Беседа оца Хризостома у манастиру Свете Тројице у Кули
на празник Светог Николе 2014. године

Извор: Милорад Цвејић
21.12.2014.

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Браћо и сестре, данас славимо једног великог угодника Божјег, Светог оца нашег Николаја, архиепископа Мирликијског Чудотворца.

Говорити о Светом Николају и описати његову свету душу и богочежњиву, није могуће, браћо и сестре, људским језиком. То могу, уста херувима и серафима, то могу уста грађанина Неба, то могу уста Самога Господа Христа. Велика благодат почива на овоме светитељу, браћо и сестре, и нема врлине хришћанске коју овај светитељ у себи не поседује.

Још за живота у телу многима се јављао у сну и на јави, многима је помагао. Просто, свуда је стизао да помогне. Био је благ, и тих, и кротак, и благе нарави, тако да где год се појављивао он је са собом носио мир зато што је био станиште Духа Светога, тако да с правом можемо да се запитамо да ли је то уопште био човек или анђео у телу.

Живео је у четвртом веку у време светих великомученика, Георгија, Димитрија, Светог Антонија Великог у Патарији Мирликијској, то је данашња Турска, где су некада живели Хришћани. Родио се од веома честитих и побожних родитеља, Теофана и Ноне. Међутим, како то бива по промислу Божјем, гледајући у назад у историји Хришћанства, многи свети људи просто су дошли на молитве својих родитеља који су до тад били бездетни. Тако су и Теофан и Нона били бездетни иако су савршено испуњавали Закон Божји, просто нису имали ни једно дете. Они су због тога туговали, међутим, то је био промисао Божји. Као што је Пресвета Богородица рођена од бездетних Јоакима и Ане који су постили, Богу се молили и тек онда добили чедо, као што је пророк Јован Претеча измољен сузама и молитвама и постом својих родитеља, Захарија и Јелисавете, пророк Самуило молитвама Свете Ане, тако је и Свети Николај дошао на овај свет. Значи, измољен од Бога постом и молитвом он је целога живота служио томе истоме Богу.

Величина овог светитеља је заиста велика. Сваки дан у години Црква у свом богослужењу помиње неке светитеље. Сваког четвртка, поред тог дневног светитеља који падне тога дана Црква врши спомен и прославља свете апостоле и Светог оца Николаја. Значи, један дан у недељи током сваке године је посвећен Светом оцу Николају. Како смо чули данас у Светом Тропару, каже се правило вере и образац кротости. Не само правило вере, све врлине које један Хришћанин може поседовати налазе се у Светом Николају. Он спада у брзе помоћнике, само га треба призвати молитвом. Он је, наиме, заштитник путника и морепловаца.

Пост је, браћо и сестре, све свете људе руководио у животу по Богу. Пост и молитва су два крила човечије душе која узводе душу на Небо, а када се на то дода и молитва, онда је то молитва која отвара врата Раја, онда је спасење близу. Али, молитва, односно милостиња, како је Свети Николај чинио, значи, да не зна левица шта чини десница. Данас, ми Хришћани, и ако учинимо неко добро дело, ми се хвалимо пред људима, гордимо, а не знамо да је и то добро дело Бог дао по својој милости. Свети оци су она добра дела која су објављена пред људима сматрали ни у шта, сматрали су губљењем времана, тако да не само то, него свети оци су се неким подвигом подвизавали, постом, молитвом, али када су људи сазнали за тај њихов подвиг они су тај подвиг остављали зато што је откривен пред људима и прелазили на други. То говори само колико су они бринули о својој души.

И у нас Срба, браћо и сестре, многи славе Светог оца Николаја, као што видимо по овим колачима. Пола Србије слави Светог Николу, пола Србије иде на славу – Светог Николу. Међутим, са жаљењем можемо констатовати да, иако једино Срби имају ту крсну славу, крсно обележје, ни један други народ, ми то не славимо како треба. На жалост, у време славе се попије, пуши где је славска свећа и врло често слава која је посна слави се мрсно. Не треба се играти са светињом – Свети Никола је увек посна слава, и не само Свети Никола, већ оне славе које падну у среду и петак увек су посне и мимо поста, тако да мањи је грех, браћо и сестре, ако славу не славимо никако него ако је славимо погрешно. Значи, Свети Никола је увек посна слава, тако да, они који славе мрсно Светог Николу просто навлаче гнев и проклетство на себе. Зато кажем, мањи је грех да то не славимо никако, него како Бог заповеда. И сам Свети Никола је био велики испосник, сваке среде и петка као мала беба није сисао. То говори да је од утробе мајке своје био велики испосник, а ми, православни Хришћани, потомци Светога Саве, мрсимо у време Светога Николе.

