Пажњу западних медија привукле су демонстрације које су примoрале да америчка компанија Шеврон прекине своју делатност у Бугарској, Румунији и Литванији. Ови протести носили су масовни карактер и натерали су бугарску и румунску владу да раскину споразуме са америчком нафтном компанијом за разраду шкриљачних налазишта. У Литванији ситуација се развијала мало другачије. Тамо су експерти Шеврона одбијали да испуне пореске захтеве литванске стране, као и да финансирају развој региона у којима је било планирано извођење еколошки опасних радова.

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:
* Зло у припреми! Заустављањем „Јужног тока“, Запад Србији намеће избор: градња нуклеарне термоелектране или производња гаса из уљних шкриљаца

* ПОТРЕСНЕ СЦЕНЕ ИЗ РУМУНИЈЕ: Шеврон је стигао у ЕУ, сада мештанима ОТИМА ПРАВО НА ЖИВОТ, ЗЕМЉУ, ВАЗДУХ, власт и полиција штите странце… (фото и видео)

* ПЕТ СВЕТСКИХ КОМПАНИЈА СЕ ОТИМА ЗА НАФТУ ИЗ АЛЕКСИНЦА ВРЕДНУ ОКО 180 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА

7. 12. 2014. Глас Русије, за ФБР приредила Биљана Диковић

Пре тога у Пољској америчка компанија ЕксонМобил такође је прекинула све соје пројекте из шкриљаца због њихове неефективности. Финансијска неоснованост пројекта уз еколошку опасност по регион – ево шта је у ствари довело до тако жалосног резултата по америчку страну у наведеним земљама Централне и Источне Европе.

Увреде и разочарања Шеврона и њихових колега могу да се схвате: ипак је реч о губитку значајног сегмента тржишта. Ипак на Западу су одлучили да оду још даље и фактички изградили су читаву шпијунску конструкцију, која је обухватила скоро читаву Централну и Источну Европу. Протести против пројеката из шкриљаца у Бугарској ствар су проруских медија, плаћених у Москви. Они су организовали 2013. године оставку бугарског кабинета Бојка Борисова – ради чега су финансирали крајње десну партију АТАКА. Истина, конкретни разлог антивладиних демонстрација тада је било повећање комуналних такси. Али и то није препрека за заговорнике шпијуноманије. Очигледно поскупљење рачуна је такође платила Русија. Укупна сума новца који је стигао у Бугарску, према верзији западних медија, достигла је најмање 20 милиона долара.

У Румунији такође није прошло без „руке Москве“. У румунском парламентарном комитету за послове индустрије кажу да је Гаспром тобоже изгубио 82 милиона долара на организацију кампање против шкриљачне револуције у Европи, али одакле су стигле ове и сличне цифре, нису у стању да презицирају.

Не чуди што сами „корисници“ руских милиона категорички одбацују сличне оптужбе. Шта је карактеристично: протести у Бугарској, Румунији и Литванији дешавали су се 2012-13. године, али о руци Москве почело је да се говори тек сада – у јеку нових дискусија о енергетској безбедности у Европи и судбини америчких шкриљачних пројеката. Они постају још мање рентабилни у условима пада цена нафте. То је само појачало сумње у способност америчког гаса из шкриљаца да замени руске енергенте у Европи. Јер ситуација у САД и ЕУ у том погледу се разликује – истакла је у разговору за Росију севодња експерт Института за стратешка истраживања Светлана Мељникова.

Ситуација у Европи поводом разраде налазишта гаса из шкриљаца веома се битно разликује од ситуације у САД. У Европи до недавно нису извођени специјализовани радови који се тичу извиђања управо гаса из шкриљаца. А овде постоје веома битне технолошке разлике. Гас из шкриљаца треба истраживати сасвим другачије, него традиционалну нафту и гас. У САД одговарајући радови су били започети раније и вођени много интензивније. Али и тамо одређености у суштини нема.

У самим САД такође јачају позиције противника такозване револуције из шкриљаца. Према референдуму одржаном у тексашком граду Дентон о експлоатацији гаса из шкриљаца методом фрекинга 59% је гласало за забрану датом метода због тога што он наноси велику штету животној средини. Пратећи логику Фаненшл Тајмса и Њујорк Тајмса, противнике гаса из шкриљаца у Тексасу је несумњиво такође финансирала Русија.