БРИСЕЛ – Посланици Европског парламента поднели су на пленарном заседању у Стразбуру четири амандмана на предлог резолуције о Србији који је припремио известилац за Србију Дејвид Мекалистер.

11. 03. 2015. РТВ, ФАКТИ, ПОЛИТИКА, за ФБР приредила Биљана Диковић

Амандмани, о којима ће се гласати данас, се тичу јурисдикције Србије над ратним злочинима у бившој Југославији, односу власти према заштитнику грађана Саши Јанковићу, придруживању Србије санкцијама Русији због нарушавања суверенитета и регионалног интегритета Украјине, као и току процеса нормализације односа Београда и Приштине.

У амандману који су поднели посланици Европске народне партије (ЕПП), од Србије се као уступак посланицима из Хрватске тражи да “у духу помирења и регионалне сарадње” преиспита Закон о суду о ратним злочинима који даје Србији право да суди грађанима Хрватске за злочине почињене на хрватској територији.

Захтев хрватских посланика да се европски пут Србије услови изменом поменутог закона био је одбачен на фебруарској седници Комитета за спољне послове ЕП, али се у ублаженој верзији вратио “на мала врата” у виду предлога амандмана ЕПП.

“Расправљали смо у нашем посланичком клубу о захтеву хрватских колега и нашли смо компромис”, рекао је новинарима Мекалистер уочи почетка расправе о Србији, додајући да није реч само о политичком, него и правном питању.

“Треба да чујемо и мишљење правних стручњака Европске комисије о овом закону, а сутра ћемо видети да ли ће амандман бити усвојен”, казао је синоћ Мекалистер.

Посланик Хрватске демократске заједнице Андреј Пленковић, такође члан ЕПП, је изјавио да поменути закон уноси правну несигурност међу грађане Хрватске, али и грађане ЕУ и поменуо случај Вељка Марића, хрватског “бранитеља” који је у Србији осуђен за злочине против цивила у операцији “Олуја”.

Посланици Зелених, који су трећи по снази у ЕП, су поднели два амандмана на Мекалистеров извештај о Србији, од којих се у првом тражи да се омбудсман заштити од “подземних” напада и да му се омогући да у складу са законом несметано обавља свој посао и добије документа које је затражио од државних органа.

Овим је донекле пооштрена формулација из усаглашене верзије Мекалистеровог предлога резолуције у којој се такође каже да је неопходно омогућити заштитнику грађана услове за рад, али без помињања притиска коме је у последње време изложен у неким медијима и изјавама појединих државних функционера.

Други амандман Зелених односи се на ток процеса нормализације односа Београда и Приштине и у њему се тражи да Европска комисија ода признање договору о правосуђу постигнутом током фебруарске рунде дијалога и да током процене напретка узме у обзир допринос обе стране спровођењу Бриселског споразума.

И коначно, посланици Уједињене европске левице (комунисти) тражили су да се из предлога резолуције избаци део у коме се Србија позива да се придружи санкцијама Русији и да ЕП осуди изјаву председника Европске комисије Жан-Клод Јункера да у наредних пет година неће бити пријема нових чланица у ЕУ као супротну Солунској декларацији из 2004.

Посланици ЕП ће по подне гласати о предложним амандманима, након чега ће бити усвојена финална верзија резолуције, која није обавезујућа, али има политичку тежину приликом одлучивања о даљем напретку Србије у европским интеграцијама.

Хан: Не наметати Србији нове услове

Европски комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан позвао је посланике Европског парламента у Стразбуру да не намећу Србији нове услове у процесу приступања Европској унији.

“Важно је не истицати нове захтеве Србији”, рекао је Хан, осврћући се на амандман Европске народне партије (ЕПП) у коме се од Србије тражи да преиспита закон који специјалном суду у Београду даје надлежност да процесуира ратне злочине извршене на целој територији бивше Југославије.

Овај амандман, који је данас предложен на инсистирање посланика из Хрватске, био је предмет оштре полемике на пленарној расправи о резолуцији о Србији, о којој ће се гласати данас.

Андреј Пленковић, посланик ЕПП из Хрватске демократске заједнице је изјавио да српски закон о ратним злочинима уноси правну несигурност међу грађане Хрватске и осталих чланица ЕУ и поменуо случај Вељка Марића, који је у Србији осуђен због ратних злочинима над цивилима почињеним током операције “Олуја“.

Хан је казао да му је јасно да је питање ратних злочина осетљива тема, али да је од питања јурисдикције много важније да суђења за ратне злочине буду непристрасна и у складу са европским стандардима.

Пленковићу је оштро одговорила аустријска посланица Зелених Улрике Луначек, која је подсетила да је спорни закон донет још 2003. и да је процес против Марића вођен у сарадњи са хрватским државним тужилаштвом.

Посланица Социјалдемократа Тања Фајон је позвала Парламент да одбију амандман, уз образложење да је реч о билатералном питању које не треба дизати на европски ниво.

“Овај Парламент не служи за стицање политичких поена код куће”, поручила је она.

Током једносатне расправе истакнуто је да је Србија направила велики напредак у процесу придруживања Европској унији, али да је потребно да појача рад на структурним реформама, заштити мањина и спровођењу Бриселског споразума.

