15.1.2015.

Колико треба бити имбецилан, али не само то него и безобразан, па се поносити својом издајом?

Одеш на ноге људима које си оставио на милост и немилост душманима, ти који си признао шиптарску државу створену на злочинима… и кажеш им немојте да продајете земљу Шиптарима, будите патриоте?! И народ гута…

Кажеш „некад смо врућим срцем се борили па смо све изгубили“ – а ја ти кажем, безобразниче да ми ништа нијесмо изгубили док смо се борили. Ништа. Чак и ако нам је било отето (јер отето није изгубљено) све док нијесмо признали са твојом „хладном главом“, охладила ти се да Бог да.

Кажеш „носим поруку мира Шиптарима“ – а ја ти кажем да си најгрознији изданак и проклетник јер ко може носити поруку мира својим душманима, силоватељима и уништитељима свога народа?!

Кажеш „само радом ће нам бити боље“ – мислиш робовским радом, без слободе. Мислиш у ланцима шиптарским да робујемо и да нам буде боље?!

Кажеш „изградићемо бољу будућност“ – а језик ти је пун лажи и обмана – зар боље може бити без слободе? Зар боље може бити у ропству и понижењу? Зар боље може бити ономе кога ти и слични агенти MI 6, водите?! Боље да буде ономе који пљује на „Небеску Србију“ које си се одрекао пошто си прочитао неколико „чудотворних“ дјела из пера секташких, протестантских гуруа типа „Како зарадити први милион“?!

Кад кажеш рад – читај ропство, кад кажеш мир – читај понижење, кад кажеш просперитет – читај пропаст. Ко може да ти вјерује? Само обезбожен, слуђен и проклет народ, као што си и сам, а нажалост таквих је огромна већина. Опет пљување у лице Богу живоме. Ругање прађедовима. Шамар здравој памети и блато на образу.

Кажеш, водиш реалну политику, а нико ти није рекао да је „реалност“ у политици еквивалент за идиота. Нико ти није рекао да само идиоти могу бити „реални“ и прихватити све што им се гура „под нос“. Нијесу те учили на Тавистоку, да слободан човјек (слободан народ) сам прави своју реалност? Зар не знаш јадан да се мораш изборити за реалност? Нијеси ниђе видио како храбри народи држе поносно главу над свим душманима па макар и били мали… нијеси се угледао на рецимо, Израел или некога сличног.

Не пада ти на памет да јединог природног савезника којег имаш а који једини може и хоће искрено да ти помогне (Русија) укључиш у све своје активности, повежеш се максимално и потпуно и дозволиш изградњу не једне него што више руских војних база на преосталој територији коју контролишемо?!

Мислиш зауставиће се Шиптари на Косову, а они ће ти већ сјутра доћи у Ниш и даље.

Мислиш нешто ћеш постићи лизањем чизме, али само ћеш себи купити још мало времена да будеш на челу управе ове окупаторске зоне.

Мислиш то је неки успјех, а већ сјутра кад се нађеш у самртном часу, чекаће демон твоју кукавичку душу, чекаће да изађе…

И шта ћеш онда Господу рећи? Шта св. Сави? Шта „Небеској Србији“?

С. М. „Пси Мира“