ДРУШТВО

Скандал – Еди Рама планира да одржи скуп у Прешеву и тражи да му Синиша Мали уручи кључеве Београда!

By on • ( 13 коментара )

Новости Онлине  22. октобар 2014.

Албански премијер Еди Рама послао је план своје посете Србији према којој предвиђа да му том приликом буду уручени кључеви града Београда

Албански премијер Еди Рама послао је план своје посете Србији према којој предвиђа да му том приликом буду уручени кључеви града Београда, пише Политика.

Посета председника албанске владе је требало да буде одржана 22. октобра, али је одложена за 11. новембар због нереда на утакмици репрезентација две земље.

Политика пише да Рама планира да одржи јавни скуп у Прешеву, те да му градоначелник Београда Синиша Мали симболично уручи кључеве главног града Србије!

Београдски лист наводи да ниједан од регионалних лидера није послао план своје посете без консултација са српском владом, а албански амбасадор у Приштини Цемајл Минџози рекао је да нема детаљног плана Рамине посете, али да би он желео да после Београда посети Прешево.

То такође није обичај у дипломатским посетама, да регионални лидери захтевају да обиђу области у којима живи већинско становништво њиховог народа.

(Политика, ало.рс)

Категорије:ДРУШТВО, Окупација, Сатанизација Срба, MAIL - RSS FEED, сепаратизам

Tagged as: , , , , ,

13 replies »

  2. О античком староседелаштву Срба (Словена) на Балкану и о повељи с привилегијама Србима Александра Македонског, сведочи и католички свештеник – доминиканац, фра Винко Прибојевић, са Хвара, крајем 15. и почетком 16. столећа. Он наводи, да су Илири словенско племе и да је Александар Македонски Словен. Мада у време Александра Мекедонског није било речи о словенском имену, фра Прибојевић робује давној одлуци Ватикана – да се пише „Словен“, где год у документима стоји „Србин“. Према таквом упутству из Свете Столице, написао је књигу о Србима, али ју је насловио друкчије: „О подријетлу и слави Славена“. Најважније је за нас то што је написао – да су Словени у Антици имали народна (или племенска) имена: Венети, Илири, Трачани, Дачани, Готи, Гети, Мизи, Рашани, Македонци, Далматинци…

    Свиђа ми се

  3. ИЛИРИ СУ СРБИ
    Кад су Аустрија, Немачка, Енглеска и Француска, уз помоћ Турске и Ватикана, одлучиле у 19. столећу, да се спречи васкрс Србије у средњевековним државним границама, онда су, поред осталих колонијалних мера, подстицале исламизацију Срба, проглашавајући их припадницима шиптарске (албанске) нације. У исто време, измислиле су и у историографију унеле, да су Шиптари потомци Илира и да су заузимали највећи простор на Балканском полуострву – у Антици и Средњем веку. Да би се објаснило скучено подручје на којем су Шиптари живели у 19. столећу, Западноевропљани су писали, да су их Срби, по наводном досељавању на Балкан у 7. столећу, прогонили, па су се они спасавали склањањем на високе планине Албаније.

    Свиђа ми се

  4. Академик Деретић је нашао британског стручњака за историју Арбанаса, који је записао, да су Шиптари у Турској (Албанији на Балкану) истог рода са Черкезима на Кавказу:
    „Тамо је друга Албанија (савремени Дагестан) на Кавказу и неки писци сматрају, да су њени становници исти народ као и њихови истоимењаци у Турској. Извесно је да постоји велика сличност између Тоска из Албаније и Черкеза са Кавказа“.
    Академик Деретић указује на још један поуздан податак о азијској постојбини Шиптара. Преноси текст из часописа „Даница илирска“, Загреб, 28. просинац 1839. године. Тад је Загреб био у Аустрији и тадашњи историчари су знали одакле су Шиптари стигли на Балкан, те је следећи закључак и унесен у „Даницу илирску“. Да напоменемо, то је учињено мимо плана аустријске државе, која је у то време имала план, да Шиптаре прогласи потомцима Илира:
    „Арнаути су из Азије, из предела између Црног мора и Каспијског језера“.
    Да Шиптари нису староседеоци Балкана, пише и Џон Камбел:
    „Албанци себе не називају албанским именом, које припада претходним становницима њихове земље. Они су Скипетари, име које значи ‘брђани’… њихово кападохијско порекло је утврђено“.

