У свим главним градовима држава-победница у Првом светском рату одржане су церемоније у част годишњице великог историјског догађаја 1918. године, када је на снагу ступило примирје.

Председник Србије Томислав Николић положио је данас ловоров венац на гроб незнаног јунака на Авали поводом Дана примирја у Првом светском рату. Председник Владе Србије Александар Вучић положио је венац на Спомен костурницу браниоцима Београда, уз поруку да ћемо створити услове за реалан напредак наше једине домовине, Србије, уколико покажемо да смо кадри да учимо из четворогодишњег страдања јунака Првог светског рата.

11. 11. 2014. РТВ Војводина, РТС, агенције, за ФБР приредила Биљана Диковић

Уз интонирање химне Боже правде Николић је положио венац с посветом: „Јуначким прецима, поносни потомци – Председник Републике Србије Томислав Николић“.

А у спомен књигу Николић је уписао поруку: „Са овог места, из ваше жртве, Србија црпи снагу за пут напред. Не треба бринути за судбину Србије којој сте ви узор“.

Са председником је у делегацији био и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.

Вучић: Дан сећања и опомена, али и учења

Председник Владе Србије Александар Вучић положио је данас венац на Спомен костурницу браниоцима Београда, уз поруку да ћемо створити услове за реалан напредак наше једине домовине, Србије, уколико покажемо да смо кадри да учимо из четворогодишњег страдања јунака Првог светског рата.

Дан примирја није повод само за окретање ка прошлости, већ је то дан опомена, учења И сећања на једну од највећих трагедија која је задесила нашу земљу, поручио је премијер.

“Време је за нову етапу, нови корак у будућност који ћемо сви заједно уобличити у складу са потребама грађана Србије. То није само одговорност данашњих према генерацијама које тек долазе, то је наша обавеза према јунацима Првог светског рата који су страдали за слободу, независност Србије, а које ми никада И ни на који начин не смемо да обрукамо”, казао је премијер.

Танјуг

Он је додао је да снага ове земље лежи у вредним грађанима, свесних одговорности да стварају нову вредност у јавном животу, те да је образ једино што нема цену.

“Са овим мислима И порукама позивам вас да овај дан посветимо сећању на наше заједничке претке, српске јунаке, као И да у њиховом подвигу пронађемо за победу у миру који заједно морамо да остваримо”, рекао је Вучић.

У Вршцу обележен Дан ослобођења града у Првом светском рату

Данас када се обележава Дан примирја у Великом рату. У Вршцу је обележена и стогодишњица ослобођења града у том ратном вихору и прогона непријатељских трупа ка Румунији.

Тим поводом, на градском гробљу, на спомен костурницу ослободилаца палих 1918. године, венце су положиле делегације: Општине, Удружења потомака бораца ратова од 1912 до 1920, Удружења ратних војних инвалида и ратова из деведесетих година, Српске Напредне странке и СПС-а.

Одајући пошту жртвама рата, помоћник председника Општине Љубиша Милосављевић је нагласио, да је рат увек нешто најтрагичније што може задесити неки народ, али и да је важно и добро, да се сетимо оних који су дали животе за слободу нових поколења.

Почаст ратницима, српска војска дала допринос победи

Грађани Поморавског округа и потомци бораца Шумадијске и Тимочке дивизије које су дале значајан допринос и биле носиоци пробоја Солунског фронта, окупили су се данас, Поводом дана примирја у Првом светском рату, код Споменика палим ратницима из тог времена, у Јагодини, Ћуприји, Параћину, Свилајнцу и одали почаст погинулима.

Био је то најкрвавији рат у дотадашњој светској историји, рекао је у Јагодини, испред споменика, председник Удружења ратника и потомака Првог светског рата магистар историја Дејан Танић.

Трајао је четири године и три и по месеца, у рату је учествовало 36 држава, од којих активно 19, истакао је Танић и подсетио да је рат вођен на територији 14 држава.

„Било је мобилисано 70 милиона људи, погинуло је 10 милиона, а број рањених је износио 21 милиона. Заробљено је било осам милиона, а рат је оставио 3,5 милиона инвалида“, рекао је Танић.

„Пробојем Солунског фронта и даљим операцијама, српска војска је дала значајан, ако не и одлучујући допринос окончању Првог светског рата“, рекао је Танић.

Значајан допринос дали су и људи са овог простора, имајући у виду чињеницу да су носиоци пробоја Солунског фронта биле Шумадијска и Тимочка дивизија у чијем саставу су се налазили мобилисани војни обвезници са територије Средњег Поморавља, истакао је Танић.

