Народна банка Србије не само што је била неми посматрач, него се најчешће стављала на страну пословних банака. Зато НБС и његова овлашћена лица морају да одговарају пред законом
Славен Билчар је познати београдски адвокат с праксом дужом од тридесет година. Јавности у Србији је познат по томе што је бранио многе познате личности, а последњих месеци је ангажован око кредита који имају клаузулу у швајцарским францима, и то као активиста који жели да путем акција цивилног друштва, али и судских поступака, скрене пажњу на проблеме великог броја грађана. Преносимо разговор који је са њим радио новинар Драго Ковачевић за portalnovosti.com.

Славен Билчар
* Шта вас је мотивисало да се активно укључите у решавање очито тешког и компликованог положаја оних људи који су подигли стамбене кредите индексиране у швајцарским францима?
– Већ дуги низ година савременици смо незаконитог понашања пословних банака, које су одобравале стамбене кредите у тзв. швајцарцима. Мотив је јасан – правда и морал. Људи су подизали ове кредите да би имали кров над главом. Узимали су кредит од 50.000 евра, плаћали уредно рате пуних осам година и данас дугују 70.000 евра. А до сада су већ платили 40.000 евра. Не можете узети један, а платити два или три стана. То су зеленашки уговори који су законом забрањени.
Правно ништавни уговори
Уз све то, банке су незаконито мењале, без обавештења корисника, каматну стопу током целог трајања кредита. Увек је повећавајући, чак кад је и либор, као саставни део каматне стопе, падао. Коначно, банке су штимовале либор, што су и признале и зато су кажњене од Европске комисије. Банке су такође погрешно обрачунавале курс валуте на штету корисника кредита, јер су им увек наплаћивале онај курс који је био неповољнији по њих. Незаконито су наплаћивале провизију и друге трошкове кредита. Погрешно су обрачунавале затезну камату или је уопште нису обрачунавале ако је она била повољна за корисника кредита. Банке су по уговорима биле овлашћене да изврше конверзију ових кредита у еуро или другу валуту, али су то одбијале када би им се корисници кредита обраћали са таквим захтевима. Како банке све ово време ништа не предузимају да исправе незаконитости својих поступања, да врате противправно стечену имовинску корист, то су корисници кредита били принуђени да изврше притисак на Народну банку Србије, која врши контролу рада и надзор над банкама, а у исто време да затраже правду пред надлежним судовима.
* У својим иступима посебно наглашавате правни аспект кредита у швајцарцима и кажете да су то неморални, неправедни послови и да је правни императив да се санкционишу. Шта тачно под тим мислите?
– Закон о облигационим односима регулише материју уговора, па и уговора о кредитима. То су обавезујуће, императивне норме, па их стране уговорнице морају поштовати. Без обзира на то што је уговор сагласност воља двеју страна, оне не могу нити смеју уговорити нешто што је у колизији са поменутим Законом. По том Закону, основни елемент сваког уговора је његов предмет. С друге стране, цена је битан елемент предмета уговора.
Предмет уговора, односно цена, морају бити одређени или одредљиви, односно предвидљиви. У овим уговорима цена нити је одређена, нити је ико на свету може одредити или предвидети до потпуног извршења уговора. Ко може да предвиди који ће курс швајцарског франка бити 2030. године? Исти Закон регулише институт основа, каузе, циља или сврхе уговора. Тај основ се проматра или пази током целокупног трајања уговора. Управо је основ овог уговора у међувремену отпао и уговор о кредиту је изгубио своју сврху и свој циљ. Због тога, а према одредбама овог Закона, ови уговори су постали правно ништавни, јер су због очигледних несразмера у међусобним давањима, битно промењених околности које штите праведност уговорних односа, због начела поштења и савесности постали правно неодрживи као неморални. То су судови препознали и усвајају тужбене захтеве корисника, на штету банака, стриктно примењујући одредбе Закона о облигационим односима.
Кривична одговорност банака
* Веома сте критични према државним институцијама у Србији, нарочито оним из финансијског сектора, односно према НБС-у, министарству финансија и банкарским установама. Зашто?
– Народна банка Србије не само што је била неми посматрач, него се најчешће стављала на страну пословних банака. Тиме је НБС супсидијарно одговоран, јер је својим нечињењем, односно противправним уздржавањем поступао противно одредбама Устава, Закона о НБС-у и Закона о заштити корисника финансијских услуга. По закону којим се регулишу његов положај и овлашћења, НБС има обавезу да контролише и надзире рад банака, да их кажњава, да им одузима дозволе за рад. Коначно, његова основна функција је да штити права корисника услуга од свих нечасних радњи банака. НБС није поштовао ни своје властите одлуке везане уз престанак важења кредитирања у швајцарским францима. Очигледно је финансијско-монетарна олигархија имала јачи утицај на централну банку од вапаја 22.000 угрожених корисника кредита и њихових породица. Због таквог понашања, НБС и његова овлашћена лица морају да одговарају пред законом. Мишљења сам да су се поред грађанско-правне одговорности, код банака и НБС-а, у нечињењу и чињењу овлашћених лица, стекли и елементи више кривичних дела у саизвршилаштву или саучесништву.
* Шта би, по вашему мишљењу, морали радити НБС и гувернерка?
– НБС мора најпре да новчано казни (а за то је овлашћена) све банке које нису поштовале закон и одредбе уговора. Након тога, треба да нареди банкама да сву противправно стечену новчану корист врате корисницима кредита или да им је одузму од преосталог дуга по кредитима. Мора да наложи банкама да раскину кредите са валутном клаузулом у швајцарцима и да се сачине нови уговори, по закону, правични и у обостраном интересу. НБС треба да наложи банкама да нови уговори морају бити обрачунати по динарском курсу, валуте франак, у моменту закључења уговора. Ту нема алтернативе, јер су све остале одредбе неодрживе и правно ништавне. Ако се то не догоди, банке и НБС ће трпети перманентни притисак подношењем разних пријава и тужби код надлежних судова, а и протест корисника кредита ће се радикализовати. Корисници ће своја права и правду тражити на све расположиве начине.
***
ПОВЕЗАНО:
* Часлав Кузмановић: Боље судски рат него пакт са лихварима
16. 03. 2015. portalnovosti.com, за ФБР приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, ЕКОНОМИЈА, Интервју, Национално питање, Новости, СРБИЈА, Сиромаштво, MAIL - RSS FEED














ja nisam dizao taj kredit ali ovo sto drzava radi zajedno sa poslovnim bankama je cista pljacka i zelenasenje na stetu vlastitog naroda od strane prvo vlade a zatim guvernera i nbs
Свиђа ми сеСвиђа ми се