    Свиђа ми се

  5. И српском књижевнику Бранку Д. Зрнићу је један домаћин у Приштини (Шиптар по народности) признао ово памћење Крсне славе у шиптарским породицама, које спомињу Милутин Фолић и академик Станишић.. Тај домаћин му је саопштио, да му је породица у 19. столећу била српска. Зрнић се упознао са њим ових година и био му је једног дана у кући. Причали су о политичким приликама и неприликама и стекли су међусобно поверење. У једном моменту је домаћин устао, пришао је зиду дневне собе и скинуо је са зида прелеп тепих с народним везом. На зиду се појавила икона Светог Ђорђа – то је била слава прадеде овог старог Шиптара. Рекао је, да суседи знају, да он чува икону Светог Ђорђа, убили би га. И додао је, да се српске иконе, вероватно, чувају и у кућама других Шиптара, али по неким правилима – кажњава се само онај домаћин код кога се то открије и огласи.

    Свиђа ми се

  6. Своје српско порекло нису скривале многе шиптарске породице на Косову и Метохији – све до друге половине двадесетог столећа. Тада ће то почети да скривају, кад је већина Шиптара придобијена за западноевропски план разбијања Југославије – у којем је предвиђено проглашавање Косова и Метохије за посебну шиптарску државу. А то стварање шиптарске државе на српској историјској и етничкој земљи је планирано још на Берлинском конгресу 1878. године, а садржај тог плана је КП Југославија унела у свој програм на Дрезденском конгресу 1928. године. Но, да се на овим одлукама Западноевропљана не задржавамо, него да видимо српска обележја у неким шиптарским племенима. Забележио их је Милутин Фолић и занимљива су, јер је у њима реч о познатим шиптарским племенима. М. Фолић пише:
    „Духовне творевине, обичаји, јуначке песме у десетерцу и многи мотиви прича, такође, слични су у црногорских и арбанашких Брђана и Срба, уопште, који су се овде мешали и стапали… Код косовско-метохијских Арбанаса, постоји традиција о Косовском боју, Милошу Обилићу, Краљевићу Марку и, уопште, о средњевековној српској држави… Утврђено је, поред овога, да су ови Арбанаси, као и Срби, славили славу: Гаши – Светог Јована и Свету Петку; Шаље – Светог Ђорђа; Краснићи – Светог Арханђела и Берише – Светог Николу. Забележено је, да су, до сада, арбанашки фисови Берише славили Велику Госпоину, Тачи – Светог Јована (зимског) и Краснићи – Светог Себастијана. Узајамни утицај између српског и арбанашког становништва се види и у говорном језику. Скоро сви називи везани за ратарство – српског су порекла: рало, раоник, кош, коса, косити (ме косит). Речник за наводњавање је, такође, исти. Арбанаси кажу: „ме вадит“ – а српски је „вадити“… Заједничке речи Арбанасима и Србима су: врело, двор, изб, јарам и многе друге“.

    Свиђа ми се

  7. ПОРЕКЛО ИЗВОРНИХ ШИПТАРА
    Академик Михаило Марковић је организовао Међународни научни скуп о Албанцима – лажним Илирима – у просторијама Српске академије наука и уметности у Београду, 2007. године. Искористио је своје право за ово (редовни члан Академије може самостално организовати научну расправу), јер руководство САНУ и многи српски академици нису желели да учествују, зато што је овај скуп (и у свом наслову) оповргавао наводе званичне европске историографије – да су Албанци потомци балканских Илира. У свом уводном реферату, Академик Михаило Марковић је истакао, да Албанци (Шиптари) немају сродничку везу са Илирима и да су позни дошљаци на Балкану:
    „1) Албанци не воде порекло ни од Илира, ни од других староседелачких народа. Тај негативни суд потврђује све расположиве историјске, археолошке, лингвистичке и друге чињенице.
    2) Нема никаквих података, да су Албанци уопште боравили на Балкану – све до средине 11. столећа. Истраживања руских научника Артамонова, Плетњова и других, као и бројне старе мапе, лоцирају их у подручје Касписког језера.
    3) По доласку на Балкан, они су живели на једном делу територије Епира, око градова Драча и Кроје. До 17. столећа, етничка граница која је делила Албанце и Србе је ишла реком Дримом и Црним Дримом.
    4) Све до српских великих сеоба 1690. и 1737, присуство Албанаца на Косову и Метохији је незнатно – испод једног процента становништва.
    5) Смисао истраживања порекла Албанаца у томе је – да се дефинитивно сруши један историјски фалсификат, један идеолошки мит, којим треба да се оправда и легитимише отимачина туђе земље, у овом случају управо земље, која има непроцењив историјски кутурни и геостратешки значај за српски народ (Косово и Метохија), а које се српски народ никада неће одрећи“.

