Од 1910. до 1920. године научници Дипонових истраживачких института измислили су читав низ нових производних процеса који су базирани на преради нафте и који озбиљно загађују животну околину. Готово да не постоји иједан хемијски токсин, а да у његовом стварању главну улогу није играо интерес ове династије. Њихове компаније су данас водећи произвођачи вештачких влакана у свету. Власници су патената за целофан, целулоид, метанол, најлон, рајон, пластику, тефлон… Данас су главни послови Дипонове корпорације хемија, вештачка влакна и сви полимери. Они су један од четири највећа произвођача агрохемије у свету. Ако се има у виду чињеница да конопљу осим скакаваца не напада скоро ниједна штеточина, онда је јасно да би послови Дипона са пестицидима у овом сегменту били слабо исплативи.

Дипонова компанија је 1920. године произвела оловни адитив за бензин-тетрахил. У то време породица је била власник “Џенерал моторса” (касније су га продали) и формирали су 50:50 заједничко улагање са “Стандард оилом” (данас “Ексон”) у власништву породице Рокфелер како би заједно лакше овладали светским тржиштем у пласману ове хемикалије. Међутим, 1924. обелодањено је да је 80 посто радника, који су радили на производњи ове хемикалије умрло или доживело тешко тровање. Многи од њих су имали и тешка нервна оштећења која су се манифестовала халуцинацијама, па је једна Дипонова фабрика за производњу тетрахил олова названа “Кућа лептирова”. Ипак, захваљујући утицају фамилије у политичким круговима и рекламним кампањама, избегли су било какве рестрикције, па се овај адитив и данас производи, а његове оловне честице, које се ветром лако разносе, стално загађују градске атмосфере.

Дипонови су прокрчили пут сумпор-диоксиду, оловном бензину… Изливи опасних материја из њихових постројења вешто су заташкавани. И поред бројних судских процеса који се против њих воде, ниједан судија их није до сада позвао на одговорност или затворио неку фабрику. Дипонове корпорације су и данас највећи загађивачи природе.

Дипонови раде у 65 земаља и половина њиховог профита оствареног у 1999. години, тешког око милијарду долара, била је остварена изван САД. Дипонова трансглобална моћ је, као и код сличних моћних светских финансијских династија сакривана од јавности. Никада нису били на некој од Форбсових листи најбогатијих људи. У свету бизниса се појављују под именима разних компанија. Њихови брендови су: Nylon, Teflon, Gore-Tex, Lycra, Silverstone, Stainmaster, Antron, Remington и бензин који се продаје под именом Jet и Seca.

Једну милијарду долара годишње Дипонови троше на истраживање у области пољопривреде, фармацеутике и биотехнологија. Циљ им је да у 21. веку произведу што више производа од биљака и микроорганизама кроз генетски инжењеринг. То укључује генетски модификоване биљке из којих се производе пластика, индустријски ензими за фармацеутику и козметику.

План је да се део у глобалном тржишту семенске робе искористи за продају ових биотехничких производа директно фармерима. Дипонови ово јавности представљају, уз њихов познати цинизам, као “зелену технологију”, а иза тога се крије повећање профита нелојалним снижењем продајних цена.

У ову категорију спада и бизнис са биодизел горивом (праве и биобутан), који су и неке наше институције приказале као “еколошко гориво будућности”. Отровне киселине које се у процесу прављења биодизела морају користити нису представљене јавности. Посебно крије где ће се оне (отровне киселине) депоновати. Све опасне састојке, који се у производњи биодизела користе, производе Дипон компаније.

Све скупља експлоатација нафте (али и тенденција концентрације моћи нафтног бизниса у Русији) води ове јуришнике за профитом у тражење нових јефтиних технологија које могу скупо продати.

Дипон су били једна од породица које су учествовале у формирању Комитета за интелектуално власништво преко кога су вршиле притисак на америчку владу да донесе законску регулативу у Светској трговинској организацији како би натерали бројне земље да донесу посебне уредбе за патенте о биљним варијететима у индустријским процесима. Ови закони требало би да омогуће Дипонима да се шире на профитабилна нова тржишта. Посебно су заинтересовани за пољопривреду и фармацеутско тржиште у Бразилу, Индији и читавој Азији и бившим совјетским републикама. Наравно, и Балкан спада у ту сферу утицаја.

Вратимо се на почетак наше приче. Моћне породице Дипон и Херст су направили пословни дил са породицом Рокфелер која је тада ушла у највећи посао икада – дистрибуцију нафте и њену прераду.

Задржимо се мало и на Рокфелерима.

Породице Дипон, Рокфелер и Ротшилд везане су у један посебан аристократски елитни клан који се назива “међународни банкари”. Активности ових банкара биле су вероватно велики подстицај у избијању и Првог и Другог светског рата. Свима је јасно да ниједан рат не избија спонтано, а посебно не светски. За сваки рат државе се дуго припремају.

У самој сржи пословања ових породица биле су пословне, финансијске, политичке, пропагандне, медијске махинације. Махинације су видљиве у целокупном бизнису породице Рокфелер, односно њеног оснивача Џона Д. Рокфелера. Превара са марихуаном је имала за циљ да се забрани конопља и свака њена индустријска употреба стави под контролу породичног картела, како би се уклонила конкуренција. Чувена је реченица “побожног” Џона Д. Рокфелера: “Конкуренција је грех”. За ове бизнисмене једина “божија заповест” коју они следе је остваривање апсолутног трговачког монопола у читавом свету. Без обзира на цену, без обзира на то колико људских живота због тога треба жртвовати. Данашња прича о демократији, сувереним националним државама са парламентима и владама, и слободном тржишту је прича о власти. И демократија је само један од облика владања. Свет већ вековима контролише приватни корпоративни бизнис, на чијем челу је неколико династија и њихова картелска политика.

Како то изгледа у пракси најбољи пример је историјат настанка тако моћне компаније као што је био Рокфелеров “Стандард оил”. Иако се у њиховој званичној биографији наводи да су се Рокфелери обогатили у пословима са нафтом, то није тачно. Они су се обогатили пословним махинацијама. Јер то је област коју најбоље познају.

Породица Рокфелер је заправо амерички интересни огранак поменутог међународног банкарског картела који већ три века има седиште у Лондону. Раније су били у Венецији. За ове банкаре данашње “независне” Сједињене Америчке Државе су и даље њихова колонија.

КО ЈЕ ФИНАНСИРАО ХИТЛЕРА И МУСОЛИНИЈА

У званичној историји појмови “фашизам” и “нацизам” везују се за режиме у Италији и Немачкој, али они имају корене у САД јер су отуд стизале највеће инвестиције у државама на чијем су челу били Мусолини и Хитлер. Све је рађено далеко од очију јавности под командном палицом из Лондона и главнокомандујуће банкарске породице Ротшилд и аристократије чије су интересе Ротшилди заступали и остваривали. Њиховом финансијском потпором Хитлер и Мусолини су дошли на власт. У овим операцијама са њима је учествовало и дванаест банака које чине амерички ФЕД (Федералне резерве).

 

Наставиће се…

ПОВЕЗАНО:
* Ивона Живковић: Темељ цивилизације (1)
* Ивона Живковић: Рат због канабиса (2)
* Ивона Живковић: Фармерке за три генерације (3)