„Овде смо данас, пред овим спомеником, подигнутим прилозима грађана 1930. године, у центру Јагодине, да им одамо почаст“, рекао је Танић.

Србија данас обележава Дан примирја када је капитулацијом Немачке 1918. године окончан Први светски рат.

Капитулација је потписана у железничком вагону у француском месту Компијењ, 11. новембра 1918. године у 11 часова.

Током Првог светског рата, који је започео нападом Аустроугарске на Србију неповратно је, између осталог и захваљујући жилавом отпору Срба, преобликована карта Европе. Пробој Солунског фронта, који су извели Срби, довео је до поступног распада Аустроугарске и капитулације Немачке, чиме је, до тада најразорнији рат, светских размера, коначно завршен.

Недвосмислена намера власти у Бечу, што је било без икаквог зазора наглашавано, била је да се Србија потпуно уништи, али је жилав отпор, мудро државно вођство као и свесна жртва читаве нације довео да велике победе.

Аустроугарска је војне операције против Србије започела половином августа 1914. врло самоуверено, али су потпуне победе Срба у биткама на Церу (август 1914.) и Колубари (децембар 1914.) изненадиле тада читав свет.

Када се октобра 1915. догодила заједничка масивна офанзива Аустроугарске, Немачке и Бугарске на Србију, уследиће, након жилавог отпора, поступно одступање српске војске и државног вођства преко Старе Србије, односно Косова и Метохије, и планинских врлети и дивљина данашње Албаније и Црне Горе, до обала Јадрана и Јонског мора.

Иако страховито проређена, српска војска се поступно опоравила, већином на Крфу и у залеђу Солунског фронта, одакле ће након више покушаја половином септембра 1918. пробити Солунски фронт.

Као последица великих српских победа, Бугарска је капитулирала последњих дана септембара, а Аустро-Угарска првих дана новембра 1918. године, да би потом 11. новембра 1918. у Компијењу, капитулирала и Немачка. Тај чин означио је крај највећег и најразорнијег рата који је свет до тада видео.

Србија је у том рату изгубила 1.248.136 становника, односно 28 одсто. У стварности тај проценат је много већи када се имају у виду државни оквири Србије од пре Балканских ратова, који су, просто и по саставу становништва, изнели „на својим леђима” читав тај рат, уз битну помоћ десетина хиљада Срба добровољаца са простора негдашње Аустро-Угарске.

Победе српске војске крунисане су одлукама Срба из до тада неослобођених крајева да се присаједине Србији, тако се Војводина присајединила Србији 25. новембра 1918. (Срем дан раније), а Црна Гора 26. новембра, уследило је потом проглашење уједињења 1. децембра 1918. када је регент Александар Карађорђевић, у палати Крсмановић на Теразијама у Београду, прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Према меморандуму Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу, Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 707.000 људи односно 24 одсто укупног становништва. Било је то 40 одсто укупног броја мушког становништва, далеко више него било која зараћена земља.

Укупно, зараћене стране у Првом светском рату у којем је учествовало 36 држава, на три континента, Европи, Азији и Африци, мобилисале су око 70 милиона војника, а погинуло је или страдало на други начин приближно 20 милиона. Српске жртве за укупну победу савезника у том рату биле су, у поређењу са другима, немерљиве.

Као последица Првог светског рата нестало је неколико великих империја које су, на овај или онај начин вековима постојале – Аустроугарска, Турска, Русија, Немачка, а настао је низ нових националних држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Дан примирја у свим победничким земљама свечано се обележава још од 1919. што је и код нас био случај до Другог светског рата.

Народна скупштина Србије крајем 2011. године усвојила је измене Закона о државним и другим празницима којим је предвиђено да се Дан примирја посебно обележава и да обавезно буде нерадан дан.

***

На Војничком гробљу у Нишу положени су венци на спомен-костурницу у српском делу гробља и на спомен-обележје где су сахрањени британски војници, и одата је пошта погинулима и жртвама рата.

Амбасадорка Француске у Србији Кристин Моро у друштву немачког амбасадора у Србији Хајнца Вилхелма током комеморативне церемоније положила је венац на Француском војном гробљу у Београду.

Амбасадорка Моро је нагласила и да смо „из историје научили да када утихне оружје почиње нови изазов, изазов изградње мира“, а да „од сваког од дојучерашњих противника који треба да постану партнери сутрашњице, то захтева храброст, истрајност и поштовање другог“.