***

КАРВЕР: Не претварајте Србију у још једну колонију Европске комисије

УПОЗОРЕЊЕ БРИТАНСКОГ ПОСЛАНИКА НА СЕСИЈИ ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА У СТРАЗБУРУ

• Џејмс КАРВЕР упозорио да Србији – уместо њеног претварања у још једну колонију Европске комисије – треба дозволити да буде важан посредник између Запада и Русије „у овом крајње важном моменту за безбедност у Европи”

ЕВРОПСКА комисија не сме да Србију претвара у још једну колонију, већ треба да јој дозволи да буде посредник између Запада и Русије – изјавио је на сесији Европског парламента у Стразбуру посланик из Велике Британије Џејмс Карвер.

„Ви сте напрагу империјалистичког ширења на простору бивше Југославије” – упозорио је Карвер током расправе о извештају ЕП о Србији.

При том је оценио да ће допунски услови који се постављају Београду за прикључивање ЕУ  „разорити тесне културне везе Србије са Русијом”. Па у наставку рекао:

„Србија ће постати нова кост у грлу дивље борбе против Русије. Да имате икакав дипломатски осећај или поштовање према српском народу, видели бисте (у њему) потенцијал не за конкуренцију или потенцијални конфликт, већ за обједињавање и сарадњу”.

Карвер је поновио да Србији – уместо њеног претварања у још једну колонију Европске комисије – треба дозволити да буде важан посредник између Запада и Русије „у овом крајње важном моменту за безбедност у Европи”.

Томислав Николић је у децембру открио да му је европски комесар за суседску политику, Јоханес Хан, рекао да Србија неће бити примљена у ЕУ ако не призна независност Косова и Метохије и настави да одбија да уведе санкције против Русије.

***

Српски одговор на хрватске услове у Европском парламенту

Уочи усвајања резолуције о Србији, Европским парламентом кружи документ МСП-а у којем се каже да је хрватски државни тужилац обезбедио српском тужиоцу за ратне злочине кључне сведоке и пуну правну и техничку помоћ у случају Вељка Марића

Посланици Европског парламента (ЕП) данас ће на пленарној седници у Стразбуру расправљати о коначној верзији резолуције о напретку Србије у европским интеграцијама, а за сутра је предвиђено гласање о том документу. Очекује се да ће предлог ове резолуције, који је настао уграђивањем посланичких амандмана у годишњи извештај Дејвида Мекалистера, известиоца ЕП за Србију, бити усвојен без битних измена јер је великом већином гласова већ прихваћен на седници Комитета за спољну политику ЕП у фебруару.

Иако није прошао захтев хрватских посланика да Србија измени закон који јој омогућава истрагу ратних злочина у региону, упућен поводом случаја хрватског држављанина Вељка Марића, Европским парламентом кружи, како „Политика” сазнаје из бриселских кругова, посебно објашњење Министарства спољних Србије, које је саставио Саша Обрадовић, шеф правног тима у споровима Србије пред Судом правде у Хагу, посвећено овом питању.

У том документу се, између осталог, каже да је хрватски државни тужилац обезбедио српском тужиоцу за ратне злочине кључне сведоке и пуну правну и техничку помоћ у случају Марића, који је за злочин почињен у Хрватској осуђен у Србији 2012. године. Наводи се затим да је Марићу суђено у Србији јер оптужница за ратни злочин против њега за тај злочин није постојала у Хрватској и истиче да „нефер понашање није никада било регистровано у Марићевом случају, било од посматрачке мисије ОЕБС-а, било од стране невладиних организација, било од стране хрватске владе током суђења или након њега”.

У делу овог документа српског министарства спољних послова који нам је достављен на увид каже се и да ратни злочини, злочини против човечности и злочин геноцида никада не би могли да буду под искључивом надлежношћу државе на чијој територији су почињени јер су ово дела против човечанства и као таква су препозната као брига међународне заједнице у целини.

Ваља иначе подсетити да је након усвајања предлога резолуције у Комитету ЕП (на коју је претходно било поднето укупно 222 амандмана), известилац Мекалистер најавио је да ће његова посланичка група затражити од Европске комисије да изнесе мишљење о српском закону о надлежности за ратне злочине чије укидање траже хрватски посланици.

Поред захтева за одустајање Србије од процесуирања ратних злочина почињених на тлу Хрватске (за који је Андреј Пленковић, посланик ХДЗ, у фебруару рекао да ће покушати да га стави на дневни ред пленарне седнице), посланици Хрватске у том комитету тражили су и да се напредак Србије на европском путу услови решавањем великог броја отворених питања између две земље, почевши од проналажења несталих из рата деведесетих до корекције границе на Дунаву. Али, превладао је став да билатералне проблеме треба решавати на билатералном нивоу, а не преко ЕП, па су њихови амандмани углавном одбијени, а они који су прихваћени били су знатно ублажени.

Усаглашена верзија резолуције, у коју је Танјуг имао увид, садржи иначе похвале због напретка Србије у дијалогу о нормализацији односа са Приштином, спровођењу унутрашњих реформи и развоју регионалне сарадње, али и критике у вези са случајевима кршења права на слободу говора и захтев за придруживање европским санкцијама Русији. Сем тога, наводи се и да ЕП „подстиче” Европски савет да приликом одлучивања о отварању првих поглавља у преговарачком процесу узме у обзир не само досадашње напоре Србије на испуњавању техничких критеријума него и политички контекст односа Србије са ЕУ. У тексту резолуције се наглашава да најпре треба отворити поглавља 23 и 24, која се односе на основна права и владавину закона, и поглавље 35, које је везано за процес нормализације односа Београда и Приштине.