо Богу за њихово исцељење и спасење.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
очекујем сличне текстове Миланка Шеклера и о Ђинђићу, Тадићу, Динкићу, Ђелићу, Шутановцу, па све до целе гарнитуре која је сада на власти.
Много је издајника у земљи Србији, о њима се може исписати дебела књига.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Za vuka je malo reci sve ovo gore napisano! ZLOTVOR koga treba projuriti iz Srbije!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Da li pisac ovog teksta i njemu slicni uvidjaju svoju krivicu? Podsecam da je Milosevic organizovao prve demokratske izbore decembra 1990. godine (pogledajte Wikipediju i videcete tacnost ovog podatka). Na ovim izborima Milosevic je pobedio, a 9. marta 1991. godine SAMO DVA MESECA kasnije, u vreme kad je Slovenija izglasala nezavisnost Vuk organizuje demonstracije. Zasto, da bi unistio Srbiju (izdajnik ostaje izdajnik, tesko su ga i komunisti prepoznali da je ulizica) pa i mnogi slicni piscu ovog teksta. Slusala sam ga skoro u emisiji TESKA REC gde optuzuje SRBIJU za RASPAD JUGOSLAVIJE. Nebuloze jednog, moram da kazem ZLOG COVEKA. Polako i istina dodje na svoje. Tako cemo uskoro da citam, a vec i cujemo, hvalospevke Slobodanu Milosevicu. Pravicemo Slobu od blata kao i Tita koga smo kudili za vreme njegovog zivota.
Vuku Draskovicu je mesto pored izdajnika ovog naroda, a oni koji su ga podrzavali, davali mu krila, neka se stide, bez njih on bi bio niko, i nasa istorija bi sigurno bila drugacija.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ja da moram da izaberem , između dvije riječi , Ništa ili Vuk, izabrao bi Ništa …jer je ništa neizbroivo puta svijetlije od ovog skota o kome pišete…e,lijepo je ništa spram njega …samo sam se javio da odbranim riječ “ Ništa“…nizašto drugo…a ovakih je nažalost puna jadna Srbija..trebali bi grobari da sahranjuju izrod godinu dana da Srbija vaskrsne …daće Bog i pomoći da ove udavimo u zaborav da im se tamo njima ime nikada ne spomene …živjeli Srbi đe god da su , da će Bog……
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Džaba vam pljuvanja, Vuk je književna, politička i nadasve ljudska gromada. Na ponos svih Srba.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Коме се паметан стиди…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Volim kada Srbi optuze Vuka da je domaci izdajnik!! To je vec poznata terminologija,bar nama koji smo odrasli uz prezivele nase djedove “ domace izdajnike“ iz slavnih redova JVuO.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ne mogu da vesujem da je ovo vukova izjava
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Овај лик претерује са осуђивањем. Вук јесте постао кукавица и пилићар али ништа мањи нити већи од осталих комуно-демонократора који битишу на србској политичкој сцени задњих 25 година а и раније од 1945.године. Чак он није никада имао неки већи удео у власти да би сада га неко осуђивао у стилу „највећег зла“ и слично томе.
За период с почетка 90-тих, као и за 9.март 1991.године немам за Вука неких већих замерки осим што није хтео да руши комунистички режим, камо среће да је хтео!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
za boba…bojim se brate da to nije profesionalac..gde to profesionalac promasi metu…smesten u tisini,sam sa ciljem na krsticu..nigde brate..profesionalci ne mase..a sve je to brate iz staremdobre kuhinje komunisticke koju je naucio od svog idola i ucitelja sopiljka…i ono na ibarskoj…sve je vucibatina isplanirala da podigne pali rejting i ukloni nezgodnog svedoka koji se zvase zvonko osmajlic…da ga bas dva puta promase profesionalci..daj bre…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
I ovaj vuk pokla mnoge ovce koje ne slušaju reč Pastira.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Koji Vuk? :))))
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Od Vuka Draskovica nema veceg izdajnika u celoj srbskoj istoriji.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Раскринкавање Вука Драшковића увек доводи у незгодан положај милион-два Срба, који су у једном тренутку могли за њега у ватру и воду, који су били спремни да убијају друге Србе за љубав овог болесника.
Данас не умеју да објасне – како су се повели за болесним човеком, како су тако лако прихватили његове савете да кољу по комшилуку за љубав неке боље будућности?
У целој причи ја више осуђујем њих, него Вука. Вук је човек лудија, млата, лечен-неизлечен, правно неспособан – имао је право да прича шта год хоће. Они нису лечени, ни излечени, али су били спремни да ми заколутају главом на његов миг.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Svaka cast za ovaj tekst to je on Vuk Brankovic ! sve sto bi rekao bilo bi suvisno !!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Da bog da se ruke osušile onom „profesionalcu“ što ga promaši u Crnu Goru. Mogao je postati heroj da je pogodio budalu.
Свиђа ми сеСвиђа ми се