Десетак научних института и завода у Србији суочено са многим опасностима. На мети интересних група због атрактивне имовине, али и банака гена

05. 02. 2015. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

СЦЕНАРИО метежа изазваног својинским спором у београдском Институту за молекуларну генетику прети у још десетак различитих научних установа широм Србије. Углавном је реч о институтима у мешовитом власништву државе, локалних самоуправа и предузећа, од којих поједина постоје само на папиру. Претенденте на тапије лабораторија од науке много више интересује имовина установа којима припадају.

Проблема са којима се суочавају научни центри у Србији је много. Нерашчишћени својински односи само су део шире слике немара са којима се институти годинама суочавају. На удару су порезника, судских извршитеља и локалних тајкуна. Уместо науком и истраживањима, њихове управе решавају проблеме који су готово нерешиви – дуговима, узурпацијом имовине, недостатком новца за плате запослених…

Типичан пример овакве српске научне установе јесте Центар за стрна жита у Крагујевцу, који се годинама налази у ванредном стању. Центар, оптерећен дуговима и неисплаћеним платама, у средиште пажње јавности дошао је пре неколико година, када су запослени у њему јавно спалили своје дипломе и докторате.

Ова научна установа у потрази је за новим власником, који ће поред фирме у мираз добити и око 120 хектара ораница, од чега је педесетак хектара на ободу града. Како се чује у Крагујевцу, земља на атрактивним локацијама главни је камен спотицања опоравка ове установе.

Да су посебно угрожени институти који се баве науком у области пољопривреде сведочи и пример голготе коју већ годинама пролази Институт за кукуруз у Земун Пољу, али и Завод за кропмир у Гучи. Ово предузеће годинама је било лидер у истраживању и производњи семенског материјала у Србији и региону, а већ годинама је под катанцем.

Да су научни институти, посебно пољопривредни, посебно на удару различитих интересних група сматра и професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић.

– Очигледно је да су научне установе у готово свим областима запостављене. Изузетак су само они институти за које је постојало интересивање међународних организација – објашњава Шеварлић. – Пољопривредни институти посебно су на мети, јер располажу објектима и атрактивним земљиштем.

Шеварлић каже да један од циљева намерног урушавања ове врсте установа може да буде и жеља појединаца да се по багателним ценама преузму драгоцене банке гена. Ови институти зато се намерно гурају у бескрајне стечајне поступке.

У Синдикату науке потврђују да су највећи проблеми у научним установама које су у мешовитом власништву, где удео најчешће имају локалане самоуправе.

БЕЗБЕДНЕ ДРЖАВНЕ УСТАНОВЕ

Преузимање научних установа по угледу на недавни упад Веселина Сјеклоће не прети државним научним институтима, сматра Синдикат науке. – Све акредитоване научне установе у власништву су државе и они не могу бити отуђени нити им се може променити намена без сагласности надлежног министарства – каже председница синдиката Ђурђица Јововић.