Пуковник Жак Огар (59) напустио је активну војну службу неколико месеци након што је као командант француске специјалне јединице 1999. доживео сурово отрежњење на Косову и Метохији. Тих 12 дана боравка у отцепљеној покрајини прекаљеном војнику било је довољно да схвати колико је била лажна црно-бела слика у којој су Срби лоши момци и агресори, а Албанци жртве.

02. 11. 2014. Ј. Арсеновић-ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Против црно беле слике: Пуковник Жак Огар
фото: А. Чукић

У време управо завршеног Београдског сајма књига Огар је дошао у Београд како би и српским читаоцима представио књигу „Европа је скончала у Приштини“, његово војничко сажето, али бескомпромисно виђење догађаја на Косову и Метохији.

– Били смо тек два дана на Косову када смо примили позив да помогнемо манастиру Девич чије су сестринство злостављали припадници ОВК. Претходно је игуманија манастира Соколица мати Макарија тражила од Британаца да интервенишу, али су је они отерали. Моји специјалци преузели су заштиту манастира. Кад смо хтели да разоружамо ОВК, они су одговорили ватром, а ми смо узвратили. Било је мртвих и рањених на њиховој страни које су они после однели – прича за „Вести“ пуковник који је дванаеста генерација војника у породици Огар.

Иако васпитаван у војничком духу, утренираном и у Легији странаца, Огар се за кратко време деловања на Космету више пута супротставио себи надређеном официру енглеском генералу Мејсону.

– Постао сам његов кошмар. Када сам сазнао да побуњеници из ОВК нападају српске цивиле који су напуштали Пећ, послао сам хеликоптер с наредбом да испале рафале упозорења. Само неколико минута касније, генерал Мејсон ме зове и пита: ‘Зар ви то пуцате по мојим војницима?’ Одговорио сам му да не могу да схватим да су његови специјалци заједно с тим бандитима који пуцају по цивилима. Он је само ћутао – сведочи бивши легионар.

Овом часном Французима могла би се приписати и заслуга за то што у данима када се српска војска повлачила с Косова и Метохије Албанци са својим британским заштитницима нису успели да окупирају и северни део Косовске Митровице. Кад су тенкови четврте оклопне бригаде британске војске „закићени“ албанским побуњеницима кренули из Приштине ка Митровици, испечили су им се две патроле пуковникових војника. Укупно дванаесторо специјалаца!

– Рекао сам мом официру да им не дозволи пролаз и да их нанишани – био је одлучан Огар.

Наредних шест сати трајала је напетост на ивици пушчаног зрна. Телефони на релацији Париз-Лондон-Скопље били су доведени до усијања, а онда су више дистанце одлучиле – Британци нека се повуку.

На питање да ли је то његово солирање и поступање по осећају солидарисања са Србима у чији се погром уверио на терену допринело да само неколико месеци после косовске епизоде напусти војску, одговара загонетно:

– Можда мало.
Била је то његова одлука, додаје, али је схватио да је „свима после тога лакнуло“.

Прозивка Кушнера

Наслов књиге „Европа је скончала у Приштини“ је осмислио као својеврсни одговор на изјаву Бернара Кушнера који је када је именован за шефа Унмика изјавио да се „Европа родила у Приштини“. Пуковник о свом земљаку и бившем шефу француске дипломатије ништа добро не мисли.

– Истрага о трговини органима отетих Срба још није затворена и мислим да због тога нису забринути само неки Албанци с Косова, већ и покоји Француз. Конкретно, мислим на Кушнера – каже Огар.

Кратко памћење Француза

– Данас није лако бити Србин у Француској. За обичног Француза, Србин је помало незгодан и сумњив тип, па можда и помало варварин. То медијско испирање мозга ипак је оставило трага и памћење о нашој заједничкој прошлости. Чак је и сећање о француско-српском пријатељству и савезништву из Првог светског рата је избрисано – критичан је према кратком памћењу својих сународника пуковник Огар, којем је у име захвалности за све што је учинио у заштити манастира Девич СПЦ доделила Орден Св. Саве првог степена.