Постали смо држава која мисли да избегава конфликте и страдања народа, док заправо само призива нова и већа страдања

„Fool me once, shame on you,
fool me twice, shame on me.“
(Енглези имају изреку: „Уколико ме превариш једном, нека те је срам. Уколико ме превариш два пута, нека ме је срам“.)

11. 11. 2014. Нови Стандард, за ФБР приредила Биљана Диковић

Тешко је разумети нервозу која прати посету албанског премијера Београду. Зашто, можда је проблем што нас је увредио? А ми, јадни, нисмо навикли на увреде, провокације и понижења на дневној дози?

Албанци су нови хегемони Балкана пошто их подржавају Американци, а ми смо црна рупа Балкана пошто не подржавамо ни сами себе. Прво нас ставе у исту групу за квалификације у фудбалу им наравно, догоди се то што се догоди. А дронови не лете сами од себе нити лете без плана и дозволе. Дрон је, кажу, покренуо брат премијера Албаније, кога смо господски и државнички угостили у VIP ложи. Тај исти брат је, не лези враже, амерички држављанин. А дрон је пролетео баш пред параду. Након свега, и невероватно смешне казне UEFA, којом се заправо кажњавамо ми, док у исто време та иста Америка доноси закон по хитном поступку о затворској казни у случају пуштања дрона на њеној територији, брат осумњиченог Раме – премијер Рама долази у Београд.

И то по налогу Немаца, уз усаглашен наступ са Американцима, а све у циљу грађења „добросуседских односа“. И десило се оно што смо сви могли да очекујемо. Максимално понижење Срба и Србије. Београд под опсадом полиције и албанских застава, премијер Албаније који нам се смеје у лице, а најгори део још није ни уследио. То понижење ће уследити у уторак баш у време посете Раме Прешеву, Бујановцу и Медвеђи. Покушајте да замислите шта ће се све тамо чути. Дакле, два пута смо пружили максимално гостопримство, два пута су се, да извинете, олакшали над нама, а нама је ђаво крив.

НАША СРАМОТА И НАША ГРЕШКА

Неће бити. Западне амбасаде нису рекле ни реч. Нема упозорења за албанског премијера, нема изјава о добросуседској сарадњи, грађењу добрих односа у региону, те се може лако извући закључак о томе ко је осмислио овако леп сценарио. Не бојте се, овако нешто се не догађа без дозволе са стране. Наша је срамота и грешка што смо дозволили да до посете уопште и дође, а да ствар буде гора, уместо да одмах откажемо гостопримство Рами, ми му дозвољавамо да прави говоре и побуне по јужном делу централне Србије.

Енглези имају изреку: „Уколико ме превариш једном, нека те је срам. Уколико ме превариш два пута, нека ме је срам“. Проблем је што код нас одавно никога низашта није срам. Зато и не вреди губити нерве на ову ситуацију. Боље је спречити него лечити, а бојим се да ће лек за ову опасну бољку бити врло тежак за варење, али ћемо морати да га сваримо пре или касније, на срећу не сами.

Међутим, посебно је запарала уши Вучићева опаска Рами: „Какве ви имате везе са Косовом?“ Јасна ми је његова намера, али је право питање какве везе имају Американци и њихова братија са Косовом. Можда би и њима то могло да се упути. Свако има везе са Косовом таман онолико колико Американци кажу да треба да има.

Тај безобразлук Раме се наставио и у интервјуима нашим новинарима, у којима неспособни припадници домаће седме силе не одговарају ништа на његову констатацију да „Велика Албанија“ није пројекат Албанаца и да би волео да чује конкретне разлоге за тврдњу да такав пројекат постоји. Човек је мртав хладан упитао новинара да му пружи бар један пример нечега што личи на спровођење тог пројекта. Не знам шта би му на ово питање одговорио македонски или грчки новинар, али му „наш“ није одговорио ништа.

„ВАЉДА ТАКО ТРЕБА“

Уопште гледано, нема разлога да се грађанима ове земље филтрирају Рамине речи у преносу на РТС. Човек је премијер своје земље, која је главни савезник Запада на Балкану, и дошао је са јасним циљем да уради то што је урадио. И то је национални интерес Албаније. Шта је национални интерес Србије, друго је питање. Вероватно није да испуњавамо националне интересе Албаније.

И овај случај још једном показује колика смо заправо колонија и како нас Запад третира само да би нам показао како све може да нас казни уколико будемо непослушни.

И тако смо после потписивања срамног Бриселског споразума, којим смо и онај мањи проценат Космета који смо делом контролисали предали сецесионистима на управу, сами себе свели на пародију од државе. Код нас се не поштује ни Устав ни закон, потписују се међународни документи који издвајају део територије из Србије, руши се територијални интегритет, а Уставни суд не реагује, јер нема храбрости да реагује. Код нас је увек и одувек извршна власт Бог и батина. Не ова, него свака. Нити постоји судство нити законодавство, постоји само добра воља извршне власти. Кад држава фунционише на таквој природи моћи и када институције фактички не постоје, онда није у реду ни бунити се око туђих провокација. Да би се неко поштовао, тај мора прво да поштује себе самог. Зашто би странци поштовали наш Устав и нашу државу ако је ми сами не поштујемо?

Таква држава само мисли да избегава конфликте и страдања народа, док заправо само призива нова и већа страдања. Кад суседи намиришу слабост, а већ јесу, похитаће да нам одузму и ово мало територије што нам је остало. У принципу, и шта ће нам када их се тако лако одричемо.

Држава је одавно рекла своје. У Србији су најпожељнији протести и митинзи оних који позивају на рушење уставног поретка државе и њено даље растакање, што смо и видели на скорашњем митингу у Новом Саду. Пошто је тако, онда је најбоље да Раму одликујемо највишим орденом Републике Србије пошто он управо промовише пожељно понашање и изјаве због којих нећете завршити у затвору, већ на платном списку. Видите како човек заправо брине о нашој јадној омладини која ову лекцију још није научила. Али, као то рече Бора Ђорђевић у својој култној песми Данас нема млека – „ваљда тако треба“.