6. 12. 2014. Дан Ветерана – Видовдан

Данас сам, „опет“ био код „споменика“ жртава рата и браниоца отаџбине у Београду.

Па зар не може најобичнија биста војника да се постави са државним обележјима, грбом, заставом и тд… Да то бар личи на споменик погинулим браниоцима како би и приличило, јер такав је ред и обичај. СРАМОТА НАД СРАМОТАМА!!! Зато нам и јесте овако како нам је, јер смо показали како поштујемо своје мртве ратнике.

Срушити ову срамоту и направити споменик достојан њихове  ратничке жртве. Видели смо скоро како је направљен споменик Цару Николају Другом Романову. Ето како може да изгледа један прави споменик који би стајао на ПОНОС покољењима, а не на СРАМОТУ НАЈВЕЋУ што и јесте…

Ни сам не знам више шта бих могао да кажем, а камоли да урадим. Нека нам је свима на част.

Препоручио бих свакоме ко може да оде до тог споменика и да се увери како се поштују ратници који дадоше своје животе за Србију, и да се увери да ли је то споменик уопште…

„Да, ја ратовах. Победих? Изгубих? Где је мој МИР?“

Ненад Станић,
Београд, Савски Трг, 06.12.2014.