    Свиђа ми се

  8. Проф. Милан Дачовић

    Слободан Јарчевић
    „Бивши Срби Шиптари“

    Кад год се погледа суштина у књигама Слободана Јарчевића, она запрепашћује и, истовремено, задивљује. Садржи оно што је једноставно схватити, а та једноставност нам је, током школовања, и општег образовања, остала несавладива. Зар је могуће, да се то збива с једноставним појмовима, а у овој књизи су, заиста, такви? И мало се ко може суочити с насловом ове књиге, а да га порука у њему не примора на признање – да му је знање о бити сопствене нације тако оскудно.
    Признајем аутору, да је ово чисто историјско дело, али са уверењем да сам га доживео као умеће са наглашеним слојевима антрополошког, етно-психолошког и политичког. Оваквим закључком, у то ће се читаоци уверити, истакао сам позитивну одлику књиге под насловом „Бивши Срби Шиптари“ – с правом. Јер, у њој нису само сувопарни подаци о прохујалим столећима средњовековља и новијег доба по српским земљама на Балкану, него учестали сплетови околности изазвани стратешким подухватима најмоћнијих држава света и најмасовнијих верских заједница – хришћанске римокатоличке, исламске и хришћанске православне. Попут античке Троје, Србија је центар према којем се крећу војске убојитог оружја – на коњима, пешке и лађама морским и речним. Све то Света Српска Земља тешко подноси и једва преживљава. Освајачи се појављују са свих страна и српски народ не страда само од оружја туђих легија. Страда и од врсте вероисповести освајача, чији храмови ничу тамо где су били српски. Страда и од гашења свог кућног огњишта, па мора да се склања – час на ову, час на ону страну света. Страда јер непријатељ гуши српске школе, уништава српске књиге и оскрвнављује српске храмове и српске уметнине на сваком месту. А онда непријатељ од Срба ствара несрбе и проглашава их припадницима једне, друге, треће и четврте нације – оних нација којих никад и нигде није било до овог зла превеликог на земљама српским.
    Тужно је читати кад српска племена, која се, као стакло под ударцем топуза, разбијају на три дела – један остаје у православљу, други се повио и ушао у храмове Римокатоличке цркве, а трећи је изуо опанке и уљегао у храмове мухамеданске. Свако из једне групе има брата, сестру, стрица, тетку, па и оца и мајку у оне две друге групе, које му постају смртнији непријатељи него припадници страних легија, које стигоше у Србију пешке, на коњима и лађама речним и морским.
    У оним двема групама се друкчије моле богу, друкчије говоре и временом се друкчије зову и, најогорченије, одбијају признати, да су им у преосталој (српској) групи остала браћа, сестре, стричеви, ујаци, тетке, па и мајке и очеви.
    И тако се засебно ваљају ове три групе српског народа, свака према неком свом циљу, стотинама година. Међусобно се одвајају и све више не трпе. А кад севну светске муње војне, први узимају ратне бубњеве и крећу против група ишчупаних из сопственог наицоналног ткива.
    А све је ово у књизи Слободана Јарчевића: „Бивши Срби Шиптари“, у којој се сликовито приказује ставарање и других нација од Срба (не само Шиптара): Хрвата, Бошњака, Македонаца, Црногораца, па (у најави) и Војвођана. Ова књига, нема спора, упутиће многе трагаче – историчаре, и друге, да доприносе српској науци у расветљавању феномена – да један мали народ, на Балкану, у суровим условима топљења свога казана, губи своје биће, историју, вековима, а све под моћном руком Запада и Ватикана.

    Београд, 18. април 7520 (2012)

    Милан Дачовић

    Свиђа ми се

  10. Ако је ово тачно, тој битанги и наркоману треба забранити долазак до даљег у Србију, најмање наредних 100 година.

    Свиђа ми се

  11. Албански премијер Еди Рама је показао врхунац безобразлука.
    Јасно је да се узда у исто тако срамног евроатланског великог тату .
    Божија је последња!

    Свиђа ми се

    • Не, та гнусоба само показује колико су наши ,,политичари,, сервилни. Он је то упутио српској Влади, али и Европској комисији, иа ако Брисел то затражи, сви ће наши, почевши од Николића бити поређани на Теразијама са свученим гаћама. Граница понижења Србије нема, овај полусвет не схвата да се њиховом издајом и ћутањем срамоте и будуће генерације!

      Свиђа ми се