Како живимо, браћо и сестре, заиста, како нас Бог трпи, то је чудо Божије. Шта се дешава на дан славе, који је смисао, пре свега, славе? Да тог дана цела породица дође на Свету Литургију, да се помоли Богу, да се колач пресече и, по могућству, да се цела породица причести, ако не може цела макар један из породице. То је врхунац и то је смисао славе. А шта се данас дешава? Много гостију и много спремања хране, ми се ни не сетимо да се помолимо Светом Николи. Чак многи, зато што долазе гости, педесет – шездесет, зато што се много хране спрема, немају кад ни да дођу на Свету Литургију. То је погрешно. Света Литургија, славски колач, свећа, вино, жито, то је слава, а остало: храна, јело и пиће, то је у реду али колико се може. Данас се дешава да многи забораве онај главни циљ а окрећу се споредном, тако да се често дешава да по кућама где се врши слава пије се колико не треба, пуши се пред славском свећом, пред иконом. Но, за понашање у кући је задужен домаћин. Зато домаћин треба у својој кући да каже какав је ред и поредак. Али, шта се данас дешава? Да не бисмо људе увредили ми вређамо Бога. Да не би људе увредили ако им кажемо да не пуше, ми им дозволимо да пуше, а самим тим вређамо Бога. Значи, треба слободно и храбро рећи. Боље је човека „ожалостити“ него Бога. Одговорност је на домаћинима у кући. У другу кућу када човек оде, поштује правила друге куће, али у свакој кући човек који је домаћин има велику одговорност пред Богом.

У мноштву врлина, браћо и сестре, које Свети Николај поседује некако две врлине се на њему истичу, поготово данас зато што данас ретко ко поседује те врлине, тако да оне некако упадају у очи.

Превелика верност за очување православне вере и свето смирење су врлине које данас и те како много више сијају на Светом Николају. Сви знамо да је у време првог Никејског сабора када су свети оци утврђивали веру појавио се Арије који је хулио на Бога и Пресвету Богородицу и онда је Свети Николај из превелике ревности ударио један врућ шамар Арију, но свети оци тога Сабора су то протумачили као неки гнев Светог Николаја и они су га тога момента и рашчинили. Но, шта се дешава? Те исте ноћи неки свети оци су имали виђење. Јавио им се сам Господ, односно имали су виђење где стоји Свети Николај, са једне стране њему стоји Господ са јеванђељем, а са друге Пресвета Богородица која му враћа омофор, а то су обележја тог епископског чина. Врло често можемо на иконама видети да се Свети Николај на тај начин изображава, Господ са једне стране и Пресвета Богородица. Свети оци су то протумачили тако да треба да се врати чин Светом Николају и да је он то урадио из превелике ревности и за очување вере православне.

А шта рећи, браћо и сестре, о смирењу Светога Николаја? Човек само да може да се заклони, поготово ми данас Хришћани, немамо ни мало смирења, увек смо незадовољни, увек ропћемо, а Свети Исак Сиријски учи да смирење и без добрих дела може да нас спаси и да нас заступа пред Богом, тако да томе треба да се окренемо. А, шта значи свето смирење? То значи да себе увек треба сматрати грешним, да смо ми најгори од свих људи, да у свакоме човеку видимо добро, да су сви људи бољи од нас и да смо ми најгори. Тако треба себи говорити али не очајавати.

Ето, тога светитеља, браћо и сестре, ми данас славимо, кротог, смиреног. Један свети отац, светогорски монах, је рекао: Господ свакога јутра једном руком благосиља цео свет, а смирене слуге своје са две руке. Значи, пола благослова Божјег је довољно за цео свет, а они који су смирени добијају цео благослов Божији.

Сви они који данас славе Светог Николу треба да буду благодарни Богу зато што је то велика милост и благодат Божја имати за заступника таквог једног дивног светитеља који је увек ту, присутан, само га треба призвати са молитвом. Да буду благодарни и задовољни јер, просто, нема већег светитеља од Светог оца Николаја.

Ми, данашњи Хришћани, браћо и сестре, немамо неки подвиг, немамо неку врлину, али да трпимо то што Бог попусти са захвалности и са благодарношћу, да држимо прописе Цркве колико можемо, да устанемо да бранимо веру православну како би се Господ смиловао на нас, и то је наша мера. Немамо неки подвиг да не знам како постимо и Богу се молимо, али да чувамо веру своју и можемо и требамо и да држимо прописе Цркве колико можемо.